Slučaj Trifković – islamisti kontrolišu slobodu govora u Kanadi?

Vest da su kanadske vlasti zabranile uglednom istoričaru, piscu i spoljnopolitičkom uredniku američkog mesečnog časopisa Kronikl iz Čikaga, dr Srđi Trifkoviću, ulazak u Kanadu 24. februara, uzbudila je ne samo Srbe sa obe strane Atlantika. Odluka je doneta ad hok i bez validne pravne osnove. Direktno je usledila kao reakcija na kampanju širenja mržnje protiv Srba, koju već duže vreme vodi "bošnjačka" propagandna organizacija koja sebe naziva "Institut za istraživanje genocida" [“Institute for the Research of Genocide Canada” (IRGC)].

Kada se pogleda njihova zvanična internet stranica, postaje jasno da se nije reč ni o kakvom istraživačkom institutu niti o "istraživanju" genocida, već o agresivnom proganjanju svakoga ko na bilo koji način izrazi sumlju ili se usudi da argumentovano raspravlja o događajima koji su se dešavali u Srebrenici 1995. godine. Po njima niko nema prava da pobija ili sumlja u mit o "genocidu" u Srebrenici koju Institut neguje! Već samo postavljanje pitanja o činjenicama koje su u raskoraku sa haškom verzijom slučaja sa stanovišta "Instituta" čini delikt mišljenja, tj. "negira genocid" i zaslužuje da bude ućutkan.

Druga vidljiva karakteristika ovog Instituta je neograničena mržnja prema Srbima. Dok Institut insistira da poriče srpske žrtve u proteklom veku, Srbi su opisani kao nacisti, fašisti i genocidan narod, dok je Republika Srpska genocidna tvorevina. Tako su najoštriji branioci "srebreničkog genocida" istovremeno najošriji negatori svojih i hrvatsko-ustaših zločna nad Srbima.

Dok Institut insistira da poriče srpske žrtve u proteklom veku, Srbi su opisani kao nacisti, fašisti i genocidan narod, dok je Republika Srpska genocidna tvorevina.

Pravo lice "Istituta za istražvanje genocida" je njegov predsednik dr Emir Ramić. Njegove vrednosti i ubeđenja se oslikavaju ne samo kroz rad Instituta veći kroz aktivnosti koje obavlja kao čan uređivačog odbora magazina Korak koji izlazi u Sarajevu. Ramićev časopis u svom broju 13, u članku "Osnovni proncipi ratnog prava u islamu"[1] između ostalog navodi da "džihad predstavlja pravednu bitku protiv agresije u borbi za zaštitu ljudskih prava i sloboda". Autor ovih redova je ekstremni džihadist, Enes Ljevaković, čiji je brat bio član nadzornog odbora "Agencije za pomoć trećem svetu" [Third World Relief Agency (TWRA)] - koju CIA u svom Izveštaju o NVO sa terorističkim vezama, svrstava u islamski teroristički front.[2].

Poznati američki novinar DŽon Pomfret opisao je u Vašington postu 22. septembra 1996. godine Enesovog brata [Irfana] Ljevakoviča kao jednog od nekolicine uticajnih "bošnjačkih" zvaničnika koji su stali u odbranu mudžahedina sa raznih strana islamskog sveta koji su ostali da žive u Bosni iako se to direktno kosi sa odredbama Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ton članaka objavljenih u Ramićevom Koraku je isti od članka do članka, od autora do autora, od jedne laži do druge, od jednog antisemitskog i srbomrzačkog urlika do drugog.

Svoju aktivnost u širenju mržnje protiv Srba Ramić plasira i na Fejsbuk. Grupa kojoj pripada na Fejsbuku se zove "Hvala Alahu što nisam Srbin" dok zapaljena srpska i izraelska zastava na stranici jasno oslikava njihovu opredeljenost.

Ton članaka objavljenih u Ramićevom Koraku je isti od članka do članka, od autora do autora, od jedne laži do druge, od jednog antisemitskog orgazma do orgazma inspirisanog mrznjom protiv Srba.

Jedan od malobrojnih, ali zato dovoljno glasnih pristalica antisrpske kampanje "Istituta za istraživanje genocida" je izvestan dr Srđan Pavlović, Crnogorac po meri Jevrema Brkovića, inače asistent na Alberta univerzitetu u Edmontonu. Njegovi prilozi u službi širenja laži o Srbima se redovno objavljuju na stranicama Edmontonskog žurnala [The Edmonton Journal]. Njegov poslednji tekst pod nazivom "Poricanje genocida ne treba da se poistoveti sa slobodom govora", koji odiše entuzijazmom pera jedne Nataše Kandić ili Sonje Biserko, pozdravlja odluku Ministarstva za imigraciju Kanade da zabrani ulazak dr Srđi Trifkoviću u Kanadu i time ga spreči da održi zakazano predavanje na Univerzitetu Britanske Kolumbije. Pošto je "genocid u Srebrenici" aksiom kojeg dr Trifković ne prihvata, savršeno je opravdano i hvale vredno da bude kažnjen uskraćivanjem slobode govora pa i zabranom ulaska u zemlju.

Pavlović tvrdi da sa dr Trifkovićem i njegovim sledbenicima dijalog nije moguć zbog toga što "nacionalisti vide svoju verziju prošlosti kao jedinu istinu pa i od drugih zahtevaju da u nju poveruju"[3]. Ovo Pavlovićevo pisanje je licemerno i lažno, baš kao što je i njegovo akademsko predstavljanje javnosti.

Tema predavanje dr Trifkovića planiranog da se održi na Univerzitetu Britanske Kolumbije nije obuhvatala temu Srebrenice već je nosila naziv: "Balkan: Neizvesna budućnost nestabilnog regiona" kojem je svako mogao da prisustvuje, kao i da učestvuje u diskusiji.

Zabranom ulaska dr Trifkoviću u Kanadu kanadske vlasti su nanale veliki udarac slobodi govora i javnom diskursu Kanade.

Zabranom ulaska dr Trifkoviću u Kanadu kanadske vlasti su nanale veliki udarac slobodi govora i javnom diskursu Kanade.Postavlja se pitanje ko donosi odluke o tome ko sme a ko ne sme da govori u Kanadi.

Postavlja se pitanje ko donosi odluke o tome ko sme a ko ne sme da govori u Kanadi. Ko sme a ko ne sme da poseti tu zemlju? Ko diktira te kriterijume? U slučaju "Trifković" nedvoslismeno je da je bosansko-muslimanski lobi uticao na odluke imigracionih vlasti Kanade. Državni organi su dozvolili jednoj etničkoj grupi, sa jednom jedinom tačkom u svojoj političkoj platfomi, bosansko-muslimanskom "Istitutu za istraživanje genocida", da im diktira ko je podoban ko nije. 

Skandalozni postupak koji je usledio na vankuverskom aerodromu 24. februara ne tiče se samo dr Srđe Trifkovića lično. Tiče se principa slobode govora i civilizovanog diskursa u Kanadi i tiče se stigmatizacije i diskriminacije protiv srpske zajednice u celini, koja ceo slučaj sasvim opravdano doživljava kao tešku uvredu kanadskih vlasti

Jedini način da se prevaziđe ovaj "nesporazum" i povrati poljuljano poverenje u istinite principe demokratije u Kanadi jeste da nadležni organi ponište nedostojnu i ničim zasluženu odluku i da uz dužno izvinjenje dozvole dr Srđi Trifkoviću ulazak u zemlju koju je posetio 24 puta u poslednjih 17 godina i u kojoj ima mnogo prijatelja i poštovalaca.