"Zidojče cajtung" o Crnoj Gori: Dva broda, četiri helikoptera i 1.800 vojnika – to je zemlja koja će uskoro da se priključi NATO

Dva broda, četiri helikoptera i 1.800 ljudi – toliko ukupno ima Crna Gora. To je zemlja koja će uskoro da pripada Severnoatlantskoj vojnoj alijansi NATO. Ali ne zna da li to hoće, piše Zidojče cajtung.

"Lepo da vežbate" – tako glasi naslov podužeg članka novinara Tima Nešitova objavljenog u dnevniku Zidojče cajtung:

- Elena i Aleka, obe crnogorske podmornice, nalaze se u Kotorskom zalivu. Površina mora je kao ogledalo, brda uveče nestaju u izmaglici – a podmornice su naravno vic. One su vlasništvo firme Montenegro Submarine koja organizuje vožnje oko kotorske luke. Podmornice ne mogu da zarone, ali su zato oslikane dobro raspoloženim delfinima kornjačama i morskim zvezdama. Jadranska obala živi pretežno od turizma, ali u ovo doba godine se ništa ne dešava.

Autor u nastavku objašnjava da se crnogorska mornarica sastoji od dva patrolna čamca proizvedena osamdesetih godina, da bi potom prešao u ptičju perspektivu:

- Priča o tome kako se brdovita jadranska Crna Gora otcepila od Jugoslavije, mogla bi biti balkanska priča, puna strasti i ponešto nepregledna, ali, pošto bi Crna Gora ovog proleća trebalo da pristupi NATO, to se tiče tako reći svih nas. Pre svega u Moskvi vlada veliki gnev zbog novog proširenja NATO; Putinov portparol je najavio akcije odmazde. Priča se da su ruski nacionalisti skovali zaveru da ubiju crnogorskog premijera; Crnogorci su pokrenuli istragu, prenosi "Dojče vele".

Večite teme Rusija i NATO, posle izbora Trampa za predsednika SAD nisu postali ništa manje aktuelne. Tramp smatra da je NATO s jedne strane prevaziđen, a s druge – veoma važan, što zbunjuje u vreme kada američki tenkovi u okviru operacije Atlantska odlučnost krivudaju po Evropi da bi pokazali Vladimiru Putinu ko je gazda. Crnogorska vojska je mala: 1.800 ljudi u pešadiji, avijaciji, mornarici, sve zajedno." Autor objašnjava kako se posle raspada Jugoslavije i Crna Gora odvojila od Srbije te da u čitavoj zemlji živi jedva onoliko ljudi koliko i u Frankfurtu.

- No, referendum o nezavisnosti je bio tesan, a i deset godina posle njega, mnogi Crnogorci sumnjaju da crnogorski jezik uopšte postoji. Ovde mnogi smatraju sebe Srbima i žele (…) uspostavljanje osovine Podgorica – Beograd – Moskva, slovenske osovine - navodi nemački list.

Autor teksta u razgovoru sa Blažom Gašićem, zamenikom komandanta broda P-34, saznaje zašto je sagovorniku drago što će Crna Gora ući u NATO: mogao bi da dobije veću platu, a i za oficire poput njega će možda biti više posla u inostranstvu.

- Crna Gora je već godinama uključena u misije EU i NATO. Zvaničnim učlanjenjem Crne Gore NATO dobija pre svega jedno: kontrolu nad važnim delom obale u Sredozemlju. Brodovi NATO mogu da plove svuda između Gibraltara i Istočne Turske, ali ovamo do sada još nisu mogli.

Kroz razgovore sa Gašićem se podseća na kompletnu noviju vojnopolitičku istoriju Crne Gore, od jugoslovenskih vremena naovamo, a slično je i sa drugim akterom reportaže, sveštenikom Momčilom, iz Srpske pravoslavne crkve, koji ne voli NATO. A "odbija i čitavu mladu državu Crnu Goru, koja je u njegovim očima proizvod američkih intriga na Balkanu".

(Dojče vele)