Dogovor sa Evropom doneo nove glasače DS (Blic)

Istraživanja rejtinga stranaka koje su od 1. do 4. maja, na reprezentativnom uzorku, obavili CeSID i agencija „Medium Galup “, pokazuju da će za sastavljanje parlamentarne većine od najmanje 126 poslanika i formiranje vlade biti potrebne najmanje tri izborne liste. Radikali i dalje imaju najveću podršku u biračkom telu, odmah za njima sledi koalicija „Za evropsku Srbiju“, dok su sve druge liste znatno iza njih. Istina, rejting koalicije okupljene oko DS posle sporazuma sa EU, dogovora „Zastave“ i „Fijata“ i odluke o besplatnim vizama raste, pa su u predvečerje izbora moguća i znatno veća odstupanja u korist proevropske grupacije .

Oba istraživanja su važna jer su obavljena neposredno nakon potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što su istraživači ocenili kao značajan događaj koji će uticati i na izlaznost i na opredeljenje birača 11. maja. Istraživanje CeSID pokazuje da je potpis na SSP smanjio razliku između SRS i koalicije „Za evropsku Srbiju“. Prvima je „oduzeo“, a proevropskoj koaliciji „doneo“ dva mandata. Po CeSID, za jedan su porasli i indeksni poeni DSS-NS i SPS, a za isto toliko su smanjeni kod LDP. Manjine su pale za dva mandata.

Najviše glasova na parlamentarnim izborima da su održani prošle sedmice, po rezultatima CeSID, dobila bi Srpska radikalna stranka za koju bi glasalo između 1,4 i 1,55 miliona građana. Za listu „Za evropsku Srbiju“ glasalo bi između 1,35 i 1,5 miliona ljudi.

- Razlika između SRS i liste koju predvodi DS smanjena je na ispod 100.000 glasova - rekao je programski direktor CeSID Đorđe Vuković, podsetivši da je prema prethodnom istraživanju SRS imao 1,48, a DS 1,37 miliona glasova.

Koalicija DSS-NS dobila bi, prema novom istraživanju, između 450.000 i 500.000 glasova, LDP između 270.000 i 330.000 glasova, a koalicija SPS-PUPS-JS između 250.000 i 320.000 glasova.

Za manjinske stranke glasalo bi između 100.000 i 130.000 birača. Prema prethodnom istraživanju, za DSS-NS bi glasalo 510.000, za LDP 330.000, za koaliciju SPS-PUPS-JS 290.000, a za manjine 150.000 građana.

Prema rezultatima i realnim političkim opredeljenjima, najbliže formiranju skupštinske većine i vlade jesu liste SRS i DSS-NS, koje u zbiru imaju 119 mandata, pa bi im bila potrebna podrška koalicije oko SPS koja sobom nosi još 18 mandata i daje komotnu većinu u parlamentu. Koalicija „Za evropsku Srbiju“ sa LDP i strankama manjina dobacuje do svega 112 mandata i bila bi im potrebna još jedna stranka, koju u sadašnjoj političkoj konstelaciji teško da mogu da privuku. Moguća je i koalicija „Za evropsku Srbiju“ i DSS-NS, koja u zbiru ima 116 mandata, i mogle bi da je podrže bilo SPS, što im daje komotnu većinu od 134 mandata, bilo manjinske stranke, što je pomalo neizvesno, jer taj zbir, po istraživanju, iznosi 124 mandata, dva manje od donje granice.

Mogućnosti za pravljenje koalicije iste su i kada se pogleda istraživanje „Galupa“, do kog je „Blic“ ekskluzivno došao. „Galupovi“ rezultati kažu da bi, da su izbori održani prošle nedelje, SRS osvojio 34,2 odsto glasova (90 mandata), „Zajedno za evropsku Srbiju“ 32,8 odsto (85 mandata), DSS-NS 11,5 (30 mandata), SPS-PUPS-JS 7,6 (19 mandata), LDP 6,2 (16 mandata), a manjinske stranke pet odsto (10 mandata).

„Medium Galup “ je ispitivao i koliko se glasači stranaka kolebaju oko toga kome da daju svoj glas. Najčvršće su opredeljeni glasači SRS, 86 odsto njihovih pristalica je čvrsto rešeno da glasa za SRS, a od preostalih 34 odsto razmišlja da li da glasa za DSS-NS. Koaliciji DSS-NS naklonjeno je i 43 odsto „mekših“ pristalica SPS-PUPS-JS. Pristalice „Za evropsku Srbiju“ veoma su čvrste u svom opredeljenju i 85 odsto njih ne razmišlja da glasa ni za koga drugog. Pristalice koalicije DSS-NS najmanje su čvrsto opredeljene. Njih 78 odsto se izjašnjava da će sigurno glasati za ovu koaliciju, a preostali su podeljeni između radikala (50 odsto) i „Evropske Srbije“ (29 odsto). Da nekadašnje bliskosti nisu sasvim nestale pokazuje i podatak da 27 odsto pristalica liste „Za evropsku Srbiju“ razmišlja o DSS-NS kao svom mogućem izboru.

Oba istraživanja rađena su na teritoriji Srbije, bez Kosova. „Medium Galup “ na uzorku od 1.020, a CeSID na uzorku od 1.488 ispitanika.

Očekuju 4,11 miliona birača

CeSID procenjuje da će izlaznost na birališta biti otprilike na nivou predsedničkih izbora i da će izaći 4,11 miliona birača.

- Izlaznost je najteže proceniti i može se dogoditi da opet pogrešimo kao prošli put kada smo prognozirali 3,8 miliona birača, a izašlo ih je 4,1 milion. Međutim, ako i izađe manje glasača, ne verujem da će se odnosi u snazi stranaka promeniti - kaže Đorđe Vuković iz CeSID.

Autor: T. Spaić