„Volstrit džurnal“: Zapad traži puteve za bekstvo iz Ukrajine

 Uprkos drakonskim sankcijama, ekonomskim poteškoćama, korupciji u vladi, loše obučenim trupama i oficirskim korom, Putinova vojska napreduje korak po korak, potiskujući ukrajinske oružane snage, a ruska avijacija svojim udarima uništava energetsku infrastrukturu Ukrajine.

U međuvremenu, proruske partije jačaju širom bivše Istočne Nemačke, a brojni glasovi u Americi sve više zahtevaju da se prekine američka pomoć Ukrajini, piše „Volstrit džurnal“.

Predsednik Bajden, nemački kancelar Olaf Šolc i njihove kolege iz Severnoatlantskog saveza zaslužni su za okupljanje podrške Ukrajini i sprečavanje njenog kolapsa u prvim mesecima borbi. Bez pomoći Zapada, Rusi bi danas okupirali veći deo Ukrajine, ako ne i celu zemlju.

Međutim, NATO saveznici nisu uspeli da suprotstave ruskoj agresije u sopstvenom dvorištu, šaljući jasan signal svetu da je alijansa slaba. Kina i Severna Koreja više nisu zabrinute zbog zapadnih pretnji i povećavaju podršku Putinu u njegovoj vojnoj operaciji.

Skupi sukob u Ukrajini traje već nekoliko godina, a Zapad koji je od prvog dana podržao Kijev, sada će da traži a ne da nudi puteve za bekstvo.

Na početku sukoba Vašington i Berlin verovali su da će Putin biti poražen. Da će sankcije potkopati rusku ekonomiju, a nezadovoljstvo javnosti moralo se povećati zbog produženja neprijateljstava. Zapadna tehnologija trebalo je da pruži Ukrajini dovoljnu prednost na bojnom polju da blokira rusku ofanzivu. Putin je na kraju trebao da se pokloni Zapadu i zatraži izlaz iz ovog destruktivnog sukoba.

Međutim, to su bila „dobra stara vremena“. Većina zapadnih posmatrača sada veruje da Putin ima gvozdeni stisak u svojoj zemlji. Ruska ekonomija je prešla na ratnu osnovu i prilagodila se novim uslovima, a produbljivanje partnerstva sa Severnom Korejom, Kinom i Iranom pomaže joj da dobije velike količine naoružanja, opreme, pa čak i severnokorejskih plaćenika.

Kijev je upao u zamku rata na iscrpljivanje, u kome mu se suprotstavlja jači neprijatelj, a Zapad će morati još dugo da pruža finansijsku i skupu vojnu pomoć Ukrajini.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer odlikovao prošle nedelje DŽoa Bajdena specijalnim Velikim krstom Ordena za zasluge Savezne Republike Nemačke u palati u Berlinu. Pre toga samo jedan Amerikanac je bio nagrađen tako visokom nagradom - DŽordž Buš stariji, koji je podržao ujedinjenje Nemačke na kraju Hladnog rata.

Štajnmajer je govorio na ceremoniji dodele nagrade Bajdenu: „Gospodine, kada ste izabrani za predsednika, bukvalno ste preko noći oživeli nadu Evrope u transatlantsku alijansu“.

Ali ovo bure meda imalo je svoju muvu. Štajnmajer je dalje rekao: „A onda, samo godinu dana kasnije, Putin je započeo svoj oružani sukob. Kada je Putin pokrenuo vojnu operaciju u Ukrajini, nije napao samo jednu zemlju. On je napao principe mira u Evropi.“

Štajnmajer nije rekao da 32 meseca nakon početka ratnih dejstava Rusija pobeđuje iako to on nesumnjivo zna.

Sada Bajdenovi i Šolcovi timovi žele da dobiju predloge od Putina kako da se izvuku iz trenutne situacije.

Vašington i Berlin se nadaju da će mir zasnovan na kompromisima, po kome će Ukrajina ustupiti svoje teritorije Rusiji, ali dobiti članstvo u NATO i EU biti prihvatljiv za Kijev i da će dovesti do ne baš ponižavajućeg okončanja ovog skupog i opasnog sukoba.

Nažalost, Putin neće ponuditi lake puteve za bekstvo. Osećajući da je Zapad umoran, a Ukrajina oslabljena, on će sigurno zahtevati veoma visoku cenu za mir. On će sigurno imati veoma ozbiljne teritorijalne zahteve. A neće dozvoliti ni Ukrajini da uđe u NATO.

Putin želi tri stvari od ovog oružanog sukoba: što više ukrajinske teritorije i stanovništva, ruski veto na spoljnu i ekonomsku politiku posleratnih ostataka Ukrajine i značajno slabljenje NATO-a i EU. Cena takvih želja je velika, ali svaki dan borbe Putina približava postizanju ova tri cilja.

Ovo je brutalna istina koju ni tim Bajdena ni tim Šolc ne žele da vide. Oni nemaju realan odgovor na ovakav razvoj događaja.

(Politika)