Гледано по страначком опредељењу, за потпис на ССП су сви бирачи Либерално-демократске партије, 94 одсто бирача листе "За Европску Србију" и 81 одсто бирача СПС-ПУПС-ЈС. За потписивање Споразума изјаснило се и 66 одсто неодлучних бирача, 56 одсто оних који неће гласати, 45 одсто оних који ће гласати за ДСС-НС и 41 одсто бирача опредељених за СРС. Само међу радикалима и народњацима оних који су против ССП-а је више него оних који су за, и то за по један процентни поен, показује истраживање.

Радикали би у новом сазиву парламента заузели 91 место, а демократе три мање у посланичким клупама да су парламентарни избори одржани јуче, подаци су из истраживања агенције „Медијум галуп“ у које је „Блиц“ имао увид, а које је рађено од 20. до 24. априла 2008. године на узорку од 1.020 испитаника

Нову владу Србије, после ванредних парламентарних избора 11. маја, нико неће моћи да формира без подршке Војислава Коштунице и његове „народњачке коалиције". Такође, ни ДС, ни СРС неће моћи да прикупе већину од 126 посланика без подршке социјалиста, осим уколико радикали и „тадићевци" међусобно не склопе савез (што је потпуно невероватно). Ово су најважнији резултати великог предизборног истраживања Центра за слободне изборе и демократију (Цесид), у које је Прес имао увид.

За мање од седам дана две реномиране београдске агенције објавиле су различите резултате предизборних истраживања. Према „Стратеџик маркетингу", радикали су испред демократа за око три одсто, а цензус прелазе и СПС и ЛДП. „Медијум Галуп", међутим, најављује да већину гласова осваја коалиција око ДС-а, за којима за три одсто каска СРС, а ЛДП уопште не прелази цензус.

Када би се избори за Скупштину Србије одржавали данас, највише гласова, 39,9 одсто, добила би коалиција окупљена око Демократске странке Бориса Тадића, показало је мартовско истраживање агенције „Медијум галуп“.

Према том истраживању, други по броју гласова били би радикали са 37,1 одсто, трећа коалиција ДСС - Нова Србија Војислава Коштунице и Велимира Илића са 10,4 одсто, четврти социјалисти са 5,4 одсто, а пети ЛДП Чедомира Јовановића са 3,1 одсто гласова, чиме би изгубили право на улазак у парламент.

Проевропске снаге имаће предност на предстојећим изборима 11. маја и то показују сва наша истраживања. Последња истраживања показују да "проевропских бирача" има 44 одсто, а тзв. патриотских 41 одсто. Проевропско расположење је јаче у односу на број оних који су спремни да се одрекну Европе да би тако показали своју приврженост Косову. Верујем да ће током кампање број оних који желе ка Европи бити још већи - каже у разговору за "Блиц недеље" Срђан Богосављевић, директор агенције "Стратеџик маркетинг".