Виктор Орбан о предлогу европског Закона о слободи медија: Још један предлог из Брисела који се противи слободи. Такве ствари су се у прошлости звале Коминформ и Рајхспрескамер. Никада више

Мађарски премијер Виктор Орбан, који је критикован због тога што врши утицај на медије, напао је предложени европски Закон о слободи медија и упоредио га са Информбироом и нацистичком комором за медије.

„Још један предлог из Брисела који се противи слободи: успостављање потпуне контроле над медијима. Ми у Средњој Европи смо видели такве ствари у прошлости. То се звало Коминформ и Рајхспрескамер (Комора за штампу Трећег рајха). Никада више!“ написао је Орбан на друштвеној мрежи Икс (Твитер).

Нови европски закон о медијима има за циљ да ојача медијски плурализам у ЕУ и независност медија од политичког притиска, за шта је оптужен управо Виктор Орбан.

Његова партија Фидес преузела је де факто контролу над 80 одсто медија у Мађарској, према последњем извештају Репортера без граница.

Потпредседница Европске комисије Вера Јурова, на чију је изјаву Орбан реаговао, казала је у среду да има висока очекивања од новог европског Закона о слободи медија који ће бити „главни сигнал упозорења“ за земље чланице, укључујући „арогантну“ Француску и Мађарску, „где не постоје јавни медији, већ државни медији“.

„Цела тенденција у Мађарској, која води монополизацији информација, је нешто што не желимо да видимо да се дешава негде друго. Временом бисмо могли да покушамо да, корак по корак, демонтирамо такве системе“, изјавила је Јурова у интервјуу за Политико, након што је Европски парламент усвојио позицију о том закону.

Јурова је рекла да у Мађарској све и сви зависе од једне партије и да у тој земљи не постоје јавни, већ државни медији, као и да „постоји велика разлика између економске подршке медијима на транспарентан начин и корумпираних медија на скривен начин“.

Нови сет правила би могао да промени ствари, са новим обавезама у погледу транспарентности и независности и повећаном контролом којој ће бити подвргнути штетни медијски конгломерати и закони који утичу на медијски пејзаж ЕУ, пише бриселски портал.

Јурова је истакла да би закон могао да има велику цену ако Будимпешта не буде поштовала прописе, наговештавајући процедуре у случају кршења закона.

„На крају би могле бити високе казне“, рекла је европска званичница.

Слобода медија, међутим, није угоржена само у аутократијама на истоку, пише Политико, додајући да је Јурова указала и на случај Француске, где је ухапшена новинарка Аријана Лавријо која је разоткрила везу француских обавештајних служби и египатских напада на цивиле.

„Француски случај показује да постоји веома слаба заштита“ новинара, рекла је Јурова и истакла да је Француска била међу земљама које су у почетку тврдиле да закон о медијима „уништава“ њихове „фантастичне системе“.

„Увек сам сматрала то веома арогантним“, казала је Јурова.

Париз је раније желео да уведе изузећа од закона како би земље могле да прислушкују новинаре из разлога националне безбедности.

Посланици Европког парламента су 3. октобра усвојили позицију о Закону о слободи медија, којом се залажу за строжа изузећа и јаче мере заштите новинара.

„Посланици ЕП желе да се забране сви облици мешања у уређивачке одлуке медија и да се спрече спољни притисци на новинаре, као што су приморавање да открију своје изворе, приступ шифрованом садржају на њиховим уређајима или коришћење шпијунског софтвера против њих“, наводи се у саопштењу ЕП.

Посланици сматрају да се шпијунски софтвер може користити само у оправданим случајевима, као последња мера, ако то наложи независна судска власт у циљу истраге озбиљног злочина, као што су тероризам или трговина људима.

Европски парламент ће 18. октобра почети политичке разговоре о финалној верзији закона са Саветом ЕУ, који ће, према оцени Јурове, бити захтевни.

Најосетљивије питање је колико би владе требало да имају слободе у праћењу новинара и њихових извора и та тема ће вероватно подстаћи жустре дебате, пошто су Парламент и чланице ЕУ на супротним странама.

Јурова је рекла да је очекивала да ће државе тражити више изузећа или могућности да пресрећу комуникацију и траже откривање извора, али да је Парламент није разочарао.

Обе стране мораће да направе компромис, рекла је Јурова и истакла да треба да постоји „апсолутна извесност у којим ситуацијама ће то бити дозвољено“ и да се она залаже за то да они чија се комуникација пресреће буду накнадно обавештени о томе.

(Н1)