Beograd-Hag-Moskva, ili zašto nije bilo ruskog veta

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 17. 12. 2012. godine doneo Rezoluciju 2081 (S/RES/2081 (2012)/ International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia –ICTY). Rezolucijom 2081 se produžava mandat sudijama Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju.[1] Na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (koja je trajala oko 10 minuta) 14 članica je glasalo za predloženi tekst. Samo je predstavnik Ruske Federacije (Sergej Karev) bio uzdržan prilikom glasanja.

Ovakav stav Ruske Federacije (koji se može opisati kao ''kritika bez veta'') je bio povod za negativne komentare u srpskoj javnosti. Tačnije, u jednom dnevnom listu je 20.12. 2012.objavljen uvodnik pod naslovom ''Tribunal bez ruskog veta''.[2]  U uvodniku autorka iznosi da: ''Rusija nije uložila veto – i pored nedavnih oštrih kritika pa i pretnji da će tražiti zatvaranje suda''. Zatim se u tekstu tvrdi da je sastanak Saveta bezbednosti UN bio samo formalnost i da je iza njega stajao dogovor velikih sila: ''Kada bilo koji sastanak kome prisustvuju petnastak predstavnika iz različitih zemalja i najvećih svetskih sila traje tako kratko, znači da je skup održan reda radi, sa unapred poznatim rezultatom i bez potrebe da se različita mišljenja javno iznose''.  

Takođe, u tekstu objavljenom u srpskoj štampi se kritikuje i rusko ministarstvo inostranih poslova i zaključuje se da će i zakazana debata o radu Haškog tribunala biti besmislena i uzaludna: ''Samo dve nedelje pre ove sedmice, rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je na 'skandalozan ' proces protiv Haradinaja i odluku Haga da ga oslobodi... Da li će u takvoj konstalaciji zaista biti moguće ogranizovati široku javnu debatu o pravdi i krivdi, kako je to zamislio predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić? Teško, kad ni ova u Savetu bezbednosti nije trajala duže od deset minuta''.  

Međutim, autorka teksta ne navodi i da je na sličan način kao i u decembru 2012. Ruska Federacija postupila povodom rada Haškog tribunala i u decembru 2010. i 2011. godine. I tada je  kritikovan rad Haškog tribunala, ali nije uložen veto od strane Moskve.

Na primer, na sednici Saveta bezbednosti UN od 7. decembra 2011. godine (kada su tužilac Bramerc i predsednik suda Teodor Meron izlagali izveštaj o radu) ruski predstavnik Vitalij Čurkin  je oštro kritikovao rad MKSJ. Čurkin je posebno bio oštar kada se radilo o slučajevima Šešelj, Mladić, Karadžić i Hadžić. Na primer, Čurkin je govorio o slučaju Šešelj koji po njemu izaziva krajnje negativne reakcije zbog toga što se optuženi već devet godina nalazi u pritvoru a nema još uvek čak ni presude u prvostepenom postupku. (''Osobogo vnimaniя zasluživaet situaciя costavšim uže odioznыm delom Šešelя. Prošlo devяtь let c teh por, kak on prebыvaet v zaklюčenii. Meždu tem rešeniя po nemu, daže v pervoй in-stancii, vse eщe net'').[3]

Međutim, na toj istoj sednici od 7. decembra 2011. govorio je i predstavnik Republike Srbije u UN Feodor Starčević. On nije ni pomenuo Šešelja, Karadžića, Mladića ili Hadžića (slično se desilo i u decembru 2012. godine kada je Republiku Srbiju predstavljao aktuelni ministar odbrane). Starčević nije pomenuo ni kršenja njihovih procesnih i ljudskih prava (iako se radilo o Srbima i srpskim državljanima). Naprotiv, ambasador Starčević je tog 7. decembra 2011. izjavio da je saglasan sa ocenom Serža Bramerca o visokom nivou „saradnje'' između Srbije i MKSJ. Zato, izneo je Starčević, Srbija ima ''moralno pravo'' da ukaže na zločine koje je počinila OVK. Ipak, ''opšti ciljevi'' Srbije i Tribunala su ''identični''. Dakle, u  kontekstu opštih ciljeva koje su delili Srbija i MKSJ (i saradnje koja je na visokom nivou kako su je zajednički ocenili Starčević i Bramerc), završena je i sednica od 7. decembra 2011.godine.

Takođe, slična situacija se dogodila godinu dana ranije (6. decembra 2010). Tada je održana sednica Saveta bezbednosti UN posvećena radu Haškog tribunala. Ova sednica je bila posebno važna jer je posle nje (u istom mesecu) bila zakazana sednica Saveta bezbednosti na kojoj se odlučivalo o daljem radu MKSJ.

Tačnije, posle referata Serža Bramerca i tadašnjeg predsednika MKSJ Patrika Robinsona, na sednici od 6. decembra 2010. godine govorio je predstavnik Ruske Federacije Pankin. Ruski diplomata je oštro kritikovao rad Haškog tribunala. Istakao je da se grubo krše ljudska i procesna prava u slučaju Šešelj i da njegov proces traje duže nego suđenje u Nirnbergu ili slučajevi pred Međunarodnim sudom pravde koji je nadležan za sporove među državama .[4]

Posle Pankina je govorio predstavnik Republike Srbije u UN. On se zahvalio na pohvalama koje je Srbija dobila od strane Serža Bramerca i Patrika Robinsona, a zatim je istakao da Srbija ispunjava sve zahteve Serža Bramerca. Srpski diplomata je govorio i o ''političkoj rešenosti'' da se uhapse Mladić i Hadžić i o radu bezbedonosnih ''specijalizovanih'' institucija u Srbiji koje su tada gonile dvojicu ''begunaca''. Sa ponosom je izneo da je Srbija već predala ''44 lica ''. Zatim je obećao (u ime države koju je predstavljao) Haškom tribunalu da će Beograd uhapsiti preostalu dvojicu begunaca .Na kraju, srpski predstavnik u UN je naglasio da Srbija i Haški tribunal imaju ''zajedničke ciljeve''.

U tom kontekstu (''izvanredne'' saradnje Srbije i Haškog tribunala) je posle samo nekoliko dana, 14. decembra 2010. godine, održana nova sednica Saveta bezbednosti UN posvećena radu MKSJ. Na toj sednici se faktički rešavala sudbina Haškog tribunala. Ipak, sednica je trajala samo pet minuta. Svih 15 članica (uključujući i Rusku Federaciju) Saveta bezbednosti UN je glasalo za produženje rada Haškog tribunala. Tačnije, za Rezoluciju 1954 kojom se rad MKSJ produžava do 2014. godine.

Takva pozicija Ruske Federacije povodom zatvaranja Haškog tribunala je nekoliko meseci kasnije dobila i zvanično tumačenje iz Moskve. Zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije nadležan za evropske države Vladimir Titov[5] je 30. maja 2011. godine uputio zvaničan dopis/odgovor Sergeju Baburinu[6] na njegovo pismo od 20. aprila 2011. godine. U tom dokumentu ruskog ministarstva inostranih poslova (№ 5383/4) zamenik ministra spoljnih poslova Ruske Federacije iznosi (povodom pitanja bivšeg potpredsednika Dume Baburina u vezi sa zatvaranjem Haškog tribunala i ruskim vetom) sledeće: ''Zatvaranje Tribunala je moguće samo na osnovu dodatne rezolucije SB UN. Pri tome, stalne članice SB sa pravo veta iz redova zapadnih država (SAD, Velika Britanija ,Francuska) su kategorički protiv trenutnog prekida rada MKSJ. Kina zauzima uzdržano-neutralnu poziciju. Karakteristično je što Srbija, takođe, ne demonstrira posebnu aktivnost u vezi sa skorim prekidanjem delatnosti Tribunala .'' [7]

Verovatno ovaj dokument od 30. maja 2011. pokazuje zašto Haški tribunal još uvek nastavlja svoju aktivnost i zašto nema ruskog veta.