Упозорења из ЕУ након усвајања финансијских мера

Прича о финансијској кризи и европским мерама против ње још није окончана. Напротив, након објављивања одлуке о формирању Европског финансијског стабилизацијског механизма, расте страх да би се тај корак могао сматрати и коначним, без неопходних реформи и како се очекује, оштрог механизма контроле какав би Брисел могао увести. Рекло би се, спас из финансијског колапса има своју цену коју, на овај или онај начин, плаћају сви.

Донети одлуку о издвајању озбиљне, никад до сада за сличне сврхе забележене своте новца није било лако. Међутим биће, по свему судећи, још теже уверити европске чланице и њихове владе да прави посао тек предстоји. Чини се да се са том мишљу данас пробудио председник Европске комисије, забринут да је пут европских чланица након маратонског скупа министара финансија и стварања кризног фонда, да су кључни проблеми решени, те да је сада довољно чекати да земља позвони на узбуну и Брисел ће је извући из живог блата властитог дефицита.

На сличну опасност је, говорећи о угледу ЕУ, упозорио и шеф шведске дипломатије, земље која иако није чланица еуро-зоне, из предострожности жели да учествује у 750 милијарди тешком сигурносном фонду.

"Ако говоримо о улози Европе у свету, она ће бити одређена по томе колико добро смо у стању да водимо рачуна о нашим економијама. Да ли ћемо бити модел за будућност, зависи од тога како проводимо реформе - структурне, економске реформе које би требале спровести европске владе. Уколико то не учинимо, имаћемо буџетски и политички дефицит", казао је Карл Билт.

А данас је своја страховања преточио у упозорење и први човек европске владе, која би већ сутра требала да објави властити механизам подршке стабилизацијским мерама:

"Чланице еуро-зоне су одлучиле да, према посебним околностима, начине и напоре на консолидацији, то је суштина одлуке. Међутим, важно је нагласити и ово: није ту реч само о давању или посуђивању новца. Реч је о инсистирању да чланице еуро-зоне начине додатне напоре како би исправиле постојеће неправилности, које су присутне", нагласио је председник Европске комисије, Мануел Барозо.

А израз "неправилности" је блажи облик за "скоро па кризу" у коју хрле нови кандидати за финансијском интервенцијом - Шпанија и Португал. Међутим, поучени грчким примером, први људи влада у Мадриду и Лисабону су најавили како ће наредних дана предочити Бриселу властите планове оштре штедње, како би избегли лавину властитих буџетских дефицита.

Неко би рекао: Увертира за представу која ће се, након неколико безуспешних покушаја само-корекције, завршити ступањем у погон новоуспостављених европских финансијских механизама.

Међутим, они и сви остали ће морати рачунати и на нешто чвршћу руку Европске комисије него што је то до сада био случај. Комесар за финансије Оли Рен данас последњи пут пролази кроз документ који ће сутра представити јавности а који је Комисијин допринос финансијско-стабилизацијском механизму Уније. У преводу, иако још нису познати детаљи, може се очекивати оштрија контрола и завиривање Брисела у кутке који су до сада сматрани националним табуом.

Поред осталог, чула се и идеја да Комисија размотри предлог буџета државе чланице еуро-зоне, чак и пре него што он буде презентиран на усвајање националном парламенту.

Питање је да ли ће све чланице бити једнако вољне да допусте тако дубоко завлачење бриселске руке у њихове џепове, макар и да се ради само о инвентури онога што се тамо налази.

(VOA)