Анкетна комисија за надстрешницу у Новом Саду: Повући Лекс специјалис за ЕКСПО, нико неће моћи да гарантује безбедност за 3 милиона посетилаца

Чланови Анкетне комисије за испитивање одговорности за урушавање надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду апеловали су данас на Владу Србије да повуче спорни Предлог закона о изменама и допунама Закона о ЕКСПО, наводећи да се тим законом још више угрожава безбедност градње и повећава простор за коруптивност.

Предлог закона о изменама и допунама Закона о ЕКСПО тренутно се налази у скупштинској процедури и чека ред на усвајање.

На конференцији за медије чланови комисије су поручили да уколико тај закон буде усвојен нико неће моћи да гарантује безбедност за три милиона посетилаца, колико се очекује да ће посетити изложбу ЕКСПО у Београду 2027. године.

Према њиховим речима, три милиона људи ће шетати, обилазити павиљоне, спавати у становима и то све без гаранције сигурности.

Такође, како се предлогом закона предвиђа да се употребна дозвола може добити две године након изградње, постоји могућност да би неки од тих објеката, као на пример Национални стадион, могао бити срушен уколико се прогласи небезбедним, указали су чланови Анкетне комисије.

Како се трагедија из Новог Сада не би поновила, поручили су да је повлачење овог закона вид превенције.

Редовна професорка у пензији Универзитета Унион у Београду и чланица Анкетне комисије Весна Ракић Водинелић рекла је да је после пада надстрешнице у Новом Саду било разумно очекивати да се законодавство, а затим и контрола његове примене пооштри, као и да се смање могућности за корупцију.

„Али то што је било разумно очекивати, није се десило. Уместо тога законски услови који би требало да обезбеде сигурност објеката, безбедност људи у њима, који треба да смање корупцију, погоршали су се и то пре свега са три законска пројекат од којих су два у овом тренутку у скупштинској процедури“, указала је Ракић Водинелић.

Навела је да су то Предлог закона о изменама и допунама закона о планирању и изградњи, Закон о ЕКСПО и Предлог закона о изменама и допунама Закона о ЕКСПО.

Подсетила је да је Закон о ЕКСПО усвојен у октобру 2023. године, а да се сада мења како би се убрзала изградња с обзиром на то да Србија касни са радовима.

Према њеним речима, законским актима у Предлогу закона о изменама и допунама Закона о ЕКСПО угрожава се безбедност људи због смањења стандарда градње и степена контроле, а с друге стране повећава простор за коруптивност.

„Због тога упућујемо снажан апел Влади Србије да повуче из процедуре Предлог закона о изменама и допуна. Такође, Закон о ЕКСПО се налази и пред Уставним судом Републике Србије, јер је поднета иницијатива за оцену његове уставности, па апелујемо и на Уставни суд да се изјасни по том питању“, рекла је Ракић Водинелић на конференцији за медије.

Истиче да чланови Анкетне комисије говоре о том закону из превенције, односно како би се спречиле могуће трагичне последице.

Позвала је и да се сва документација у вези са изградњом објеката у оквиру изложбе ЕКСПО објави јавно, што пре, без одлагања.

На конференцији је говорио и професор Грађевинског факултета у Београду Владан Кузмановић који је објаснио да у Предлогу закона о изменама и допунама Закона о ЕКСПО постоје четири спорне одредбе које се односе на планску документацију и две које се односе на изградњу објеката.

Када је реч о планској документацији, Кузмановић је навео да у предлогу закона не постоји обавеза израде студије о заштити непокретних културних добара, која је иначе обавезна.

Такође, додаје, не постоји одредба раног јавног увида у планску документацију, а која је била једна степеница да се заинтересована јавности, односно грађани и стручна јавност, упознају са предлогом планског документа.

„Сада је ово потпуно избачено, наравно због скраћења рокова. Јавни увид сада остаје једина могућност прегледа те планске документације и она је скраћена са 30 на 15 дана“, рекао је Кузмановић.

Додао је да у предлогу закона више не постоји одредба да се потврди студија утицаја на животну средину, па се тако могу градити објекти без икакве потврде те студије.

Ово представља опасност из разлога што се објекти у оквиру ЕКСПО неће градити само у његовој непосредној близини у Сурчину, већ и широм Србије, па се тако могу градити у националним парковима, на пример Копаонику.

Када је реч о спорним одредбама које се тичу градње, једна од њих јесте да сада грађевинска дозвола може да се издаје не само за две фазе, како је у првом Лекс специјалису планирано за темељ и за преостали део конструкције, сада на захтев инвеститора то може да буде у више етапа и може да се догоди да за један објекат постоји и десетак грађевинских дозвола, а да то није предвиђено техничком документацијом.

Последња спорна одредба односи се на могућност да се ти објекти чак две године користе без икакве употребне дозволе.

„Ја бих рекао да је то озакоњење пада надстрешнице у правном смислу“, истакао је Кузмановић.

Судија Врховног суда Србије у пензији и некадашња председница тог суда Вида Петровић Шкеро рекла је на конференцији да сматра да се предлог измене закона о ЕКСПО доноси из разлога што Србија озбиљно касни са радовима, а након пада надстрешнице појавио се још један проблем који председник Александар Вучић често истиче, а то је да „нико ништа неће да потпише“.

„Након пада надстрешнице уместо повећања обавеза која се тичу струке и грађевинске сигурности, држава одговара тако што прави измене закона за ЕКСПО које ће омогућити процедуре у које струке неће имати нарочито место, него ћемо све посветити роковима и инвеститорима“, рекла је Петровић Шкеро.

Предлогом овог закона, како каже, држава је отишла корак уназад.

„Три милиона посетилаца шетаће поред таквих објеката, улазиће у њих, спаваће у њима, без икакве гаранције сигурности, а још, шта ће се десити уколико се не добије употребна дозвола после 24 месеца. Да ли ћемо као са привременим објектима прибећи рушењу Националног стадиона или нечег другог, остаје велико питање и велика опасност за грађане“, нагласила је Петровић Шкеро.

Редовни професор Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду Душан Добромиров најавио је да ће чланови Анкетне комисије следеће среде представити шему новчаних токова око реконструкције Железничке станице и анализу пословања фирме Стартинг која је била ангажована на реконструкцији ове станице..

„И у случају реконструкције Железничке станице и сада у случају изградње ЕКСПО можемо препознати једно свето тројство напредњачког грађевинарства, где имамо нестручност као резултат дугогодишње негативне селекције, затим бахатост која се огледа у непоштовању прописа и наметању неких прописа који ће додатно повећати проблеме и на првом месту свакако корупцију као мотив многих пројеката“, закључио је Добромиров.

(Данас)