Студенти у „Утиску недеље“: Ово није обојена револуција, не боримо се против власти већ да постојећи систем буде по закону и Уставу. Крагујевац је показао да је Дан државности Србије - дан јединства читавог народа

У Крагујевцу је јуче на величанствен начин прослављен Дан државности, а подељеност на том протесту и СНС митингу у Сремској Митровици је вештачка категорија која само продубљије јаз између грађана, навела је студенткиња Филозофског факултета у "Утиску недеље". Спин власти да су студентски протести покушај обојене револуције није тачан јер студенти не желе да насилно мењају поредак државе, већ да систем који већ постоји буде по Уставу и закону, наводи студент Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду Вукашин Ђиновић. Студент Факултета уметности Универзитета у Нишу Александар Крстић истиче да су студенти показали шта желе када кажу да хоће систем, а студент Правног факултета у Крагујевцу Матија Лазаревић каже да је смешно да студенти објашњавају тужитељки Загорки Доловац шта је њен посао, јер се то налази у Уставу и законима.

Дан државности је прилика да се присетимо одакле смо, ко смо и куда идемо, а овај празник изабран је с разлогом као дан сусрета студената, јер је 1835. донет Сретењски устав, каже студент Правног факултета у Крагујевцу Матија Лазаревић.

„Ми смо друштво које је дубоко подељено. Студенти траже испуњавање захтева који су везани за функционисање институција. То што се дешавало у Сремској Митровици не бих коментарисао, јер је то де факто политички скуп, а ми нисмо ту због политике, ми смо ту због испуњења наших захтева“, навео је Лазаревић.

Што уживо, што на одложено, одгледах све вечерашње "утиске" и "хит твитове" на Пинку и Новој С. И нећу сада ламентирати над "две Србије", "социјалним балонима", "нашим трагичним поделама" итд. (Све то стоји, али није сад тема.) Оно што фасцинира јесте то колико ОН (АВ) потцењује…

— Ђорђе Вукадиновић (@djordjenspm) February 17, 2025

Јуче смо у Крагујевцу имали један величанствен дан, сматра студент Факултета уметности Универзитета у Нишу Александар Крстић.

„Желим да изразим дивљење за колеге које су четири дана шетали из Београда, Ниша, а и из Новог Пазара. Студенти тиме показују много тога – да смо солидарни, да имамо емпатију, да знамо шта заправо значи држава. У Крагујевцу је био прави Дан државности“, истиче Крстић.

Подела на Крагујевац и Сремску Митровицу

Подељеност на нас и њих, односно на грађане на скупу у Крагујевцу и СНС митингу у Сремској Митровици је вештачка категорија која нам је наметнута, сматра студенткиња Филозофског факултета на одсеку за психологију Универзитета у Београду.

„То што се паралелно дешавало не значи да су то неки други људи који су славили неки други празник, то смо све ми и тренутни систем и медијски мрак само даље продубљује јаз између нас. Ово је дан свих нас када треба да схватимо да смо једна заједница, један народ“, истиче студенткиња.

Дан државности млади нису до сада доживљавали као њихов празник, те је до сада он злоупотребљаван у личну промоцију и био празник државних службеника, сматра студент Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду Вукашин Ђиновић.

„Студенти у Крагујевцу су показали да је то дан јединства читавог народа, да можемо да се ујединимо без обзира којој групи припадамо, да смо ту својевољно – што највише разликује ова два скупа“, рекао је он.

Студенти су схватили колики је значај Устава онда када су схватили колико је кршење Устава постало проблематично и зато један од захтева студената јесте да институције раде и да се Устав не крши, наводи Ђиновић.

Сретењски устав нас подсећа колико је подела власти битна јер је он и донео ту начелну поделу власти, али је данас то у нашем друштву помешано, каже Лазаревић.

„Чини се да у нашем друштву не можемо да раздвојимо која власт где почиње, а где се завршава. Устав је зато и битан јер је основа друштвено-политичког уређења, државно-правног поретка и акт који ограничава власт“, објашњава студент.

Лазаревић каже да верује да су неки људи можда дошли добровољно у Митровицу, али да се у Крагујевцу видело заједништво и јединство.

„Надам се да ћемо ускоро моћи заједно то сви да остваримо. Верујем да ће и на наредним протестима бити позвани сви грађани, као у Крагујевцу, без обзира на њихово политичко опредељење, јер се ми политиком не бавимо“, истиче Лазаревић.

Коментаришући изјаву председника Вучића на митингу у Сремској Митровици да је „Србија нападнута“, студент Крстић каже да је она контрадикторна.

„У медијима који су доступни већини грађана, вероватно Србија јесте нападнута. Ја такође сматрам да је Србија нападнута већ 30 година, али студенти имају велику наду и јасну намеру да нашу Србију одбранимо од оних који су је напали. Студенти нису ти који су напали Србију и студенти апсолутно нису ничијии плаћеници. Када сам чуо изјаве врха власти, питао сам се како мисле да мени неко може да да пар хиљада и да свако од нас се сваке недеље мрзне на хладноћи зарад неке своте која је мизерна. То одакле они полазе много више говори о њима него о нама“, истиче Крстић.

Србија је нападнута од стране људи који приступају институцијама, наводи студент.

„Дозволили смо да неки људи преузму власт и да у њихове руке дође наша будућност и да су ти људи пронашли место своје у мору неког немања снаге наших родитеља и млађих од њих и рекли – сада ћемо да радимо шта нам је воља“, наводи Крстић.

Једини вид напада на нашу државу јесте од стране корупције и у виду пасивизације, сматра студенткиња.

„Неке особе ће ово перципирати да смо ми неког напали, али то је одбрана од пасивизације и дизање гласа и стављања тачке на тај приступ да је то тако јер мора тако. Можда то сада делује мало нападније што смо гласни и не дозвољавамо да нас неко утиша, и зато то може да се перципира као напад, али ја верујем да је то одбрана“, наводи она.

Спин власти о „окреченој револуцији“

Говорећи о спину власти да су студентски протести обојена револуција, студенткиња каже да ово не може бити обојена револуција јер се они не боре против ове власти.

„Још један разлог зашто не може бити обојена револуција јесте и питање власти које се провлачи – одакле њима новац за то. Намеће се наратив да смо ми страни плаћеници, а уствари сви ресурси које су студенти добили потичу од грађана. Они су нам доносили све потрепштине које су нам потребне – храну, лекове, хигијену… Сва храна на протестима потиче од људи, пољопривредници су нам више пута кували, баке и деке нам доносе храну и колаче, ту су и бајкери. Када се потеже то питање новца, то је новац грађана Србије који су одлучили да га уложе у нешто што су одлучили да заиста вреди и да га уложе у младост и будућност“, каже студент Ђиновић.

Студенти не желе да мењају поредак државе, већ да систем буде по Уставу и закону.

„Ми тражимо поштовање онога што већ постоји, а не неку насилну промену“, истиче Ђиновић.

Револуција подразумева насиље, а управо су студенти су ти који трпе насиље јер су на њих ишли колима и нападали их на протестима, каже Лазаревић.

„Револуција подразумева правни дисконтинуитет, односно негирање свих закона и устава који су важили пре и стварање новог правног поретка. Ми то не желимо, ја мислим да наши закони и Устав нису толико лоши већ да је проблем примена. Ми позивамо на примену, а не на неку револуционарну промену“, наводи студент Правног факултета.

У чему лежи снага студената?

Студенти су показали шта значи функционисање система, пленум представља тело свих студената, а постоје и радне групе које имају своје ингеренције и пита се за своја питања, објашњава Крстић.

„Студенти су показали шта хоћемо кад кажемо да хоћемо систем“, наводи студент.

Оно што је главно оружје студената јесте то што их има са свих факултета, из свих грана и струка, наводи Ђиновић.

„Тако су, на пример, студенти ПМФ-а у Новом Саду када су изашле понуде за јефтине станове тачно процентуално разложили ту понуду и зашто она ипак није тако добра. Колеге са ФТН-а и Грађевинског су пронашле шта тачно од документације фали. Наша снага лежи у томе што покривамо све сфере друштва и тако успевамо да разбијемо сваку манипулацију и сваки спин који ова власт покуша“, каже студент Природно-математичког факултета.

Захтеви студената, њихове жеље и надања су јавни, те било која врста дијалога, дискусије и налажења на пола пута нису релевантни, истиче студенткиња.

„Сматрамо да је веома јасно оно што треба да се испуни, ко треба да га испуни и на који начин, и да ту нема места за договарања и налажење полуиспуњења“, објашњава она.

Зашто се одбија дијалог са властима и Загорком Доловац?

Главни проблем код дијалога између тренутне власти и студената јесте што је главни простор за дијалог медијски простор, а актуелна власт у том простору сервира неку своју „истину“, сматра Крстић.

„У тренутку када имамо телевизије са националном фреквенцијом, од којих само на РТС-у можемо да видимо делић истине на студентској страни, а четири телевизије поред тога ниједан секунд или 15 секунди прикажу нешто што је све само не истина, и онда нас позивате на дијалог – не знам који човек са иоле памети би желео такав дијалог“, наводи студент.

Институције које студенте позивају на дијалог нису институције којима се они обраћају, каже Ђиновић.

„Ми се обраћамо судству, тужилаштву, ми од њих тражимо да нам испуне захтеве а не од институције председника Србије. Наши захтеви су толико јасни да није потребан дијалог ни са ким. Посебно не желимо да прихватимо дијалог који долази од стране институције која није надлежна да о томе преговара“, наводи Ђиновић.

„Смешно је да ми студенти објашњавамо тужитељки шта је њен посао, она има по Уставу и по законима, ако може да се увери шта треба да чини и ради. Ни у ком случају не треба да прихватимо такву врсту дијалога, само нека види шта је њена надлежност и нека уради оно што ми тражимо месецима, а ти захтеви су везани управо за њен посао“, поручује студент Правног факултета Лазаревић.

Студент Ђиновић истиче да је ризик од пропуштања личних планова занемарљиво мали у односу на то да пролазимо градом и размишљамо да ли ће нам део зграде, надстрешнице или фасаде пасти на главу.

„У тренутку кад су нам животи угрожени, мислим да је то најважније. У поређењу са тим ризиком сви остали ризици су мали, занемарљиви. Ми се боримо за будућност, да не морамо да побегнемо из државе, већ да је сви заједно формирамо. Ако та борба за будућност подразумева пар месеци жртве, та жртва јесте адекватна да бисмо имали живот у држави која ће бити уређена и у којој ће систем функционисати“, истакао је Ђиновић.

(Нова.рс)