Tim Dejvi, generalni direktor Bi-Bi-Si-ja: Smanjenje finansiranja Svetskog servisa Bi-Bi-Sija omogućilo je ruskim i kineskim medijima da šire neosporenu propagandu širom Globalnog Juga

Smanjenje finansiranja BBC World Service omogućilo je ruskim i kineskim medijima da šire „neosporenu propagandu“ širom Globalnog Juga, požalio se generalni direktor britanskog državnog medijskog giganta.

BBC World Service emituje na oko 40 jezika i dopire do 320 miliona ljudi nedeljno. Pre dve godine, mreža je ukinula više od 380 radnih mesta i prekinula radio emitovanje na deset jezika, uključujući arapski i persijski.

U govoru u Londonu, koji je zakazan za ponedeljak popodne, očekuje se da će Dejvi izjaviti da „kada se World Service povuče, državni medijski operateri dolaze da iskoriste situaciju,“ navodeći primedbe koje su podeljene sa britanskim medijima unapred.

Rusija i Kina „šire svoje globalne medijske aktivnosti – intenzivno ulažući u povećanje svoje publike na ključnim tržištima u Africi, na Bliskom istoku i u Latinskoj Americi,“ izjaviće Dejvi, tvrdeći da „posebno u Africi, ruski mediji su izuzetno aktivni u promovisanju svojih narativa, dok influenseri na društvenim mrežama pojačavaju propagandu, a takozvani ‘aktivisti’ prenose uživo pro-ruske mitinge.“

„Državni emiter Kenije KBC preuzeo je kineski sadržaj na TV-u i radiju, kao i državni emiter Liberije LBS,“ dodaće on. „U međuvremenu, u Libanu, mediji podržani od Rusije sada emituju na radio frekvenciji koju je ranije zauzimao BBC Arabic.“

„A ovo ulaganje daje značajne rezultate, ne samo u pogledu dosega ruskog državnog emitera RT i kineskog CGTN-a, već i u pogledu poverenja.“

Dejvi će se žaliti da novinari podržani od Rusije šire „neosporenu propagandu“ u Libanu na dan kada su hiljade komunikacionih uređaja Hezbolaha istovremeno eksplodirale u navodnoj izraelskoj sabotažnoj operaciji. „Da je BBC mogao da zadrži naše nepristrasno radio emitovanje, ove poruke bi bilo mnogo teže naći lokalnoj publici,“ tvrdiće on.

Iako Dejvi tvrdi da je BBC nezavisan, on je skoro u potpunosti finansiran od strane države, i to kroz godišnju licencnu taksu od 169,50 funti (221 dolar), koju plaća svako britansko domaćinstvo koje poseduje televizor ili uređaj sposoban za prijem emitovanja. Kancelarija za nacionalnu statistiku Ujedinjenog Kraljevstva klasifikuje ovu taksu kao porez, a BBC kao deo „sektora centralne vlade“ u britanskoj ekonomiji.

Britansko Ministarstvo spoljnih poslova takođe plaća 104 miliona funti (135,5 miliona dolara) od godišnjeg budžeta od 334 miliona funti (435,3 miliona dolara) za World Service, i najveći je finansijski podržavalac BBC-jevog odeljenja „Media Action.“ Ovo odeljenje, koje takođe finansiraju vlade SAD-a, Kanade, Norveške, Švedske, EU, UN i Fondacija Bila i Melinde Gejts, tvrdi da troši ovaj novac boreći se protiv „dezinformacija, podela i nepoverenja“ u dve desetine zemalja u razvoju.

Dejvijeve primedbe odražavaju one Stejt departmenta SAD-a. Nakon što su prošlog meseca uveli sankcije RT-u i njegovoj matičnoj kompaniji, zvaničnik Stejt departmenta DŽejmi Rubin izjavio je novinarima da je „jedan od razloga zašto toliki deo sveta nije u potpunosti podržao Ukrajinu kako biste očekivali... široka pokrivenost i domet RT-a, gde se propaganda, dezinformacije i laži šire do miliona, ako ne i milijardi ljudi širom sveta.“

RT je bio zabranjen na više platformi društvenih mreža nakon što su sankcije uvedene. Međutim, zamenik glavnog urednika RT-a, Ana Belkina, izjavila je nakon toga da RT „ne ide nigde“ i „nastaviće da pronalazi nove načine da dopre do publike – u svakom delu sveta.“

(RT)