Rusija uložila veto u Savetu bezbednosti na rezoluciju o Srebrenici

Rezolucija o "genocidu u Srebrenici" nije usvojena u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, nakon što je Rusija glasom "ne" uložila veto.

Rusija je prethodno na sednici SB UN zatražila da se o rezoluciji o Srebrenici uopšte ne glasa.

Ipak, pristupilo se glasanju na kome je rezultat bio - 10 glasova za, 4 uzdržana i jedan protiv, ali kako je to bio ruski glas, rezolucija nije usvojena. Među uzdržanim nacijama, bila je Kina, koja je juče tražila odlaganje glasanja dok se ne postigne konsenzus svih članica SB.

Ruski veto odmah je naišao na oštre kritike, a predlagač rezolucije Velika Britanija, uz ocenu da je veto "šokantan", navodi da "ovaj potez Rusije kalja sećanje na sve one koji su ubijeni u genocidu".

SAD su ocenile da je ruski veto "nova mrlja na reputaciji Saveta bezbednosti".

Osim Kine, uzdržane su bile i Nigerija, Angola i Venecuela. Glasove "za" su dali SAD, Velika Britanija, Francuska, Španija, Litvanija, Novi Zeland, Čile, Malezija, Jordan, Čad.

Sednica je otvorena minutom ćutanja u znak sećanja na žrtve iz Srebrenice.

Tokom rasprave, britanski predstavnik rekao da "rezolucija ne optužuje srpski narod, jer su zločine činili svi i žrtve su na svim stranama". 

Ambasadori Saveta bezbednosti UN raspravljaju o britanskom predlogu rezolucije o Srebrenici. Sednicu otvara zamenik šefa UN Jan Elijason. Usvajanje ove rezolucije bilo bi kontraproduktivno, rekao je ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin.

Na samom početku sednice brifing za prisutne održao je Jan Elijason, zamenik šefa UN, koji je govorio o događanjima u Srebrenici i konstatovao da Savet mora da razmisli šta je neophodno učiniti da se ovaj genocid ne bi ponovio.

Nakon njegovog kratkog uvoda, prisutnima se putem video linka iz Ženeve obratio princ Zeid, visoki predstavnik UN za ljudska prava, čije je govor za razliku od Elijansonovog, uglavnom bio posvećen sledećim pitanjima: "Kako smo mi iz UN mogli dozvoliti da se to dogodi? Gde su zakazale diplomatske aktivnosti? I da li je UN ispunio svoju misiju?"

Zeid je potom precizno govorio o svim događajima u vezi sa Srebrenicom, počev od 1993. sve do 11. jula 1995. i aktivnostima međunarodne zajednice.

- Srebrenica je katastrofa koju je doživeo narod u BiH, ali je i katastrofa Ujedinjenih nacija - zaključio je Zeid.

Prekid sednice zbog oštre polemike ambasadora SAD, Britanije i Rusije

Zbog oštre polemike ambasadora SAD i Velike Britanije sa ambasadorom Rusije, predsedavajući je prekinuo sednicu u 18.20 i njih troje pozvao na hitne konsultacije.

- Nazovimo ono što se dogodilo u Srebrenici pravim imenom - to je bio genocid. U Srebrenici se dogodio genocid, to su utvrdili i Haški tribunal i Međunarodni sud pravde. Ostaci više od 1.000 srebreničkih žrtava, koji su i dalje tamo negde, nas opsedaju - ponovila je američka ambasadorka u UN Samanta Pauer.

Predstavnik Velike Britanije Piter Vilson, ocenio da je negiranje genocida konačna uvreda žrtvma i da Rusija sada njihovim porodicama mora objasniti veto.

Oboje su naveli da se posle ovakve odluke, treba strahovati od sličnih događaja u Južnom Sudanu i Siriji.

Čurkin je na to odgovorio da mu za stavove o Srebrenici lekcije mogu držati, ali tek pošto se prisete, pošto se on ne seća da su se u Savetu usvajale slične rezolucije povodom događaja u Vijetnamu ili vojne intervencije u Iraku.

U momentu kada je američka ambasadorka počela sa odgovorom, predsedavajući je prekinuo sednicu.

Burne konsultacije

Kina je pre glasanja predlagala da se nastave konsultacije dok se ne pronađe zajednički jezik u vezi sa rezolucijom.

Prvobitno je bilo planirano da sednica bude održana juče, ali je odlagana tri puta jer nije bilo konsenzusa o tekstu britanske rezolucije.

Nakon toga nastavljene su konsultacije, a zamenik ministra inostranih poslova Rusije Genadij Gatilov izjavio je ranije danas da Rusija i ostale stalne članice Saveta bezbednosti UN pokušavaju da naprave "kompromisni tekst" rezolucije o Srebrenici, preneo je Sputnjik.

- Od početka smo želeli da se rezolucijom izrazi podrška Dejtonskom procesu - rekao je Gatilov.

- Vraćati se iznova na svu tu priču i određivati ko je kriv za genocid, štaviše, svaljivati krivicu na čitav narod, konkretno Srbe, smatramo kontraproduktivnim - ocenio je zamenik ministra inostranih poslova Rusije.

Uzdržani: Nacrt rezolucije ne doprinosi pomirenju

Ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti UN koji su bili uzdržani prilikom glasanja o britanskoj rezoluciji o Srebrenici navode da taj dokument nikako ne doprinosi pomirenju.

Među uzdržanima bila je i Kina, čiji ambasador je još juče zatražio da se nastave konsultacije dok se ne pronađe zajednički jezik u vezi sa rezolucijom, dok je ambasador Venecuele istakao da se njegova zemlja uzdržala od glasanja smatrajući da tekst rezolucije nije bio izbalansiran.

Obrazložio je da je to zbog toga što tekst pripisuje odgovornost samo jednoj strani za zločin u Srebrenici". "Ne može se krivica pripisati jednom narodu, jer zločin su počinile grupe ekstremista", poručio je kineski ambasador.

Diplomatski predstavnik Venecuele pri UN primetio je da nacrt rezolucije nije imao podršku ni u regionu, zbog čega njegova zemlja, kako je rekao, veruje da ne bi doprinela pomirenju već bi dovela do daljih podela u BiH.

"Ujedinjene nacije treba da rade na jačanju saradnje u regionu i na pomirenju svih strana", zaključio je predstavnik Venecuele.

Ambasador Angole kazao je da se uzdržao od glasanja jer se ne slaže sa tekstom nacrta rezolucije, zato što nije uzeto u obzir na isti način više hiljade žrtava masakara na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine.

Angola je, kako je rekao, očekivala tekst koji bi doprineo pomirenju u regionu, predloženi tekst nikako ne bi doprineo "tekućem, krhkom procesu pomirenja", već bi imao negativan uticaj na napore političara regiona u cilju jačanja saradnje.

Angola je takođe, dodao je, očekivala da finalni nacrt rezolucije odslikava kompromis svih članica Saveta bezbednosti UN, ali se u njemu nisu prepoznale sve zemlje članice.

Za ambasadora Nigerije nesporno je da svet ne sme zaboraviti žrtve masakra u Srebrenici, njegova zemlja podržava da 11. jul bude uspostavljen kao Međunarodni dan sećanja na žrtve, ali je građanima regiona poručio da ostave prošlost i okrenu se budućnosti.

Rekao je i da se Nigerija zalaže za razvoj institucija koje bi sprečile genocid, dodajući da u tome mora biti pojačana regionalna i globalna saradnja. Podsetio je takođe da je u Nigeriji borba protiv nekažnjivosti zločina nacionalni prioritet i založio se za jačanje globalnih akcija na tom planu.

Prvobitno je bilo planirano da sednica bude održana juče, ali je odlagana tri puta jer nije bilo konsenzusa o tekstu britanske rezolucije.

17.20 - Veliki dan za Srbiju, sprečeno bacanje ljage na ceo srpski narod, rekao predsednik Tomislav Nikolić.

17.10 - Sednica Saveta bezbednosti je prekinuta, a predsedavajući je pozvao članice na konsultacije. Stastanak je prekinut zbog polemike između predstavnika Rusije, SAD i Velike Britanije, a povodom primedbi na stavove koje je Rusija iznela tokom glasanja o nacrtu  rezolucije.

16.50 - Rusija uložila veto na britanski predlog. Američka ambasadorka Samanta Pauer ruski veto nazvala "novom mrljom na reputaciji Saveta bezbednosti".

16.45 - Kina predložila da se nastave konsultacije dok se ne pronađe zajednički jezik u vezi rezolucije o Srebrenici. 

16.42 - Usvajanje ove rezolucije bilo bi kontraproduktivno, rekao je Čurkin. "Ukoliko stavite ovaj dokument na glasanje, Rusija će glasati protiv". 

16.37 - Britanski nacrt nije konstruktivan i izaziva sukobe, optužuje samo jedan narod. Takav pristup je politički motivisan, nije legitiman i ne služi napretku u BiH, rekao je Čurkin. "Ovaj dokument neće pomoći postizanju mira".

16.35 - Počinje glasanje o predlogu rezolucije. Ruski ambasador Vitalij Čurkin predložio minut ćutanja za žrtve Srebrenice. 

16.32 - "Činjenica da su sve strane počinile zločine, ne znači i da su sve strane jednako krive", rekao je šef UN za ljudska prava. 

16.22 - Posle Elijasona, Savetu se, putem video linka iz Ženeve, obraća šef UN za Ljudska prava, princ Zaid. "Kako smo mogli biti tako kratkovidi i nismo pretpostavili da će biti ubistava", rekao je princ Zaed.

16.07 - Počinje sednica Saveta bezbednosti. Pre početka sednice razgovarali ambasadori SAD i Rusije, Vitalij Čurkin i Samanta Pauer. Sednica počela izlaganjem zamenika šefa UN Jana Elijasona.

Britanski predlog rezolucije o Srebrenici, po četvrti put za poslednja 24 časa, našao se na dnevnom redu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali još uvek nije poznato da li će se ambasadori država članica, zbog udaljenih stavova Rusije i Britanije, izjašnjavati o tom dokumentu.

Sednica Saveta bezbednosti o rezoluciji o Srebrenici, upravo je počela u Njujorku, nakon što je juče dva puta odlagana jer je Rusija najavila veto.

Istovremeno, Kina je insistirala na tome da se o rezoluciji postigne konsenzus.

Sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj treba da bude razmotren predlog britanske rezolucije o Srebrenici odložena je za sredu u 16 časova, saznaje RTS.

Prethodno je sednica odložena dva puta pošto je Rusija najavila veto na predlog britanske rezolucije, a Kina je ranije predložila da se glasanje odloži dok se ne postigne konsenzus svih članica Saveta bezbednosti.

Prema Tanjugovim informacijama iz diplomatskih izvora, dogovora zapadnih zemalja članica SB UN i Rusije i Kine o predloženom dokumentu nema.

Rusija je i posle današnjih konsultacija ostala pri stavu da će uložiti veto na rezoluciju ako se njen tekst ne izmeni.

To je treće odlaganje sednice, koja je prvobitno bila zakazana danas za 16 časova, zatim je odložena za sat vremena, a potom je došlo i do drugog odlaganja za 21 sat po srednjoevropskom vremenu.

AFP: Rusija pretila vetom, usledile konsultacije u SB

NjUJORK– Rusija je danas članicama Saveta bezbednosti UN saopštila da planira da uloži veto na tekst britanske rezolucije, nakon čega su sazvane hitne konsulatacije, javio je Frans pres, pozivajući se na neimenovane diplomate.

Franucska agencija prenosi da je sednica Saveta bezbednosti UN odložena pošto su SAD i Rusija održale hitne razgovore o nacrtu britanske rezolucije o Srebrenici.

Zamenik ambasadora Rusije pri UN Petr Iličev ocenio je da nacrt „stvara podele” i da je fokusiran samo na „jednu stranu konflikta”.

Britanija izdvojila 1,5 miliona evra za obeležavanje 20. godina zločina u Srebrenici

U isto vreme, iz Londona je stigla vest da je britanska vlada izdvojila 1,5 miliona evra za obeležavanje 20. godišnjice zločina u Srebrenici.

- Ova sredstva će pomoći podizanju svesti o žrtvama genocida u Srebrenici i njihovim porodicama, i osiguraće da taj događaj ne bude zaboravljen - poručio je britanski premijer Dejvid Kameron.

Britanija će cele ove nedelje obeležavati srebrenički masakr, čija je godišnjica u subotu, 11. jula. Tim povodom Kameron je juče u Londonu primio člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića i predstavnice udruženja “Majke Srebrenice”, a u Vestminsterskoj opatiji je organizovana komemoracija.

U petoj a zatim i u šestoj verziji nacrta rezolucije Velike Britanije o Srebrenici, koju je "Politika" dobila na uvid, rukom su precrtane "žene, devojke, muškarci i deca" i ostao je samo onaj deo u kome se kaže da se procenjuje da je bilo "hiljade slučajeva seksualnog nasilja sa žrtvama na svim stranama tokom sukoba u BiH, uključujući i Srebrenicu".

Velika Britanija podnela Savetu bezbednosti UN "konačnu verziju" rezolucije o Srebrenici

Velika Britanija je Savetu bezbednosti UN podnela novu, šestu verziju rezolucije o Srebrenici, potvrđeno je RTS-u u Vladi Srbije. Kako RTS saznaje, ova verzija nepovoljnija je za Srbiju u odnosu na prethodni predlog. Ambasadori Saveta bezbednosti će o ovom dokumentu razgovarati na sednici koja je zakazana za utorak u 16 časova.

Kako javlja dopisnik RTS-a iz Njujorka, rezolucija je pooštrena u odnosu na prethodnu verziju u delu koji se odnosi na "negiranje genocida".

U rezoluciji se više ne pominju imena Radovana Karadžića i Ratka Mladića kao odgovornih za ratne zločine u Srebrenici, jer je sudski proces protiv njih u toku.

Savet bezbednosti UN bi danas trebalo da razmatra britanski predlog rezolucije o Srebrenici.

Dogovoren je i poseban format za ovu rasravu, "brifing" na kojem će svoja viđenja događaja u Srebrenici predstaviti zamenik šefa UN Jan Elijason i princ Zeid. visoki predstavnik UN za ljudska prava.

Posle toga, uslediće komentari država članica, ali i šira rasprava, od koje je, unapred, odustala BiH, javlja dopisnik RTS-a.

Da li će neka od članica Saveta bezbednosti prilikom eventualog glasanja, uložiti vetoza sada nije poznato.

Tekst Nacrta rezolucije u celosti:

PP1 Ponovo potvrđujući Povelju Ujedinjenih nacija, Opštu deklaraciju o ljudskim pravima, i Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (Konvencija),

PP2 Podsećajući da države snose primarnu odgovornost za zaštitu civilnog stanovništva i da su dužne da poštuju i obezbeđuju ljudska prava svih lica na svojoj teritoriji u skladu sa svojom nadležnošću, shodno relevantnim pravilima međunarodnog prava, i dalje potvrđujući primarnu odgovornost svake države pojedinačno da štiti svoje stanovništvo od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti,

PP3 Podsećajući na primarnu odgovornost Saveta bezbednosti za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti i izražavajući svoju rešenost da sprečava genocid,

PP4 Podsećajući na sve presude Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), osnovanog rezolucijom 808 (1993) i naknadnim rezolucijama u cilju krivičnog gonjenja lica odgovornih za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, i dalje podsećajući na presudu njegovog Apelacionog veća od 19. aprila 2004. (Tužilac protiv Krstića) u kojoj se navodi da je počinjen genocid u Srebrenici 1995, i presudu Međunarodnog suda pravde od 26. februara 2007. u kojoj je zaključeno da dela počinjena u Srebrenici predstavljaju dela genocida,

PP5 Konstatujući da se ove godine obeležava dvadesetogodišnjica genocida u Srebrenici, gde je više od 8000 ljudi izgubilo život, hiljade ljudi raseljeno, kao i porodica i zajednica uništeno;

PP6 Konstatujući da su Srebrenica i njena okolina proglašene bezbednim područjem, u skladu sa rezolucijama SB 819 (1993) i 836 (1993); priznajući stalnu potrebu da Savet bezbednosti i države članice dalje jačaju zaštitu civila u oružanim sukobima; i ističući da Ujedinjene nacije, uključujući Savet bezbednosti, treba da obrate pažnju na indikacije ranog upozorenja na potencijalni genocid i da obezbede brzu i efikasnu akciju radi sprečavanja ili zaustavljanja genocida, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija,

PP7 Priznajući da je bilo nevinih žrtava na svim stranama tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući u Srebrenici i okolini,

PP8 Ističući značajnu ulogu koju u sprečavanju genocida imaju specijalni savetnici generalnog sekretara za sprečavanje genocida i odgovornost za zaštitu (specijalni savetnici), čija funkcija podrazumeva i da budu mehanizam za rano upozoravanje kako bi sprečili potencijalne situacije čiji ishod mogu biti genocid, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i etničko čišćenje, i visoki komesar UN za ljudska prava; i konstatujući ulogu koju redovni brifinzi o kršenju ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, kao i govoru mržnje i podsticanju imaju u ranom prepoznavanju potencijalnog genocida,

PP9 Pozdravljajući novi Okvir Analize koji je sačinila Kancelarija specijalnih savetnika kao jedan od instrumenata za procenu rizika genocida u svakoj situaciji, i podstičući države članice i regionalne i podregionalne organizacije da koriste relevantne okvire, kada je to potrebno, kao smernice u njihovom radu na prevenciji,

PP10 Nadalje podsećajući na obavezu svih država članica da ispune svoje obaveze u cilju okončanja nekažnjavanja i da istraže i krivično gone one koji su odgovorni za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava i ; konstatujući da je borba protiv nekažnjavanja za najteže zločine od međunarodnog interesa koji su počinjeni nad civilima ojačana radom na i krivičnim gonjenjem ovih zločina od strane Međunarodnog krivičnog suda, u skladu sa principom komplementarnosti sa domaćim nadležnostima u krivičnim stvarima kako se navodi u Rimskom statutu, ad hoc i mešovitim tribunalima i specijalizovanim većima u domaćim sudovima,

PP11 Konstatujući da je krivično gonjenje lica odgovornih za genocid i druge međunarodne zločine pred MKTJ i domaćim pravosudnim sistemima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine, i dalje ključno za proces nacionalnog pomirenja i ponovnog uspostavljanja i očuvanja mira u Bosni i Hercegovini, i pozdravljajući takođe snažnu regionalnu saradnju između domaćih tužilaštava koja doprinosi očuvanju mira, pravde, istine i pomirenju između zemalja u regionu.

PP12 Konstatujući da se procenjuje da je počinjeno hiljade slučajeva seksualnog zlostavljanja sa žrtvama na svim stranama za vreme sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući i u Srebrenici; konstatujući takođe da silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja mogu predstavljati zločin protiv čovečnosti ili konstitutivni akt u vezi sa genocidom; i podsećajući da silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja u oružanom sukobu predstavljaju ratni zločini i grubo kršenje Ženevskih konvencija i pratećeg protokola I.

1. Najstrože osuđuje genocid i sva kršenja i zloupotrebe ljudskih prava i sva kršenja međunarodnog humanitarnog prava;

2. Najstrože osuđujezločin genocida u Srebrenici, kao što je utvrđeno presudama MKTJ  i Međunarodnog suda pravde, i sve druge dokazane ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom sukoba u Bosni i Hercegovini;

3. Saglasan je da prihvatanje tragičnih događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja preduslov za pomirenje, poziva političke lidere na svim stranama da priznaju i prihvate činjenicu o dokazanim zločinima kao što su utvrdili sudovi, i u tom smislu osuđuje poricanje ovoga genocida koje ometa napore u pravcu pomirenja, i takođe priznaje da kontinuirano poricanje duboko potresa žrtve; ;

4. Izražava žaljenje i solidarnost sa žrtvama na svim stranama u sukobu u Bosni i Hercegovini, uključujući i one u Srebrenici, kao i njihovim porodicama, i poziva nadležne vlasti u Bosni i Hercegovini da obezbede pravdu za žrtve i dugoročnu podršku preživelima, uključujući preživele žrtve seksualnog nasilja;

5. Potvrđuje još jednom svoju podršku Mirovnom sporazumu zaključenom u Dejtonu i potpisanom u Parizu 14. decembra 1995, kao i Sporazumu o stvaranju Federacije Bosne i Hercegovine, potpisanom u Dejtonu, 10. novembra 1995. (S/1995/1021, aneks) i poziva strane da se strogo pridržavaju svojih obaveza koji proizilaze iz tih sporazuma;

6.Naglašava suštinski značaj pomirenja na osnovu dijaloga, prihvatanja radnji iz prošlosti od svih strana u sukobu i posvećenosti pravdi i podršci žrtvama, kao osnovu za jačanje bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta, kako u Bosni i Hercegovini tako i u širem regionu; i u tom cilju pozdravlja nedavni sporazum Parlamenta i političkih lidera Bosne i Hercegovine u vezi sa ambicioznim programom reformi, koji uključuje posvećenost merama za ubrzanje procesa pomirenja, i podstiče sve građane Bosne i Hercegovine da zajedno rade na unapređenju mira, pravde, tolerancije i pomirenja;

7. Pozdravlja rad Međunarodne komisije za nestala lica i njenu pomoć vladama Bosne i Hercegovine, kao i širem regionu, u pronalaženju i identifikaciji posmrtnih ostataka žrtava na svim stranama, koji je suštinski doprineo dovođenju počinilaca pred lice pravde;

8. Naglašava važnu ulogu koju žene i civilno društvo, uključujući organizacije žena i lidere zvaničnih i nezvaničnih zajednica, mogu da imaju u posredovanju i donošenju post-konfliktnog rešenja; ponovo ističući kontinuiranu potrebu da se postigne više uspeha u sprečavanju sukoba većim učešćem žena u svim fazama posredovanja i post-konfliktnog rešavanja i posvećivanjem veće pažnje rodnim pitanjima u svim diskusijama relevantnim za sprečavanje sukoba;

9. Poziva države da sprečavaju i suzbijaju genocid i druge teške zločine u skladu sa međunarodnim pravom, ponovo potvrđuje stavove 138 i 139 Završnog dokumenta Svetskog samita iz 2005. godine (A/RES/60/1) o odgovornosti za zaštitu stanovništva od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti;

10. Poziva one države koje još uvek nisu ratifikovale Konvenciju niti joj pristupile da razmotre takvu mogućnost po hitnom postupku i da, po potrebi, donesu nacionalne zakone i propise kako bi ispunile svoje obaveze u skladu sa tom Konvencijom;

11. Pozdravlja napore da se povede istraga i krivično gone svi optuženi za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava za vreme sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući genocid u Srebrenici, poziva sve države da sarađuju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale i nacionalne pravosudne sisteme, uključujući Sud Bosne i Hercegovine, i zahteva da MKTJ što ekspeditivnije okonča svoj rad, što bi predstavljalo vitalan doprinos unapređenju mira, pravde, istine i pomirenja;

12. Poziva države članice da po potrebi izrade obrazovne programe na osnovu kojih će buduće generacije izvlačiti pouke u vezi sa genocidom, ratnim zločinima, etničkim čišćenjem i zločinima protiv čovečnosti iz prošlosti, kako bi se sprečilo njihovo eventualno ponavljanje;

13. Podstiče države članice da odrede nacionalne kontakt osobe koje bi se bavile zaštitom civila od svireposti  putem efikasne prevencije i reagovanja i koje bi mogle da se redovno sastaju i koordiniraju korake u cilju razmene najbolje prakse u vezi sa brzim reagovanjem i sprečavanjem svireposti, sa drugim državama članicama i relevantnim regionalnim i subregionalnim mehanizmima za sprečavanje i reagovanje na masovna zverstva, specijalnim savetnicima i drugim relevantnim telima Ujedinjenih nacija, i s tim u vezi priznaje odgovornost globalne mreže nacionalnih kontakt osoba u pogledu zaštite;

14. Ponovo potvrđuje značaj pouka koje treba izvući iz neuspeha Ujedinjenih nacija u sprečavanju genocida u Srebrenici, kao što je izloženo u izveštaju generalnog sekretara u vezi sa Rezolucijom Generalne skupštine 53/35 (A/54/549), kao i poziv iz ovog izveštaja upućen međunarodnoj zajednici da se maksimalno založi kako se ne bi dozvolilo da se takve strahote ponovo dogode i odlučuje da treba brzo i efikasno delovati kako bi se sprečilo ponavljanje takve tragedije i u tom cilju koristi sva odgovarajuća raspoloživa sredstva, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija;

15. Priznaje da ozbiljna kršenja ili zloupotrebe međunarodnih ljudskih prava ili ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava, uključujući ona koja podrazumevaju seksualno nasilje i nasilje na rodnoj osnovi, mogu biti rani pokazatelj puta u genocid, i s tim u vezi pozdravlja napore Ujedinjenih nacija usmerene ka unapređenju kolektivnog reagovanja na buduće rizike kršenja i zloupotrebe međunarodnih ljudskih prava i kršenja međunarodnog humanitarnog prava kroz Human Rights Up Front;

16. Zahteva od generalnog sekretara da obezbedi veću saradnju postojećih mehanizama za rano upozorenje u cilju sprečavanja genocida i drugih ozbiljnih međunarodnih zločina, kako bi se pomoglo u otkrivanju, proceni i reagovanju na izvore tenzije i tačke rizika, ili otkrivanju ugroženog stanovništva, i podstiče generalnog sekretara da Savetu i dalje dostavlja informacije i analize za koje smatra da bi predstavljale doprinos u tom pogledu.

(RTS-Blic-Tanjug-B92)