ХРОНИКА:

СЕРГЕЈ ЛАВРОВ: ФРАНЦУСКА РУСИЈИ ПРЕДЛАГАЛА ДИЈАЛОГ О УКРАЈИНИ БЕЗ УЧЕШЋА КИЈЕВА. ПРИМИРЈЕ У УКРАЈИНИ НЕ БИ ВОДИЛО НИКУДА, ПОТРЕБНИ СУ ПОУЗДАНИ СПОРАЗУМИ

РТРС: ПО НАЛОГУ ТУЖИЛАШТВА БИХ У ТОКУ САСЛУШАЊЕ НЕНАДА НЕШИЋА И МЛАДЕНА ЛУЧИЋА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ. ДОДИК: ТУЖИЛАШТВО ИНСТРУМЕНТ СТРАНАЦА, ОВАКАВ НАЧИН РАДА ПРЕДСТАВЉА ПРОГОН КАДРОВА ИЗ РС С ЦИЉЕМ ЊЕНЕ ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈЕ

ТАЈЛАНД ПРИХВАТИО ПОЗИВ РУСИЈЕ ДА ПОСТАНЕ ЗЕМЉА-ПАРТНЕР БРИКС

ЕЈУП МАЋЕДОНЦИ: КОСОВСКА ВОЈСКА СПРЕМНА ДА ОДГОВОРИ НА СВАКУ ПРЕТЊУ. ЗА САДА СЕ ПРИДРЖАВАМО СЕ ОБЕЋАЊА ДАТОГ 2013. ДА НЕ ШАЉЕМО ВОЈСКУ НА СЕВЕР, АЛИ ТО ЋЕ ТО БИТИ РАЗМОТРЕНО У БУДУЋНОСТИ

ДУШАН НИКЕЗИЋ: ДУБРАВКА ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ СЕ УМЕСТО РАЗВОЈА ЕНЕРГЕТИКЕ БАВИЛА ШИРЕЊЕМ КОРУПЦИЈЕ

ДРАГАН ЂИЛАС: У ОВИХ ГОДИНУ ДАНА ВУЧИЋУ СЕ ДЕСИО ЛИТИЈУМ, ИЗДАЈА НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА НА КОСОВУ, ПАД НАДСТРЕШНИЦЕ, ШТРАЈК ПРОСВЕТАРА, СТУДЕНТСКЕ БЛОКАДЕ И ПРОТЕСТИ ШИРОМ СРБИЈЕ. ЈАСНО ДА ЈЕ ПОДРШКА СНС-У ПАЛА ИСПОД 40 ОДСТО

ЏОЗЕФ БАЈДЕН НАЛОЖИО ПОВЕЋАЊЕ ИСПОРУКЕ АМЕРИЧКОГ ОРУЖЈА УКРАЈИНИ

НА ДАНАШЊИ ДАН 1871. ИЗАШАО ПРВИ СРПСКИ ТЕАТАРСКИ ЛИСТ „ПОЗОРИШТЕ“; 1898. ПЈЕР И МАРИЈА КИРИ ОТКРИЛИ ПРВИ РАДИОАКТИВНИ ХЕМИЈСКИ ЕЛЕМЕНТ И НАЗВАЛИ ГА РАДИЈУМ; 1972. УМРО БИВШИ ПРЕДСЕДНИК САД ХАРИ ТРУМАН

НАСЛОВНЕ СТРАНЕ СРПСКЕ ШТАМПЕ 26. ДЕЦЕМБРА 2024.

МАРИНИКА ТЕПИЋ: МЕЂУ ВУЧИЋЕВИМ „СТУДЕНТИМА“ У САВА ЦЕНТРУ БИЛИ СУ И НАПРЕДЊАЧКИ ФУНКЦИОНЕРИ ИЗ ПАНЧЕВА, КОЈИ СУ ЧЕТРДЕСЕТОГОДИШЊАЦИ

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ОДГОВОРИЛА ЗАПАДНИМ АМБАСАДАМА: УСТАВ НИЈЕ ШВЕДСКИ СТО, ЈЕДИНА ОЗБИЉНА ПРЕТЊА УСТАВНОМ ПОРЕТКУ СУ ВАШЕ АМБАСАДЕ У САРАЈЕВУ

МАРИЈА ЗАХАРОВА: ЗАПАД ДЕСТАБИЛИЗУЈЕ СРБИЈУ, ПОДРЖАВАМО БРАТСКИ СРПСКИ НАРОД

четвртак, 26. децембар 2024.

Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)

Претходни бројеви

Пронађите НСПМ на

Твитеру

Нове књиге

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Почетна страна > Истраживања јавног мњења > Напредњаци на корак иза ДС!

Истраживања јавног мњења

Напредњаци на корак иза ДС!

Стратешки маркетинг

четвртак, 09. октобар 2008.

09.10.2008

Уколико би се данас одржали парламентарни избори у Србији, највише гласова добила би Демократска странка - 28,9, а на другом месту била би „нова партија Томислава Николића и Александра Вучића" са 21 одсто гласова од укупног броја бирача у Србији.

Српска радикална странка, после расцепа, има подршку од 7,2 одсто, а за Либерално-демократску партију гласало би 5,2 одсто гласача, показало је најновије септембарско истраживање Стратешког маркетинга.

За ДСС мање од пет одсто бирача у Србији

Демократску странку Србије ДСС Војислава Коштунице подржава 4,6 одсто бирача, Социјалистичка партија има 3,4 одсто, Г17 Плус 1,6 одсто, док Нова Србија, СПО и ЛСВ Ненада Чанка имају мање од 1 одсто подршке у укупном бирачком телу (погледајте графику).

Разлика у броју гласова између ДС-а и нове странке Николића смањује се у Београду, где би за демократе гласало 26 одсто, а за Николића 22 одсто.

Међутим, у општинама централне Србије ДС подржава 30 одсто, а Николићеву странку 23 одсто, док је та разлика највећа у Војводини, где би за ДС гласало 30 одсто од укупног броја бирача, а за Николића и Вучића 17 одсто.

Уколико би данас били одржани председнички избори, Борис Тадић и Томислав Николић освојили би готово исти број гласова. За Тадића би гласало 20 одсто, као и за Николића, с тим што је 29 одсто испитаних рекло да не би гласало, неопредељено је 16 одсто, а 15 одсто бирача је одбило да одговори на ово питање.

На „листи популарности" политичара и даље води Борис Тадић, који има највећи однос позитивних поена у односу на негативне (погледајте табелу). Више позитивних од негативних поена имају још само Томислав Николић и министар спољних послова Вук Јеремић.

Иза њих су Александар Вучић и ратни командант Срба у РС и хашки оптуженик Ратко Младић, који имају по 32 позитивна поена. Следе Маја Гојковић, Војислав Коштуница, градоначелник Београда Драган Ђилас, Млађан Динкић, премијер Мирко Цветковић... На зачељу ове листе су Гордана Поп-Лазић и Драган Тодоровић.

Када је реч о негативним поенима, ту и даље „води" лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић (-62), иза њега су председник СРС-а Војислав Шешељ (-57), лидер СПС-а Ивица Дачић (-54), Гордана Поп-Лазић (-53) и Драган Тодоровић (-51).

Референдум о ЕУ пролази убедљивом већином

Референдум о уласку у Европску унију добио би убедљиву подршку у Србији. За прикључивање ЕУ гласало би 75 одсто, док би против било 11 одсто од укупног броја бирача у Србији. Уколико одлуку о придруживању ЕУ погледамо кроз страначки опредељене бираче, слика је оваква: највише „европејаца" је у ЛДП-у - 100 одсто, односно сваки гласач за ЛДП заокружио би „да" на референдуму за ЕУ.

У ДС-у је 95 одсто за ЕУ, а 2 одсто против, у ДСС-у 74 одсто гласача је за Европу, а 19 одсто против, док је код Томислава Николића тај однос 67 одсто за, а 20 против. ЕУ подржава и већина бирача СРС (36:29) и СПС (67:27).
Грађани Србије као највећи проблем у нашој земљи виде незапосленост (56 одсто), мале плате и пензије (37 одсто) и корупцију (24 одсто). Следе проблем Косова и Метохије, криминал, економија и здравство.

Скоро половина Срба мењала би Косово за улазак у ЕУ

На питање да ли бисте прихватили да Србија постане чланица ЕУ а да заузврат призна Косово, гласачи у Србији су потпуно подељени! Косово би признало зарад уласка у Европску унију 39 одсто од укупног броја бирача, док би против такве одлуке био исти број бирача. На оваквом гласању не би учествовало 15 одсто бирача, док одговор на ово питање не зна 7 одсто.
Највише гласача ЛДП-а (88 одсто) прихватило би да призна Косово зарад уласка у ЕУ, а иза њих су бирачи ДС-а (59 одсто), ДСС-а (20 одсто), Николићеве странке (18 одсто) и СРС-а (16 одсто). Највећи противници овакве одлуке су бирачи СРС-а, њих 58 одсто, по 57 одсто гласача ДСС-а и странке Николића не би пристало на ову трампу, као ни само једна четвртина оних који гласају за Демократску странку.
Да је Косово дефинитивно изгубљено сматра 40 одсто испитаника, 36 одсто сматра да није баш потпуно изгубљено, али да то питање годинама неће бити решено, 19 одсто сматра да Косово можемо да сачувамо, док 5 одсто не зна одговор на ово питање.

Најновија истраживања стратешког маркетинга