Srbija – zima 2014/15 (sa komentarom Đorđa Vukadinovića)

Građani Srbije žive lošije nego pre dve godine i u najvećem broju očekuju da će u narednoj živeti isto – ili još gore. Protive se aktuelnoj ekonomskoj politici, protiv su prodaje „Telekoma“ i EPS-a i ne veruju da će smanjenje plata i penzija doneti očekivani rezultat. Ali, istovremeno, daju gotovo apsolutnu podršku čoveku i stranci koji tu i takvu politiku vode. To je, u najkraćem, rezime najnovijeg, zimskog istraživanja javnog mnjenja koje je krajem decembra 2014. i početkom januara ove godine sproveo istraživački tim „Nove srpske političke misli“.

Takav rezultat je možda „pomalo“ nelogičan, da ne kažemo – potpuno apsurdan sa stanovišta zdravog razuma. Ali je savršen primer i ilustracija ovdašnje društvene, političke i medijske situacije.

Građani Srbije i dalje većinski žele i EU (51,2 odsto) i „savez sa Rusijom“ (64,3) – s tim da je opredeljenje za EU smanjeno za oko 4 procenta u odnosu na novembar. Apsolutno se protive ulasku u NATO (75,5 „protiv“ i svega 9,4 „za“) i dvotrećinski (65,5 : 18,8) se protive „trampi“ – priznanje Kosova u zamenu za članstvo u EU.  

Što se stranačkih i ličnih rejtinga tiče, moglo bi se reći – u Srbiji ništa novo. Odnosno, ista meta i skoro isto – ogromno – rastojanje Vučića i SNS u odnosu na prve pratioce u liku (ne)omilljenog koalicionog partnera SPS-a (Dačića) i demokrata. (A nema bitne promene ni kada je reč je o srednjim ocenama političara: Vučić, Palma, Ljajić, Mihajlović, Dačić...)  Svi koji su se nadali, ili strahovali, da će preduzete „mere štednje“ Vučiću  oboriti rejting, izgleda da su se – bar za sada – ljuto prevarili. Uostalom, on gotovo da nije ni smanjio plate i penzije svom biračkom telu, koje se uglavnom nalazi u kategoriji onih sa najnižim primanjima i nižim obrazovnim nivoom – tako da je ono ostalo zadovoljno. Pa čak i pomalo radosno što se teška reformska ruka sručila na „profitere“ i „buržuje“ sa primanjima većim od 25 ili 30 hiljada dinara. Sem toga, dobar deo i onih pogođenih merama, pogotovo među penzionerima, podlegao je intenzivnoj medijskoj kampanji ispiranja mozga kako je reč o „iznuđenoj meri“ i neophodnoj žrtvi radi „budućnosti naše dece“.

Doduše, većina tu budućnost dece ipak priželjkuje negde izvan granica Srbije (58,1 je izjavilo da bi „ohrabrilo svoje dete da se odseli iz zemlje, ako bi imalo priliku“), što govori da baš i ne veruju preterano u premijerova obećanja da će od Srbije napraviti „bolje mesto za život“. A i da će smanjenje plata i penzija doneti očekivani rezultat veruje svega 29,4 odsto, dok njih 56,3 odsto u to ne veruje (14,3 nije sigurno, ili nema stav). No, kada se tih tridesetak odsto, koji manje-više slepo veruju, obožavaju i podržavaju ono što im se saopšti sa TV ekrana i naslovnih strana pretvori u glasačko telo, dobija se moćna glasačka armada od – u zavisnosti od izlaznosti – čak 45 do 50 odsto. Većina ostalih ne pada na režimsku propagandu. Ali, bar kako sada stoje stvari, ta većina ne veruje preterano ni u postojeće političke alternative. I zato su rezultati takvi kakvi jesu.    

Novina u odnosu na prethodno istraživanje je to što i DS pokazuje znake oživljavanja i beleži rast od nekoliko procenata. Nije to nikakva „lavina“ koja bi mogla da ugrozi vlast, niti su to neki novi glasači, već, pre svega, oni koji su i ranije glasali za Demokrate, a u međuvremenu se pasivizirali zbog svega što se događalo u, i oko DS.

Od tzv. „desnih“ i patriotskih stranaka, koje su doživele potop na martovskim izborima, najbolje stoji DSS sa (4,4 odsto), a blagi uspon beleže i Dveri (3,8), dok je SRS, nakon skoka u vreme povratka Vojislava Šešelja iz Haga, ponovo pao dosta ispod cenzusa (mada se nekim novim medijsko-političkim potezom radikalska pozicija možda može ponovo promeniti). Osveženje u vidu dolaska Sande Rašković Ivić na čelo stranke i najava stvaranja „Patriotskog bloka“ očigledno su pomogli DSS-u da preživi turbulencije nakon ispadanja iz palamenta i osipanja na vrhu, ali je to još daleko od povratka nekadašnjeg rejtinga i uticaja. A pogotovo daleko od onoga što je Srbiji u ovom trenutku potrebno.  

Što se ostalih tiče, Ljajićeva i Markovićeva lična popularnost samo se delimično prenosi na njihove stranke, ali i to je dovoljno da, ako baš ne mogu da se upuste u rizik samostalnog nastupa, svakako budu svuda dobrodošli koalicioni partneri. I to bi bilo to. Ostalo je manje-više mrtvo političko more, u kojem se, po svoj prilici, slično Dinkićevom URS-u, udavio i PUPS, a slična sudbina se smeši i  Jovanovićevom LDP-u.

Istraživanje je sprovedeno od 27. decembra do 5 januara, telefonskim putem, na raprezentativnom uzorku od 1020 ispitanika sa teritorije cele Srbije, bez KiM.

PS. Znamo da će mnogi biti neprijatno iznenađeni, razočarani, pa možda čak i ljuti zbog ovih rezultata. Ali oni su trenutna srpska politička realnost. (Uzgred, podsetili bismo da je naše istraživanje od pre godinu dana, koje objavljeno sredinom prošlog januara u „Vremenu“ i „Svedoku“, ubedljivo najtačnije predvidelo ishod martovskih izbora – uključujući tu i tačan rezultat SNS-a, kao i ostajanje DSS-a i LDP-a i SRS-a i „Dveri“ ispod cenzusa.)

Mnogi će upreti prstom u medije – i biće u pravu. Neko će, pak, biti sklon da okrivi građane i našu „podaničku političku kulturu“. Neko će reći da je to sve posledica razočarenja u „one bivše“ koji su proigrali šansu i utrli put za Vučićevu „revoluciju“. Neko će zaključiti da je „komunizam kriv za sve“, a neko da je sve to „posledica stranog pritiska i okupacije“. Neko će se tešiti da se neki ispitanici, iz straha ili interesa, lažno izjašnjavaju da su za vlast. O svemu tome se da razgovarati i u svemu tome ima poneko zrnce istine. Ali nemojmo se zanositi i obmanjivati kako je stanje i raspoloženje – u ovom trenutku – znatno drugačije od ovoga koje je prikazano u tabelama koje slede. Obmane i samoobmane neće popraviti stanje. Naprotiv.    

Bez tačne dijagnoze, nema ispravne terapije. Moramo znati kako stoje stvari, da bismo uopšte imali ikakvu šansu da ih menjamo. A i da bi se imao kakav-takav orijentir ko je ko na političkoj sceni. Na primer, ko posle ovoga, a bez adekvatne političke i medijske pripreme, počne „energično“ da proziva i poziva vlast da „smesta raspiše vanredne izbore“ – kao što su to radili DSS i LDP pre godinu dana –biće jasno detektovan kao ili očigledno „nepametan“ – i/ili prikriveni Vučićev „zec“ i prorežimski element. I neće se posle moći iznenađivati, čuditi i vaditi kako „nismo znali“, „ko bi se tome nadao“ i sl.

Konačno, ovi rezultati, ako se pažljivije pogledaju, daju osnova i za brigu i za nadu u pogledu srpske budućnosti. Hoću reći, s obzirom na medijsku scenu, informativnu blokadu, ispiranje mozga i višegodišnji pritisak, dubinski politički stavovi – Kosovo, NATO, Rusija, prodaja zemljišta i Telekoma – većine građana (ne govorim o trenutnim i površinskim partijskim opredeljenjima) ipak su temeljno razumni, patriotski i državotvorni. U svakom slučaju su to daleko više nego što je to ovdašnja politička, ekonomska, kulturna, medijska i akademska elita – mada je očito i da se tragovi dugogodišnje medijske, političke, ekonomske i psihološke devastacije itekako osećaju.

PPS. O tome šta mi iz NSPM nameravamo da učinimo bićete obavešteni vrlo brzo. Mada se neki od pravaca tog delovanja, iz svega što smo ovde pisali i govorili, već mogu naslutiti.  

Đorđe Vukadinović

vreme: 27. decembar 2014 – 5. januar 2015.

reprezentativni uzorak

teritorija Srbije (bez KiM)

ispitanika: 1020

Odgovori ispitanika na pitanja: 

Strateške integracije: EU, NATO, Rusija

Trampa EU - Kosovo, odgovornost za „Južni tok“, smanjenje plata i penzija

Srednja ocena političara