Уколико покушаш, можеш успети, или не успети. Али ако не покушаш – или ако покушаваш са стратегијом која очигледно не доноси резултат, него чак повећава рејтинг противнику – нећеш успети сигурно

Врло је могуће да се најављени бојкот може показати као прилично ефикасно средство за "униформисање", односно стављање под контролу и под једну капу опозиционог политичког корпуса (по цену да се сви остали успешно прогласе "издајницима" и прокажу као "Вучићеви играчи")

Савез за Србију је у великој мери постао жртва сопствене радикалне реторике и превеликих обећања. Од лицитирања око Дана Д, до тога кад ће бити избори, када ће Вучић пасти, до када му дају рок, од када ће они да "окрену други лист“

У анкети НСПМ, питали смо становнике престонице – како се зове актуелни градоначелник Београда? Одговори су били изненађујући. A можда и нису.

 46,5 одсто за улазак у ЕУ, 38,7 одсто против. 43 одсто за "одлагање решења" на КиМ. У финалу СП у фудбалу 50 одсто навијало за Француску, а 17,4 за Хрвате

А да би те размере пензионерског „вучићизма“ биле још јасније, направили смо и једну компарацију ставова ових најстаријих суграђана, са одговорима укупне београдске популације на иста питања.

„Испитаник крене да одговара као да је за опозицију, гледа Н1, залаже се за улазак у ЕУ, мисли да се Београдом „управља претежно лоше“ итд. А онда се, у једном тренутку, тргне, уплаши и одједном ућути. Па више „не зна“, неће да каже, одједном се не разуме... Питам га: па зашто сте се уплашили сад?! А он: Па како зашто? Имам породицу, троје деце, откуд знам да ли сте ми записали број таксија?“

 Србија је дубоко подељена земља, којом се из дана у дан не само несметано шири, него и са највиших места у држави још подстиче та ендемска подељеност, мржња и параноја