Sutra izborna skupština SANU: Hajdin bez protivkandidata

Pred sutrašnju izbornu Skupštinu SANU, akademik Krestić, kako je izjavio za „Politiku”, ne očekuje da će se pojaviti neka druga grupa akademika koja će ponuditi svoj predlog, odnosno listu svojih kandidata za rukovodeća mesta u SANU. Sutrašnju izbornu Skupštinu SANU ne želi da komentariše ni akademik Nikola Hajdin, sa objašnjenjem da je uoči izbora nepristojno o izborima pričati.

Nedavno je, u susret sutrašnjoj izbornoj Skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti, održana takozvana predizborna konferencija na kojoj je grupa članova SANU predložila kandidate za članove Izvršnog odbora Akademije. Za predsednika je ponovo (treći mandat) predložen akademik Nikola Hajdin (1923), sadašnji predsednik SANU, za potpredsednička mesta su predloženi akademici Ljubisav Rakić (1931) i Nikola Tasić (1932), dosadašnji potpredsednici, a za generalnog sekretara akademik Dimitrije Stefanović (1929), koji je i do sada obavljao ovu dužnost. U obrazloženju, koje je pročitao akademik Dragomir Vitorović, kaže se da se ovi kandidati predlažu zbog kontinuiteta, u ovim složenim političkim prilikama i da bi „radikalne promene bile rizične”.

Grupa predlagača pozitivno ocenjuje dosadašnji rad predsednika Hajdina. On je, kažu, radio na obezbeđivanju uslova za nesmetan naučni i umetnički rad, zalagao se za ostvarivanje osnovnih ciljeva i zadataka SANU, prvenstveno za podsticanje naučnog i umetničkog stvaralaštva u interesu i za dobro Akademije. U teškim okolnostima, akademik Hajdin se predano posvetio problemima i zadacima nauke i umetnosti, imajući u vidu važnost nacionalne kulturne misije Akademije. Uspostavljanjem dobrih odnosa sa svim vladama Republike Srbije, odnosno odgovarajućim ministarstvima i drugim institucijama koje učestvuju u finansiranju naučnoistraživačkog rada SANU, trudio se da obezbedi veća sredstva za Fond za naučna istraživanja, da bi se omogućilo bolje finansiranje istraživačkih projekata, kao i organizovanje većeg broja naučnih skupova, žive međunarodne saradnje, učešća članova Akademije na skupovima u svetu, oživljavanje izdavačke i drugih delatnosti Akademije.

Akademik Vasilije Krestić je, na toj predizbornoj konferenciji, veoma oštrim rečima govorio o radu akademika Hajdina, optužujući ga da je u vreme njegove vladavine „smišljeno proterana svaka srpska politika iz SANU, a da je zavedena politika prećutnog saglašavanja sa svim onim što čini aktuelna vlast”. Akademija se, recimo, nije oglasila u vreme kada se raspravljalo o Statutu Vojvodine, koji nije u skladu s važećim Ustavom i kojem je cilj dezintegracija srpske države; Hajdin nije dozvolio održavanje međunarodnog skupa: „Velika Srbija – istine, zablude, zloupotrebe”; Hajdin nije dozvolio ni održavanje međunarodnog skupa posvećenog problemima Kosova i Metohije; SANU nije na doličan način obeležila ni 200. godišnjicu Prvog srpskog ustanka. Akademik Hajdin, rekao je tom prilikom Krestić, nije iz Akademije proterao dnevnu i mondijalističku, već samo srpsku politiku.

Nikola Hajdin, predsednik SANU, kaže Krestić, uspeo je, tokom svoje vladavine, trostruko da uveća akademski dodatak, i tako kupi sve akademike, i obezbedi „glasačku mašinu”. Na predizbornoj konferenciji, Krestić je bio „slobodan strelac”, rekao je svoje mišljenje i spasao svoju dušu. Ne očekuje podršku. Smatra da je moguće da svi predloženi kandidati ne prođu u prvom krugu, pa će glasanje morati da se ponovi, a onda su mogući i drugi predlozi.

Kada smo akademiku Hajdinu predložili da odgovori na optužbe akademika Krestića, on je odbio da učestvuje u toj polemici.

Šta će se sutra događati u zdanju SANU, u Knez Mihailovoj ulici, hoće li Hajdin, eventualno, dobiti protivkandidata, ostaje da se vidi.

(Politika)