Србија – зима 2014/15 (са коментаром Ђорђа Вукадиновића)

Грађани Србије живе лошије него пре две године и у највећем броју очекују да ће у наредној живети исто – или још горе. Противе се актуелној економској политици, против су продаје „Телекома“ и ЕПС-а и не верују да ће смањење плата и пензија донети очекивани резултат. Али, истовремено, дају готово апсолутну подршку човеку и странци који ту и такву политику воде. То је, у најкраћем, резиме најновијег, зимског истраживања јавног мњења које је крајем децембра 2014. и почетком јануара ове године спровео истраживачки тим „Нове српске политичке мисли“.

Такав резултат је можда „помало“ нелогичан, да не кажемо – потпуно апсурдан са становишта здравог разума. Али је савршен пример и илустрација овдашње друштвене, политичке и медијске ситуације.

Грађани Србије и даље већински желе и ЕУ (51,2 одсто) и „савез са Русијом“ (64,3) – с тим да је опредељење за ЕУ смањено за око 4 процента у односу на новембар. Апсолутно се противе уласку у НАТО (75,5 „против“ и свега 9,4 „за“) и двотрећински (65,5 : 18,8) се противе „трампи“ – признање Косова у замену за чланство у ЕУ.  

Што се страначких и личних рејтинга тиче, могло би се рећи – у Србији ништа ново. Односно, иста мета и скоро исто – огромно – растојање Вучића и СНС у односу на прве пратиоце у лику (не)омилљеног коалиционог партнера СПС-а (Дачића) и демократа. (А нема битне промене ни када је реч је о средњим оценама политичара: Вучић, Палма, Љајић, Михајловић, Дачић...)  Сви који су се надали, или страховали, да ће предузете „мере штедње“ Вучићу  оборити рејтинг, изгледа да су се – бар за сада – љуто преварили. Уосталом, он готово да није ни смањио плате и пензије свом бирачком телу, које се углавном налази у категорији оних са најнижим примањима и нижим образовним нивоом – тако да је оно остало задовољно. Па чак и помало радосно што се тешка реформска рука сручила на „профитере“ и „буржује“ са примањима већим од 25 или 30 хиљада динара. Сем тога, добар део и оних погођених мерама, поготово међу пензионерима, подлегао је интензивној медијској кампањи испирања мозга како је реч о „изнуђеној мери“ и неопходној жртви ради „будућности наше деце“.

Додуше, већина ту будућност деце ипак прижељкује негде изван граница Србије (58,1 је изјавило да би „охрабрило своје дете да се одсели из земље, ако би имало прилику“), што говори да баш и не верују претерано у премијерова обећања да ће од Србије направити „боље место за живот“. А и да ће смањење плата и пензија донети очекивани резултат верује свега 29,4 одсто, док њих 56,3 одсто у то не верује (14,3 није сигурно, или нема став). Но, када се тих тридесетак одсто, који мање-више слепо верују, обожавају и подржавају оно што им се саопшти са ТВ екрана и насловних страна претвори у гласачко тело, добија се моћна гласачка армада од – у зависности од излазности – чак 45 до 50 одсто. Већина осталих не пада на режимску пропаганду. Али, бар како сада стоје ствари, та већина не верује претерано ни у постојеће политичке алтернативе. И зато су резултати такви какви јесу.    

Новина у односу на претходно истраживање је то што и ДС показује знаке оживљавања и бележи раст од неколико процената. Није то никаква „лавина“ која би могла да угрози власт, нити су то неки нови гласачи, већ, пре свега, они који су и раније гласали за Демократе, а у међувремену се пасивизирали због свега што се догађало у, и око ДС.

Од тзв. „десних“ и патриотских странака, које су доживеле потоп на мартовским изборима, најбоље стоји ДСС са (4,4 одсто), а благи успон бележе и Двери (3,8), док је СРС, након скока у време повратка Војислава Шешеља из Хага, поново пао доста испод цензуса (мада се неким новим медијско-политичким потезом радикалска позиција можда може поново променити). Освежење у виду доласка Санде Рашковић Ивић на чело странке и најава стварања „Патриотског блока“ очигледно су помогли ДСС-у да преживи турбуленције након испадања из паламента и осипања на врху, али је то још далеко од повратка некадашњег рејтинга и утицаја. А поготово далеко од онога што је Србији у овом тренутку потребно.  

Што се осталих тиче, Љајићева и Марковићева лична популарност само се делимично преноси на њихове странке, али и то је довољно да, ако баш не могу да се упусте у ризик самосталног наступа, свакако буду свуда добродошли коалициони партнери. И то би било то. Остало је мање-више мртво политичко море, у којем се, по свој прилици, слично Динкићевом УРС-у, удавио и ПУПС, а слична судбина се смеши и  Јовановићевом ЛДП-у.

Истраживање је спроведено од 27. децембра до 5 јануара, телефонским путем, на рапрезентативном узорку од 1020 испитаника са територије целе Србије, без КиМ.

ПС. Знамо да ће многи бити непријатно изненађени, разочарани, па можда чак и љути због ових резултата. Али они су тренутна српска политичка реалност. (Узгред, подсетили бисмо да је наше истраживање од пре годину дана, које објављено средином прошлог јануара у „Времену“ и „Сведоку“, убедљиво најтачније предвидело исход мартовских избора – укључујући ту и тачан резултат СНС-а, као и остајање ДСС-а и ЛДП-а и СРС-а и „Двери“ испод цензуса.)

Многи ће упрети прстом у медије – и биће у праву. Неко ће, пак, бити склон да окриви грађане и нашу „поданичку политичку културу“. Неко ће рећи да је то све последица разочарења у „оне бивше“ који су проиграли шансу и утрли пут за Вучићеву „револуцију“. Неко ће закључити да је „комунизам крив за све“, а неко да је све то „последица страног притиска и окупације“. Неко ће се тешити да се неки испитаници, из страха или интереса, лажно изјашњавају да су за власт. О свему томе се да разговарати и у свему томе има понеко зрнце истине. Али немојмо се заносити и обмањивати како је стање и расположење – у овом тренутку – знатно другачије од овога које је приказано у табелама које следе. Обмане и самообмане неће поправити стање. Напротив.    

Без тачне дијагнозе, нема исправне терапије. Морамо знати како стоје ствари, да бисмо уопште имали икакву шансу да их мењамо. А и да би се имао какав-такав оријентир ко је ко на политичкој сцени. На пример, ко после овога, а без адекватне политичке и медијске припреме, почне „енергично“ да прозива и позива власт да „сместа распише ванредне изборе“ – као што су то радили ДСС и ЛДП пре годину дана –биће јасно детектован као или очигледно „непаметан“ – и/или прикривени Вучићев „зец“ и прорежимски елемент. И неће се после моћи изненађивати, чудити и вадити како „нисмо знали“, „ко би се томе надао“ и сл.

Коначно, ови резултати, ако се пажљивије погледају, дају основа и за бригу и за наду у погледу српске будућности. Хоћу рећи, с обзиром на медијску сцену, информативну блокаду, испирање мозга и вишегодишњи притисак, дубински политички ставови – Косово, НАТО, Русија, продаја земљишта и Телекома – већине грађана (не говорим о тренутним и површинским партијским опредељењима) ипак су темељно разумни, патриотски и државотворни. У сваком случају су то далеко више него што је то овдашња политичка, економска, културна, медијска и академска елита – мада је очито и да се трагови дугогодишње медијске, политичке, економске и психолошке девастације итекако осећају.

ППС. О томе шта ми из НСПМ намеравамо да учинимо бићете обавештени врло брзо. Мада се неки од праваца тог деловања, из свега што смо овде писали и говорили, већ могу наслутити.  

Ђорђе Вукадиновић

време: 27. децембар 2014 – 5. јануар 2015.

репрезентативни узорак

територија Србије (без КиМ)

испитаника: 1020

Одговори испитаника на питања: 

Стратешке интеграције: ЕУ, НАТО, Русија

Трампа ЕУ - Косово, одговорност за „Јужни ток“, смањење плата и пензија

Средња оцена политичара