„Волстрит џурнал“: Запад тражи путеве за бекство из Украјине

 Упркос драконским санкцијама, економским потешкоћама, корупцији у влади, лоше обученим трупама и официрским кором, Путинова војска напредује корак по корак, потискујући украјинске оружане снаге, а руска авијација својим ударима уништава енергетску инфраструктуру Украјине.

У међувремену, проруске партије јачају широм бивше Источне Немачке, а бројни гласови у Америци све више захтевају да се прекине америчка помоћ Украјини, пише „Волстрит џурнал“.

Председник Бајден, немачки канцелар Олаф Шолц и њихове колеге из Северноатлантског савеза заслужни су за окупљање подршке Украјини и спречавање њеног колапса у првим месецима борби. Без помоћи Запада, Руси би данас окупирали већи део Украјине, ако не и целу земљу.

Међутим, НАТО савезници нису успели да супротставе руској агресије у сопственом дворишту, шаљући јасан сигнал свету да је алијанса слаба. Кина и Северна Кореја више нису забринуте због западних претњи и повећавају подршку Путину у његовој војној операцији.

Скупи сукоб у Украјини траје већ неколико година, а Запад који је од првог дана подржао Кијев, сада ће да тражи а не да нуди путеве за бекство.

На почетку сукоба Вашингтон и Берлин веровали су да ће Путин бити поражен. Да ће санкције поткопати руску економију, а незадовољство јавности морало се повећати због продужења непријатељстава. Западна технологија требало је да пружи Украјини довољну предност на бојном пољу да блокира руску офанзиву. Путин је на крају требао да се поклони Западу и затражи излаз из овог деструктивног сукоба.

Међутим, то су била „добра стара времена“. Већина западних посматрача сада верује да Путин има гвоздени стисак у својој земљи. Руска економија је прешла на ратну основу и прилагодила се новим условима, а продубљивање партнерства са Северном Корејом, Кином и Ираном помаже јој да добије велике количине наоружања, опреме, па чак и севернокорејских плаћеника.

Кијев је упао у замку рата на исцрпљивање, у коме му се супротставља јачи непријатељ, а Запад ће морати још дуго да пружа финансијску и скупу војну помоћ Украјини.

Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер одликовао прошле недеље Џоа Бајдена специјалним Великим крстом Ордена за заслуге Савезне Републике Немачке у палати у Берлину. Пре тога само један Американац је био награђен тако високом наградом - Џорџ Буш старији, који је подржао уједињење Немачке на крају Хладног рата.

Штајнмајер је говорио на церемонији доделе награде Бајдену: „Господине, када сте изабрани за председника, буквално сте преко ноћи оживели наду Европе у трансатлантску алијансу“.

Али ово буре меда имало је своју муву. Штајнмајер је даље рекао: „А онда, само годину дана касније, Путин је започео свој оружани сукоб. Када је Путин покренуо војну операцију у Украјини, није напао само једну земљу. Он је напао принципе мира у Европи.“

Штајнмајер није рекао да 32 месеца након почетка ратних дејстава Русија побеђује иако то он несумњиво зна.

Сада Бајденови и Шолцови тимови желе да добију предлоге од Путина како да се извуку из тренутне ситуације.

Вашингтон и Берлин се надају да ће мир заснован на компромисима, по коме ће Украјина уступити своје територије Русији, али добити чланство у НАТО и ЕУ бити прихватљив за Кијев и да ће довести до не баш понижавајућег окончања овог скупог и опасног сукоба.

Нажалост, Путин неће понудити лаке путеве за бекство. Осећајући да је Запад уморан, а Украјина ослабљена, он ће сигурно захтевати веома високу цену за мир. Он ће сигурно имати веома озбиљне територијалне захтеве. А неће дозволити ни Украјини да уђе у НАТО.

Путин жели три ствари од овог оружаног сукоба: што више украјинске територије и становништва, руски вето на спољну и економску политику послератних остатака Украјине и значајно слабљење НАТО-а и ЕУ. Цена таквих жеља је велика, али сваки дан борбе Путина приближава постизању ова три циља.

Ово је брутална истина коју ни тим Бајдена ни тим Шолц не желе да виде. Они немају реалан одговор на овакав развој догађаја.

(Политика)