Upozorenja iz EU nakon usvajanja finansijskih mera

Priča o finansijskoj krizi i evropskim merama protiv nje još nije okončana. Naprotiv, nakon objavljivanja odluke o formiranju Evropskog finansijskog stabilizacijskog mehanizma, raste strah da bi se taj korak mogao smatrati i konačnim, bez neophodnih reformi i kako se očekuje, oštrog mehanizma kontrole kakav bi Brisel mogao uvesti. Reklo bi se, spas iz finansijskog kolapsa ima svoju cenu koju, na ovaj ili onaj način, plaćaju svi.

Doneti odluku o izdvajanju ozbiljne, nikad do sada za slične svrhe zabeležene svote novca nije bilo lako. Međutim biće, po svemu sudeći, još teže uveriti evropske članice i njihove vlade da pravi posao tek predstoji. Čini se da se sa tom mišlju danas probudio predsednik Evropske komisije, zabrinut da je put evropskih članica nakon maratonskog skupa ministara finansija i stvaranja kriznog fonda, da su ključni problemi rešeni, te da je sada dovoljno čekati da zemlja pozvoni na uzbunu i Brisel će je izvući iz živog blata vlastitog deficita.

Na sličnu opasnost je, govoreći o ugledu EU, upozorio i šef švedske diplomatije, zemlje koja iako nije članica euro-zone, iz predostrožnosti želi da učestvuje u 750 milijardi teškom sigurnosnom fondu.

"Ako govorimo o ulozi Evrope u svetu, ona će biti određena po tome koliko dobro smo u stanju da vodimo računa o našim ekonomijama. Da li ćemo biti model za budućnost, zavisi od toga kako provodimo reforme - strukturne, ekonomske reforme koje bi trebale sprovesti evropske vlade. Ukoliko to ne učinimo, imaćemo budžetski i politički deficit", kazao je Karl Bilt.

A danas je svoja strahovanja pretočio u upozorenje i prvi čovek evropske vlade, koja bi već sutra trebala da objavi vlastiti mehanizam podrške stabilizacijskim merama:

"Članice euro-zone su odlučile da, prema posebnim okolnostima, načine i napore na konsolidaciji, to je suština odluke. Međutim, važno je naglasiti i ovo: nije tu reč samo o davanju ili posuđivanju novca. Reč je o insistiranju da članice euro-zone načine dodatne napore kako bi ispravile postojeće nepravilnosti, koje su prisutne", naglasio je predsednik Evropske komisije, Manuel Barozo.

A izraz "nepravilnosti" je blaži oblik za "skoro pa krizu" u koju hrle novi kandidati za finansijskom intervencijom - Španija i Portugal. Međutim, poučeni grčkim primerom, prvi ljudi vlada u Madridu i Lisabonu su najavili kako će narednih dana predočiti Briselu vlastite planove oštre štednje, kako bi izbegli lavinu vlastitih budžetskih deficita.

Neko bi rekao: Uvertira za predstavu koja će se, nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja samo-korekcije, završiti stupanjem u pogon novouspostavljenih evropskih finansijskih mehanizama.

Međutim, oni i svi ostali će morati računati i na nešto čvršću ruku Evropske komisije nego što je to do sada bio slučaj. Komesar za finansije Oli Ren danas poslednji put prolazi kroz dokument koji će sutra predstaviti javnosti a koji je Komisijin doprinos finansijsko-stabilizacijskom mehanizmu Unije. U prevodu, iako još nisu poznati detalji, može se očekivati oštrija kontrola i zavirivanje Brisela u kutke koji su do sada smatrani nacionalnim tabuom.

Pored ostalog, čula se i ideja da Komisija razmotri predlog budžeta države članice euro-zone, čak i pre nego što on bude prezentiran na usvajanje nacionalnom parlamentu.

Pitanje je da li će sve članice biti jednako voljne da dopuste tako duboko zavlačenje briselske ruke u njihove džepove, makar i da se radi samo o inventuri onoga što se tamo nalazi.

(VOA)