Црна Гора, мај 2023 – Већински верују да ће постати чланица ЕУ и гласају за „Европу сад“, али не воле САД и НАТО, нити подржавају санкције Русији

Резултати мајског истраживања расположења грађана Црне Горе у суштини се битно не разликују од претходних налаза, поготово када је реч о кључним и фундаметалним опредељењима. Дакле, као и у неким ранијим истраживањима, показало се да око две трећине пунолетних грађана подржава пут Црне Горе у ЕУ. Но, са друге стране, такође апсолутна већина испитаника (64,4% према 20,2%) не подржава увођење санкција Русији, а САД и НАТО сматра главним кривцем за рат који бесни у Украјини.

Оно што ово последње истраживање чини донекле специфичним јесте одржавање ванредних парламентарних избора, што је у извесној мери отежало сам процес анкетирања и у његово спровођење је унело једну дневно-политичку ноту, коју смо покушали да барем амортизујемо тиме што налазе објављујемо у тренутку када су одлуке грађана о томе за кога ће гласати углавном већ донете, и тешко да их ови налази могу битно променити. За разлику од у претходном пасусу поменутих фундаменталних политичких и геополитичких ставова, ови последњи, дневно-политички, у већој мери су подложни осцилацијама и промени у зависности од политичких околности, кампања и медијске презентације, и ту су промене могуће готово на дневном нивоу. Нас, разуме се неупоредиво више занима оно прво (однос према Србији, Русији, ЕУ, САД, итд.), а ове дневно-политичке и изборне оријентације испратили смо и објављујемо напросто зато што су тренутно актуелне, а и да не би оставили простора за манипулације и да бисмо спречили „позивање“ на наводно „наше податке“ који циркулишу по друштвеним мрежама.

Оно што је практично несумњиво, јесте да ће прво место на изборима заузети Покрет „Европа сад“, с тим што је извесна непознаница било то да ли ће тај резултат бити изнад , или испод 30 одсто. За разлику од већине других, објављених и необјављених истраживања, наш је налаз да је у питању ипак „30 плус“, мада због термина  спровођења истраживања нисмо могли испратити ефекат ове последње афере и оптужби везаних за лидера  ПЕС-а Милојка Спајића. ДПС је сигурно други са око двадесет процената, с тим што ће њихов резултат зависити од тога да ли ће се преостале, још увек доста бројне, присталице ове странке појавити на биралиштима, или у већем броју отићи у апстиненцију.

Заправо, овог пута ће много занимљивија и неизвеснија битка бити на дну, него у врху изборне табеле. Наиме, чак пет-шест изборних листа грчевито ће се борити за прелазак цензуса од три одсто, при чему, осим ако се не деси неко чудо, већина у томе неће успети. По нашем последњем налазу, од тих кандидата цензус прелази само др Владимир Лепосавић (и још или две листе ће бити релативно близу цензуса), док ће, баш као и у Србији, остали морати да се за следеће изборе боље организују, укрупне и групишу.

(Истраживачки тим НСПМ)

РЕЗУЛТАТИ  ИСТРАЖИВАЊА