Тим српских научника у часопису „Нејчер“: Лежиште литијума у западној Србији није вредно експлоатације због великог еколошког ризика. Био би то јединствен случај у свету да се литијум копа у насељеном и пољопривредном крају

Лежиште литијума у западној Србији није вредно експлоатације због еколошких ризика, јер је једино у свету где се планира вађење литијума у насељеном и плодном пољопривредном подручју, а што је најважније сигурно ће уништити једну од само три водоносиве области у Србији, тврди тим научника у данас објављеној анализи.

Научници Драгана Ђорђевић, Јован М. Тадић, Бранимир Гргур, Ратко Ристић, Сања Сакан, Јелена Брезјановић, Владимир Стевановић и Богдан Шолаја објавили су рад „Утицај истражних активности потенцијалног рудника литијума на животну средину у западној Србији“ у часопису из групе „Натуре“, а који је објавио портал Први први на скали.

Они у том раду наводе да би ископавање руде литијума у области Јадар у насељеном и живом пољопривредном крају био би први и јединствен случај у свету.

„Изградња рудника и постројења за прераду, у оквиру истог индустријског комплекса за вађење литијума и бора уништила би животну активност око 20.000 становника локалне заједнице који већ добро зарађују“, показала је анализа тима научника.

Како су указали, предузеће Рио Тинто планира да рудник и прерађивачку фабрику постави усред плодног земљишта окруженог насељима која се налазе изнад највеће резерве подземне пијаће воде у западној Србији, а такође и јаловиште између две бујичне реке које сваких пар година плаве поље.

„Велики проблем везан за експлоатацију литијума у свету је агресиван процес хемијске екстракције који укључује огромну количину концентрованих минералних киселина, пре свега концентроване сумпорне киселине. Потрошња енормне количине воде за производњу литијум карбоната би последично створила огромне количине отпадних вода које би представљале велику трајну опасност од загађивања површинских и подземних вода“, наводи се у анализи.

Истакнуто је и да, иако се чини да литијум игра значајну улогу у смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), огромна количина енергије из фосилних горива се троши у процесу производње литијум карбоната из руда и емисије угљен диоксида (ЦО“) су значајне.

„Екстракција литијума из рудника и производња литијум карбоната не доприносе смањењу емисије ЦО2“, наводи се у анализи и додаје да лежиште у Србији са око један одсто глобалне резерве литијума не нуди износ који ће глобално решити проблем климатских промена. Научници су после детаљне анализе упозорили да је досадашње истраживачко бушење лежишта литијум/бората, које је обавила компанија Рио Тинто, већ изазвало штету по животну средину, при чему је вода из рудника која садржи високе нивое бора цурила из истражних бушотина и узроковала сушење усева.

„Штавише, наша истраживања откривају значајно повишене низводне концентрације бора, арсена и литијума у оближњим рекама у поређењу са узводним регионима. Отварањем рудника, проблеми ће бити умножени јаловином, отпадним водама рудника, буком, загађењем ваздуха и светлосним загађењем, угрожавајући животе бројних локалних заједница и уништавајући њихове изворе слатке воде, пољопривредно земљиште, стоку и имовину“, наводи се у њиховој анализи.

Истиче се и да „неконтролисана конкуренција за ресурсе може имати дугорочне последице по животну средину и будуће генерације“.

„Важно је узети у обзир перспективе различитих заинтересованих страна, укључујући рударске компаније, активисте и владине званичнике када се доносе одлуке о рударству и коришћењу ресурса. Истина је да се економске користи повезане са рударским пројектима могу појавити, кључно је дати приоритет заштити животне средине и јавном здрављу како би се осигурала одржива будућност“, поручио је тим научника.

(Бета)