Zvižduci u Kninu kao ogledalo savremene Evrope

Petog avgusta 2013. Hrvati su obeležili svoje praznike državnosti. Na centralnoj manifestaciji povodom Dana pobede, domovinske zahvalnosti i Dana branitelja u Kninu okupljena masa, koja je bila zadojena šovinizmom i mržnjom prema Srbima, najviše je izviždala hrvatskog premijera srpske nacionalnosti Zorana Milanovića. On gotovo da nije mogao ni da govori sa govornice jer su zvižduci, uvrede i psovke bili suviše glasni. Izviždan je čak i hrvatski predsednik Ivo Josipović.

S druge strane, zločinci koje je Haški tribunal oslobodio krivice za pobijenih preko 2000 i proteranih 250 000 građana srpske nacionalnosti, hrvatski generali koji su vodili operaciju „Oluja“, Ante Gotovina, direktni komadant operacije etničkog čišćenja Srba, i generali Mladen Markač i Ivan Čermak naišli su na neviđene i sveopšte ovacije prisutnih!

Ovacijama je propraćeno i pominjanje imena pokojnog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana. Sadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović nije uživao u ovacijama. Naprotiv, i on je bio izviždan, doduše nešto manje nego premijer Zoran Milanović. Negodovanje prisutnih Josipović je naročito doživeo kada je rekao: “Treba pobediti u miru, odnosno treba pružiti ruku onima koji su bili na drugoj strani”.[1]

Ivo Josipović je još rekao da “treba prepoznati da su Hrvatsku voleli i vole i pripadnici nacionalnih manjina, treba prepoznati da je Hrvatska zemlja koja je otvorena prema svim svojim građankama i građanima i takva treba da ostane. Ona će takva ostati jer je demokratska, jer je evropska Hrvatska.”

Josipovića su direktno demantovali okupljeni “domoljubi” zvižducima i povicima protiv njegovih reči, ali i protiv građana srpske nacionalnosti. Teško da je Hrvatska zemlja koja je otvorena prema svim svojim “građankama i građanima”. To potvrđuje podatak da proterani Srbi ne mogu da se vrate svojim domovima. Čak i kada se neko od starijih meštana odluči za povratak, on ili ona nailaze na šikaniranje i pretnje svojih suseda.

Koliko je Hrvatska “demokratska” i evropska zemlja, to su pokazali upravo svojim odnosom žitelji te iste “demokratske” i evropske Hrvatske. Josipović traži razumevanje za zločine koji su počinjeni u ime Hrvatske pre 18 godina jer je svestan činjenice da Srbija i Hrvatska nikada neće na zločinačku operaciju “Oluja” gledati istim očima. Josipović nije izbegao (zbog pritiska okupljenih ili zato što je to bila njegova lična želja) da posebno čestita generalu Gotovini na “vrhunski izvedenoj” operaciji “Oluja” u kojoj je, kao što smo pomenuli, ubijeno više od dve hiljade Srba, mahom civila, i u kojoj je proterano preko 250 000 građana srpske nacionalnosti.

Samo po sebi to predstavlja strašan skandal i presedan u međunarodnim odnosima. Jedan predsednik, na stranu ponašanje okupljenih, ne može da jedan zločinački poduhvat naziva “vrhunski izvedenom” vojnom operacijom. To je direktna uvreda porodica ubijenih i nestalih Srba i poruka da Hrvatska nikad neće moći da prizna da je “Oluja” predstavljala čisto etničko čišćenje i goli zločin. Naprotiv, Hrvatska se kao jedna “demokratska” zemlja upravo diči zločinima svoje vojske i paravojnih formacija tokom rata.

To što je Josipović čestitao Gotovini predstavlja podršku zločinima i time je hrvatski predsednik pored svoje navodne umerenosti i želje za pomirenjem u regionu pokazao i dokazao da podržava zločine, a sa takvim stavom nije moguće ni pomirenje u regionu, naročito sa Srbima. Međutim, vlast u Srbiji uprkos tome želi da razvije diplomatske i ekonomske veze sa Hrvatskom i da ojača postojeće! Na taj način Srbija gazi po ostacima pobijenih Srba, što nijedna država nikada u istoriji nije učinila!

Srbin Zoran Milanović je uprkos tome što su u akciji “Oluja” ubijeni građani srpske nacionalnosti morao kao premijer jedne “evropske” i “demokratske” države da uzme učešća u proslavi godišnjice zločina nad sopstvenim narodom i još je kao dodatak svemu bio izviždan i obasut kišom psovki i uvreda samo zato što je Srbin. Milanović je rekao, što njemu direktno ide na dušu, sledeće: “Hrvatska nije utemeljena na zločinačkom poduhvatu, već  je branjena zemlja po pravilima rata s puno srca i malo oružja”.

Možemo samo da se pitamo kako je Milanović, Srbin moramo da naglasimo još jednom, imao srca, duše i obraza da izgovori ovako nešto. Možda je Milanović i zaslužio sve uvrede koje su mu upućene.

Što se tiče Evrope, jadna je ta “demokratska Evropa” koja pod svoje okrilje prima jednu državu koja je zasnovana na zločinu protiv jednog naroda. Mogli smo da se uverimo u to kakvu državu je Evropa primila u svoju uniju. Hrvatska se tom činjenicom diči, a srpska vlast na čelu sa Dačićem, Vučićem i Nikolićem svesno hita pravo u šape jednoj takvoj navodno demokratskoj uniji koja je “zasnovana na poštovanju ljudskih prava”. Recite to porodicama pobijenih Srba u operaciji “Oluja”, beskompromisnoj akciji etničkog čišćenja Hrvatske od Srba!