Ана Брнабић оспорава економску анализу о литијуму и ауторе подругљиво препоручује за Нобела: Анализу радио и „непотписани“ Божа Ђелић

Председница Скупштине Ана Брнабић коментарисала је на свом Икс налогу "економску анализу" пројекта "Јадар", за коју је рекла да садржи неистине. Брнабић је, између осталог, негирала да је словачки ИноБат добио субвенције за фабрику батерија у Србији, а ауторе подругљиво препоручила за Нобелову награду.

Истичући да анализа садржи неистине, Брнабиће је казала да се једна од њих односи на словачку компанију ИноБат. Према њеним речима ова компанија није добила, нити је аплицирала за субвенције.

Председница Народне скупштине се осврнула и на део анализе који се односи на приход, а у којем су аутори израчунали да би он износио 2,6 евра по глави становника. Уместо по глави становника она је рачунала приход по хектару и дошла до рачунице да би он износио скоро 45.000 евра, што је, истиче, далеко више него што доносе ратарство или воћарство.

„Хајд’ сад – Зашто би неко од приход од пројекта који заузима 390 ха рачуна у односу на укупни број становника у Србији. Па ни за пројекте који заузимају 20.000 ха или 60.000 ха се приход не дели по броју становника да би се видело да ли су исплативи, а не за пројекат који заузима 390 ха! Ако бисмо, ипак, узели да приход јесте 17,4 милиона евра годишње за Србију, с обзиром на то да укупни пројекат заузима територију од 390 ха, то би значио приход од скоро 45.000 евра годишње по хектару. И више, јер је рудник под земљом, па пољопривредна активност може да се настави“, написала је Брнабић.

Додала је да је у пољопривреди за ратарске културе годишњи приход по хектару у просеку око 1.000-1.500 евра, а за воћарство у просеку око 15.000 евра, максимално 20.000 евра.

„То је и свакако најјачи утисак ‘анализе’: рачуница прихода по глави становника читаве Србије од пројекта који заузима површину од 390 хектара. 0,03 одсто пољопривредног земљишта наше земље. Ко се тога сетио, тог за Нобела одмах!“, додала је она.

Брнабић је на „X“ написала да су анализу радили З. Дракулић, Б. Мијатовић, Д. Поповић, Д. Шошкић, али и „непотписани“ Божа Ђелић.

(Н1)