Професор у пензији Зорица Петровић: Сви ви из Рио Тинта знајте да у овој земљи још увек има много образованих, честитих и некорумпираних људи и стручњака који ће бранити своју животну средину, баш као што члан 74. нашег Устава налаже

Универзитетска професорка у пензији Зорица Петровић изјавила је да јој никада није пало на памет да се бави изазивањем панике и застрашивањем грађана своје земље, реагујући на оптужбе компаније Рио Тинто да је изнела низ нетачних и паушалних навода у контексту Пројекта „Јадар“.

„Као прво рекоше да сам ‘изнела низ нетачних и паушалних навода у контексту Пројекта ‘Јадар’ који се могу протумачити као намерно изазивање панике и застрашивање грађана“. Наравно да ми никада није пало на памет да се бавим изазивањем панике и застрашивањем грађана моје земље, већ сам једноставно на постављена питања новинарке одговарала стручно – онако како ме је наука и вишедеценијска пракса научила! Стога, молим ову фирму да ми више никада не импутира ове ствари, јер ћу онда ја имати добар разлог да употребим сва правна средства како бих заштитила своју репутацију и свој интегритет“, навела је она поводом реакције на њен интервју за Н1.

Даље додаје да на њену изјаву – да су многи стручни људи већ рекли своје и да има „много научних радова који говоре о погубном утицају рударења литијума на животну средину и на друштво уопште“, написали су да она, како је указала, „доводи грађане у заблуду да је стручно мишљење само оно које је негативно када је у питању ископавање литијума, те да се: ‘ископавање литијума већ врши у многим земљама света на безбедан начин, а литијумски пројекти развијају се и у многим земљама ЕУ, укључујући Немачку, Аустрију, Француску, Финску…“

„Јасно је да ови пи-арови пишу оно што њима одговара и да уопштавају ствари. Како су ово написали, могло би се помислити да је ископавање литијума ‘тако безбедно’, а није“, оценила је професорка.

Истакла је мишљење управо немачких стручњака који би да што више одложе екстракцију литијума у својој земљи, и то не само из минералних стена већ и из геотермалних извора где је та екстракција много бенигнија (пошто се не користе ужасно велике количине опасних хемикалија).

„Један од њих – др Јенс Гример, научник са Карлсруе Технолошког Института каже следеће: „До сада је експлоатација домаћих резерви била спречена недостатком одговарајућег процеса за искориштавање овог ресурса на исплатив, еколошки прихватљив и одржив начин”, док његова колегиница др Флоренцие Саравие чак каже: „Извозимо многе еколошке проблеме у треће земље како бисмо одржали и побољшали свој животни стандард.“

Поводом навода Рио Тинта да Пројекат „Јадар“ неће испуштати сумпорну киселину нити у ваздух, нити у земљиште, нити у воду, „импутирајући јој да је она то казала“, Петровић истиче супротно.

„Само сам изразила сумњу да се може појавити вишак неизреаговане киселине у погону прераде руде. Написаше и то да грађане доводим у заблуду јер кажем да је „процес издвајања литијума из јадарита потпуна непознаница“, навела је она.

На наводе Рио Тинта да је процес детаљно објашњен у јавно доступним Нацртима студија за процену утицаја на животну средину за пројекат „Јадар“, укључујући и поступање са сумпорном киселином у свим сегментима процеса, професорка каже да на многим местима на њиховом сајту се може видети да они сами у многе ствари нису сигурни.

„Рецимо, у делу Безбедност и здравље кажу да су усредсређени на управљање ризицима „када год је то могуће“, а често се употребљава израз попут потенцијални утицаји (наравно, не наводећи који су то). Дакле, сами изражавају сумњу, што јесте поштено, с обзиром на то да су ризици далеко већи од нуле када се користе огромне количине опасних хемикалија“, истакла је она.

И додала: „Уосталом, ако се пажљиво погледа наслов на њиховом сајту: „Како ћемо потенцијалне утицаје свести на минимум“ и његов садржај, у делу о сумпорној киселини јасно се види њихова сумња јер кажу следеће: „Као додатна мера заштите биће инсталирани пречишћавачи ваздуха који ће неутралисати сву пару разблажене сумпорне киселине која би покушала да нађе свој пут у излазни гас“. Ту сумњу сам и ја сама изразила“.

Она сматра да сам Рио Тинто доводи грађане у забуну када говори о Нацрту студије за процену утицаја на животну средину.

„У вези са тим, неопходно је знати да се те њихове процене утицаја своде на моделовање животне средине. За оне људе који нису упућени, ево малог објашњења за то шта се подразумева под моделовањем. За моделовање се може једноставно рећи да је то теоријски приступ неком проблему коришћењем вештачке интелигенције (компјутера/софтвера) и различитих метода моделовања за процену различитих утицаја на тај проблем (у овом случају на проблем заштите животне средине). При томе се могу прогнозирати ти утицаји на проблем за неки будући период а, наравно, дати и лепа визуелна решења проблема. Али, као што већ знамо у теорији је све могуће. Реалност и пракса су већ нешто друго, нарочито када се ради о тако динамичном систему као што је природа. За сада се у том Нацрту, будућност области Јадра – после одласка Рио Тинта, представља као диван предео са лепом енглеском травом. Не би ме зачудило, да се у коначној верзији Студије ту појави и неко дивно шарено цвеће“, додала је.

Осврнула се и на изјаву Рио Тинта да „на крајње арбитраран начин“ наводи да се Пројекат „Јадар“ „базира на многим стварима које нису научно доказане“, „не наводећи ниједну!?“

„На ово бих одговорила само следеће:

Колико знам, када је реч о јадариту, осим рада из 2008. године у коме је објављена његова структура, до сада су једино наши стручњаци објавили научни рад под називом „Утицај истраживачких активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији“, који је објављен у цењеном часопису „Нејчер – Сајентифик Рипортс“, и у коме се износе докази да се и при истражним радњама код бушотина Јадра јавља повећан ниво токсичних елемената, како у околном земљишту, тако и у води. Колико сам упозната, стручњаци Рио Тинта до сада нису публиковали ни један рад када је у питању екстракција литијума из руде јадарит (при томе молим да се поново не уопштавате ствари јер говорим искључиво о комплексној руди јадарита формуле ЛиНаСиБ3О7(ОХ), а не о сподумену (ЛиАл(СиО3)2) или о некој трећој руди). Дакле, ја до сада нисам видела ни један други научни рад на ову тему.

Коначно, за новац се може свашта и урадити и написати, али ИСТИНА је само једна, а за мене је то увек била и остаће она – НАУЧНО ДОКАЗАНА!

Осим тога, сви ви из Рио Тинта знајте да у овој земљи још увек има много образованих, честитих и некорумпираних људи и стручњака који ће увек храбро износити своје мишљење и бранити своју животну средину, баш као што члан 74 нашег Устава налаже и каже:

Свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању.

Свако, а посебно Република Србија и аутономна покрајина, одговоран је за заштиту животне средине.

Свако је дужан да чува и побољшава животну средину“, закључила је Зорица Д. Петровић, редовна професорка ПМФ у Крагујевцу, у пензији.

(Н1)