А да би те размере пензионерског „вучићизма“ биле још јасније, направили смо и једну компарацију ставова ових најстаријих суграђана, са одговорима укупне београдске популације на иста питања.

„Испитаник крене да одговара као да је за опозицију, гледа Н1, залаже се за улазак у ЕУ, мисли да се Београдом „управља претежно лоше“ итд. А онда се, у једном тренутку, тргне, уплаши и одједном ућути. Па више „не зна“, неће да каже, одједном се не разуме... Питам га: па зашто сте се уплашили сад?! А он: Па како зашто? Имам породицу, троје деце, откуд знам да ли сте ми записали број таксија?“

 Србија је дубоко подељена земља, којом се из дана у дан не само несметано шири, него и са највиших места у држави још подстиче та ендемска подељеност, мржња и параноја

  Србија, 20 – 27. август 2017. Tелефонско истраживање, репрезентативни узорак, испитаника: 1000

 Србија, 10 – 17. мај 2017. Телефонско истраживање, репрезентативни узорак, територија Србије (без КиМ). Испитаника 1000

Србија, 21 – 25. март 2017. Телефонско истраживање, репрезентативни узорак, територија Србије (без КиМ), испитаника 1100 

Србија, 09 –16. март 2017. Телефонско истраживање, репрезентативни узорак, територија Србије (без КиМ), испитаника 1100 

Имајући на уму колики је њихов удео у општој популацији, можете и сами замислити колико је много опозиционог труда, енергије и гласача потребно да би се колико-толико компензовала и анулирала предност коју актуелни режим има код овог најстаријег и, истовремено, изборно најревноснијег дела бирачког тела.