Сада смо, изгледа, поново тамо где смо били 1963. Не знамо какве ће размере добити овај раскол, колико ће трајати и са каквим последицама. Оно што можемо да претпоставимо јесте да ће раскол вероватно расти што се више буде инсистирало на Папиној посети 2013.

Сада, када су сви скочили на њега, морам признати да ми је жао што сам га пустио да у ту битку уђе сам. Али, Вукадиновић, упоран и постојан каквим га је Бог дао, стоички је издржао још једног другосрбијанског „топлог зеца“. Кроз њега је он прошао за све нас.

Друштвени напредак се у нашим другосрбијанским медијима изједначава са брисањем свих верских, традицијских и националних разлика, а модернизација схвата као пука унификација и стандардизација целокупног живота – чак и верских обичаја!

Динкић је човек који је већ десет година у високој политици. Он зна да рачуна и сигурно је узео оловку и сабрао гласове који би се могли добити. "Ја 100.000, Верко 40.000, Ничић 10.000, Бабић 10.000.... Ух, недостаје ми још 60.000 да прескочим цензус. Кога има у Крушевцу?... А у Димитровграду?"

Наравно, замислити Цветковићеву Владу како суспендује одлуку о једностраној примени ССП исто је што и замислити хоџу како се крсти у цркви. Ипак, оно што чуди је млако држање опозиције по овом питању. Зашто се опозиција по овом питању не би сложила?