Oni omogućuju jednom hrvatskom privatnom udruženju da podigne spomen obeležje na teritoriji naše opštine, na kojoj uporno opstruišu podizanje spomen obeležja sopstvenih sugrađana, koji su poginuli u borbi za odbranu sopstvene otadžbine.

Leševi obećavaju. "Ćeraćemo se još", kaže kletva ljutitog pesnika. Ali, na našu žalost o "ćeranju" mašta i previše onih koji o Matiji i njegov poeziji misle sve najgore. Leš je, da parafraziram "nacifikovanog" pesnika, najskuplja balkanska reč. Ovde i leševi ubijaju. Zato se bojim naših nekropolitika.

Kralj Aleksandar je do poslednjeg časa vodio antikomunističku spoljnu politiku, smatrajući da od boljševičkog centra iz Moskve stiže i širi se najveća pretnja ne samo po njegovu zemlju, već i po budućnost celog evropskog kontinenta, pa i čovečanstva. 

Kako to da se vojska Kraljevine Jugoslavije tretira danas u Srbiji službeno na dva načina: potraga za grobom generala Draže Mihailovića praćena neviđenom medijskom pažnjom, ali i potpuni muk i ignorisanje pripadnika Kraljevske vojske koji su poginuli u aprilskom ratu 1941. godine?

Do koje je mere falsifikovanje povesnice išlo u ovoj zemlji fenomena prikazaćemo dokumentovano na jednom konkretnom primeru: paljenju varošice Stragara avgusta 1943. g.

I danas se iz aviona vidi da je Aušvic bio logor smrti i genocida. Gledajući i sa zemlje i iz vazduha logor Jasenovac ne asocira na mesto zločina. Najstrašniji dokazi sistematskog zločina drže se u depou muzeja, a vrte se ustaški filmovi, za koje se, istina, kaže da su propaganda.

Kao što su u tekstu svoje Deklaracije obelodanili, namera poslanika Koraća i njegovih istomišljenika je da uvedu „mehanizme“ koji će svako istraživanje i javnu raspravu o temama koje oni budu zabranili učiniti nezakonitim.

Dražen Erdemović je pripadao jedinici zvanoj 10. diverzantski odred, sačinjenoj od Srba, muslimana, Hrvata, Slovenaca i nekoliko stranaca. Sam odred nije bio u lancu komande Vojske Republike Srpske. Ostale njegove pripadnike ne traži, niti je ikad tražio Haški tribunal.