Vladan Živulović: Nije realno da budemo neutralni, nakon ulaska Bugarske i Rumunije u NATO, investicije porasle 10 do 20 puta – uključujući i one iz Rusije

Nije realno da budemo neutralni, pitanje je vremena kad će nam obe strane (SAD/ NATO i Rusija) ispostaviti račun, rekao je u Danu uživo Vladan Živulović, predsednikom Atlantskog saveta u Srbiji. S druge strane, politikolog Vladimir Trapara smatra da članstvo u NATO vodi ka odustajanju od naših nacionalnih interesa, i kad su u pitanju Kosovo i RS.

Prilikom prošlonedeljne, prve posete novog ministra odbrane Srbije Moskvi mogla su se čuti uveravanja da Srbija ostaje vojno neutralna, ali i da jača saradnju sa Rusijom. Aleksandar Vulin potvrdio je da je dogovoreno opremanje Vojske Srbije novim sredstvima, pre svega borbenim avionima, tenkovima i borbenim vozilima, a sve s ciljem, kako je rekao, unapređenja procesa obuke i jačanja njenih operativnih sposobnosti u suočavanju sa brojnim izazovima i pretnjama sve nestabilnijeg sveta. Pojedini mediji prenose da Brisel ne gleda blagonaklono na ovakve najave.

O tome koliki je izazov vojna neutralnost i da li je u današnjim okolnostima održiva, u Danu uživo različita mišljenja su izneli Vladan Živulović, predsednikom Atlantskog saveta u Srbiji i Vladimir Trapara, politikolog, saradnik Instituta za međunarodnu politiku.

Živulović kaže da ne vidi da je Vulin iskočio sa svojim izjavama u Moskvi izvan zvanične politike Srbije, a to je politika vojne neutralnosti.

Jasno mi je da kad naši predstavnici idu u Rusiju, moraju da kažu nešto što će se njima tamo dopasti, isto i u Vašingtonu, naveo je. "To što je izjavio je ono što izjavljuju svi naši funkcioneri u Moskvi".

Trapara navodi da se ne zna da li će Srbija pri ulasku u EU ostati dosledna što se tiče vojne neutralnosti i stava prema NATO. Poseta Vulina Moskvi je, kako kaže, išla je u svrhu da se ojačaju naši vojni kapaciteti, a kako bi bili ostvareni naši nacionalni interesi, pa i ta vojna neutralnost. Dodaje da je verovatno procenjeno da je najbolje da nabavimo od Rusije sofisticirano oružje koje nam nedostaje.

Živulović dodaje na to da se boji da će i druga strana tražiti isto, baš zbog proklamovane politike neutralnosti. Međutim, kako ističe, zapravo se i ne radi o neutralnosti, već o balansiranju. Vrlo će biti osetljivo kako ćemo to da raspodelimo, verovatno ćemo morati pola novca da damo jednima, pola drugima, dodao je.

Živulović ocenjuje da SAD, dolaskom Trampa na vlast, još nisu definisale svoju spoljnu politiku. I naša sreća je što nismo u fokusu velikih sila - Rusije i SAD - oni imaju većih svojih problema, ističe. Ne veruje da će Srbija biti pod pritiskom američke strane, jer, kako navodi, oni ne prave pitanje oko vojne neutralnosti, a i zadovoljni su saradnjom s američkom vojskom, saradnjom s NATO..

Vladimir Trapara: Članstvo u NATO vodilo bi ka odustajanju od Kosova i Republike Srpske

Vladimir Trapara kaže da nije glavno pitanje da li je Srbija neutralna, već da li će ostvariti neke nacionalne interese tom neutralnošću. Kaže da bi Rusija morala da preskoči NATO zemlje da bi nama pomogla, i da nemamo luksuz da se stavimo na stranu Moskve, u trenutnom sukobu sa SAD, jer bi nas Vašington kaznio, a ima mnogo mehanizama za to.

Trapara smatra da članstvo u NATO vodi ka odustajanju od naših nacionalnih interesa, pre svega kad su u pitanju Kosovo i Republika Srpska. Ako ostanemo neutralni ništa nam ne garantuje da će nam interesi biti sačuvani, ali imaćemo ipak  neku šansu, mišljenja je Trapara.

On dodaje da će, kao i EU, i NATO imati neke uslove - prvi je priznanje Kosova, pa zatim po pitanju Republike Srpske i Crne Gore...

Živulović, s druge strane, kaže da ne znamo to - da će NATO postavljati takve uslove. "Jedini uslov za koji se zna je da bismo dva odsto BDP-a morali da obezbedimo za vojsku", navodi i dodaje da ga to  raduje, jer će ljudi u vojsci dobiti veće plate, da mogu da plate infostan.

Trapara navodi da, i kao vojno neutralnima, procenat izdvajanja za vojsku bi trebalo da bude oko četiri odsto BDP.

"To nije realno da budemo neutralni, pitanje je samo još koliko nam je vremena ostalo od neutralnosti, a onda će i jedna i druga strana da nam ispostave račune, i da kažu - izvolite, birajte. Tu će naša elita morati da odluči", kaže Živulović. Dodaje, osvrćući se na stav Tapare, da, prema njegovom mišljenju, Srbija nema jasno definisane nacionalne interese.

Mi svake godine gubimo 70.000 ljudi, za 100 godina neće biti Srba u Srbiji, hajde da se koncentrišemo na nacionalne interese koji će da spasu ovaj narod, a posle da gledamo na vojsku, dodaje.

Trapara kaže da ne vidi nijedan pozitivan efekat koji bi Srbija mogla da dobije ulaskom u NATO. Dodaje da ga baš čudi što sa Zapada ne stigne i neka "šargarepa", predlog za nešto, već samo štapovi i uslovi...

Živulović vidi konkretne koristi. Ponovio je da bi Srbiju to nateralo da više izdvaja za vojsku.

Kad ste članica NATO, iznad vas je bezbednosti kišobran, gubite šansu da imate probleme sa susednom zemljom članicom, naveo je, podsećajući da nemamo rešeno pitanje granice s Hrvatskom, s Kosovom, BIH.

Kad ste pod Natom, nema rata, već se seda za sto i razgovara se, ističe Živulović.

Tvrdi i da su, zbog svega toga, i investicije za 10, 15 do 20 puta više. Dodao je i kao zanimljivost da su, nakon ulaska Bugara i Rumuna u NATO, tamo porasle i ruske investicije i to 10 puta, jer su Rusi videli tada da je to jedna bezbedna zona.

(N1)