Теслина научна фондација предложила Николу Теслу за свеца

Београд -- Теслина научна фондација из Филаделфије упутила је 7. јуна Синоду Српске православне цркве и патријарху Иринеју предлог да се Никола Тесла прогласи за свеца.

"Обожавање Николе Тесле је подигнуто у небеске висине и зато његови млади обожаваоци широм света предлажу да он Србин буде проглашен за свеца. Овај предлог потписало је неколико стотина теслијанаца и он је упућен СПЦ-у", каже Мирна Момчичевић, портпарол Теслине научне фондације.

Подршка идеји стигла из Бразила, из Холандије, из Аустралије, Канаде, Новог Зеланда, Аустрије, Француске, САД и наравно Србије.

"Тесла је био свети дух, човек који је рано открио Бога, а потом и небеска пространства и космичку енергију. Моји преци из Лике су увек говорили да је Никола дете цркве и божји слуга. На њихов наговор почео сам пре пет година да сакупљам потписе и са њима отишао код свештеника, који ме је посаветовао да Светом архијерејском синоду пошаљемо предлог да СПЦ канонизује Николу Теслу као свеца", прича Никола Лончар, први човек Теслине научне фондације.

"Никола Тесла је данас једна од најпопуларнијих личности на свету. Само на "Гуглу" о њему има 15 милиона информација. У Америци млади хуманитарци сматрају да Теслине идеје о слободној енергији представљају цивилизацијско откриће које може да доведе до спасења цивилизације од загађења и зато Николу Теслу предлажу за свеца ", каже др Милена Бајић, председница Теснине научне фондације из Чикага.

Упркос иницијативи Срба из Канаде да СПЦ научника Николу Теслу прогласи за светитеља, шансе да се то догоди, кажу упућени, веома су мале. Српска црква, за разлику од Римокатоличке, нема прецизно дефинисану процедуру канонизације, али за упис у диптих светих подразумева испуњење одређених услова.

У Патријаршији СПЦ напомињу да је пресудно да ли је "кандидат" за живота био истински верник или је пострадао за веру и народ. Потребно је и да у народу постоји култ хришћанског веровања у предложену личност, али и да се на његовом почивалишту испуњавају молитве верника.

"Пут канонизације води од веровања народа, преко парохијских свештеника до локалног епископа, који предлог формулише и упућује Светом архијерејском сабору. Уколико утврди да је предложена личност достојна да понесе ореол, Сабор СПЦ доноси одлуку о проглашењу за светитеља. У ранг светаца Српске цркве предложени се уздиже на посебној литургији, када се први пут износи икона са његовим ликом и читају посебне молитве", објашњавају у седишту СПЦ.

Последње придодавање списку светитеља обављено је на пролећном заседањау Сабора, када су за свете проглашени 60 мученика момишићких, који су у околини данашње Подгорице у 17. веку пострадали од Турака. За упис у диптих светих њих је предложио митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

(Б92)