Договор са Европом донео нове гласаче ДС (Блиц)

Истраживања рејтинга странака које су од 1. до 4. маја, на репрезентативном узорку, обавили ЦеСИД и агенција „Медиум Галуп “, показују да ће за састављање парламентарне већине од најмање 126 посланика и формирање владе бити потребне најмање три изборне листе. Радикали и даље имају највећу подршку у бирачком телу, одмах за њима следи коалиција „За европску Србију“, док су све друге листе знатно иза њих. Истина, рејтинг коалиције окупљене око ДС после споразума са ЕУ, договора „Заставе“ и „Фијата“ и одлуке о бесплатним визама расте, па су у предвечерје избора могућа и знатно већа одступања у корист проевропске групације .

Оба истраживања су важна јер су обављена непосредно након потписивања споразума о стабилизацији и придруживању, што су истраживачи оценили као значајан догађај који ће утицати и на излазност и на опредељење бирача 11. маја. Истраживање ЦеСИД показује да је потпис на ССП смањио разлику између СРС и коалиције „За европску Србију“. Првима је „одузео“, а проевропској коалицији „донео“ два мандата. По ЦеСИД, за један су порасли и индексни поени ДСС-НС и СПС, а за исто толико су смањени код ЛДП. Мањине су пале за два мандата.

Највише гласова на парламентарним изборима да су одржани прошле седмице, по резултатима ЦеСИД, добила би Српска радикална странка за коју би гласало између 1,4 и 1,55 милиона грађана. За листу „За европску Србију“ гласало би између 1,35 и 1,5 милиона људи.

- Разлика између СРС и листе коју предводи ДС смањена је на испод 100.000 гласова - рекао је програмски директор ЦеСИД Ђорђе Вуковић, подсетивши да је према претходном истраживању СРС имао 1,48, а ДС 1,37 милиона гласова.

Коалиција ДСС-НС добила би, према новом истраживању, између 450.000 и 500.000 гласова, ЛДП између 270.000 и 330.000 гласова, а коалиција СПС-ПУПС-ЈС између 250.000 и 320.000 гласова.

За мањинске странке гласало би између 100.000 и 130.000 бирача. Према претходном истраживању, за ДСС-НС би гласало 510.000, за ЛДП 330.000, за коалицију СПС-ПУПС-ЈС 290.000, а за мањине 150.000 грађана.

Према резултатима и реалним политичким опредељењима, најближе формирању скупштинске већине и владе јесу листе СРС и ДСС-НС, које у збиру имају 119 мандата, па би им била потребна подршка коалиције око СПС која собом носи још 18 мандата и даје комотну већину у парламенту. Коалиција „За европску Србију“ са ЛДП и странкама мањина добацује до свега 112 мандата и била би им потребна још једна странка, коју у садашњој политичкој констелацији тешко да могу да привуку. Могућа је и коалиција „За европску Србију“ и ДСС-НС, која у збиру има 116 мандата, и могле би да је подрже било СПС, што им даје комотну већину од 134 мандата, било мањинске странке, што је помало неизвесно, јер тај збир, по истраживању, износи 124 мандата, два мање од доње границе.

Могућности за прављење коалиције исте су и када се погледа истраживање „Галупа“, до ког је „Блиц“ ексклузивно дошао. „Галупови“ резултати кажу да би, да су избори одржани прошле недеље, СРС освојио 34,2 одсто гласова (90 мандата), „Заједно за европску Србију“ 32,8 одсто (85 мандата), ДСС-НС 11,5 (30 мандата), СПС-ПУПС-ЈС 7,6 (19 мандата), ЛДП 6,2 (16 мандата), а мањинске странке пет одсто (10 мандата).

„Медиум Галуп “ је испитивао и колико се гласачи странака колебају око тога коме да дају свој глас. Најчвршће су опредељени гласачи СРС, 86 одсто њихових присталица је чврсто решено да гласа за СРС, а од преосталих 34 одсто размишља да ли да гласа за ДСС-НС. Коалицији ДСС-НС наклоњено је и 43 одсто „мекших“ присталица СПС-ПУПС-ЈС. Присталице „За европску Србију“ веома су чврсте у свом опредељењу и 85 одсто њих не размишља да гласа ни за кога другог. Присталице коалиције ДСС-НС најмање су чврсто опредељене. Њих 78 одсто се изјашњава да ће сигурно гласати за ову коалицију, а преостали су подељени између радикала (50 одсто) и „Европске Србије“ (29 одсто). Да некадашње блискости нису сасвим нестале показује и податак да 27 одсто присталица листе „За европску Србију“ размишља о ДСС-НС као свом могућем избору.

Оба истраживања рађена су на територији Србије, без Косова. „Медиум Галуп “ на узорку од 1.020, а ЦеСИД на узорку од 1.488 испитаника.

Очекују 4,11 милиона бирача

ЦеСИД процењује да ће излазност на биралишта бити отприлике на нивоу председничких избора и да ће изаћи 4,11 милиона бирача.

- Излазност је најтеже проценити и може се догодити да опет погрешимо као прошли пут када смо прогнозирали 3,8 милиона бирача, а изашло их је 4,1 милион. Међутим, ако и изађе мање гласача, не верујем да ће се односи у снази странака променити - каже Ђорђе Вуковић из ЦеСИД.

Аутор: Т. Спаић