Srpska akademija nauka i umetnosti odbila da delegira svog predstavnika u skupštinu FK "Crvena zvezda": Ne bi bilo u skladu sa misijom SANU da bude zastupljena u organima pojedinačnih sportskih klubova

Srpska akademija nauka i umetnosti biranim rečima zahvalila se Fudbalskom klubu "Crvena zvezda" da - ima predstavnika u rukovodećim telima višestrukog šampiona!

Izvršni odbor SANU zahvalio se na ponudi i predlogu, ali i konstatovao da je SANU najviša naučna i umetnička ustanova u Republici Srbiji, te da ne bi bilo u skladu sa misijom SANU da bude zastupljena u organima pojedinačnih sportskih klubova, bez obzira na njihov ugled i značaj sporta kao aktivnosti.

SANU je najviša naučna i umetnička ustanova u Republici Srbiji, i ne bi bilo u skladu sa misijom SANU da bude zastupljena u organima pojedinačnih sportskih klubova

Imajući u vidu taj načelni stav, Izvršni odbor SANU je odlučio da ne delegira predstavnika SANU, da o tome obavesti rukovodstvo FK "Crvena zvezda", kao i da ih zamoli da u skladu sa načelnim stavom izvrše prilagođavanje svog Statuta.

U skladu sa Statutom i Pravilnikom o izborima FK "Crvena zvezda" (22,23 i  24 maja 2021. održani su izbori za članove Skupštine Kluba. Na izborima je izabrano 36 članova Skupštine u novom sazivu, dok se 34 delegira.

U skladu sa članom 16. Statuta FK "Crvena zvezda", Srpska akademija nauka i umetnosti delegira jednog (1) člana u Skupštinu Kluba.

Predsednik Kluba gospodin Svetozar Mijailović i generalni direktor Kluba gospodin Zvezdan Tezić uputili su molbu Izvršnom odboru SANU da do 15. juna 2021. godine dostavi ime delegata koji će zastupati SANU u Skupšini FK "Crvena zvezda".

Otvoreno pismo Odeljenja istorijskih nauka SANU Ministarstvu kulture Srbije:

Da li je nečasna revizija srpske istorije, koja se podudara s politikom Franje Tuđmana, i zvanična politika Srbije?

Odeljenje istorijskih nauka SANU dostavila je dopis Izvršnom odboru SANU u vezi sa pokušajima sistematskog smanjivanja broja žrtava, prvenstveno u Jasenovcu u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj u Drugom svetskom ratu. Odeljenje je zamolilo IO SANU za mišljenje i podršku za objavu teksta široj javnosti...

U poslednje vreme svedoci smo jedne nečasne pojave u srpskoj istoriografiji, usmerene na posebnu vrstu revizije istorije i pokušaja sistematskog smanjivanja broja žrtava, prvenstveno u Jasenovcu i Nezavisnoj Državi Hrvatskoj u Drugom svetskom ratu, ali i u Srbiji u Prvom svetskom ratu.

Sve do nedavno, takav odnos prema postradalom stanovništvu u NDH (Srbima, Jevrejima i Romima) imali smo prilike da vidimo u mnogim slučajevima u Hrvatskoj, gde je njegov najpoznatiji začetnik i tumač bio Franjo Tuđman.

Poslednjih nekoliko  godina, osporavanjem i umanjenjem broja jasenovačkih i drugih žrtava ustataških zločinaca počeli su se baviti i pojedini istoričari iz Srbije. Važno je, čega to treba i naglasiti, da se u poslovima upravo takve revizije, kojom se nanosi uvreda ustaškim stradalnicima, kao "krovna ustanova" istakao Muzej žrtava genocida.

Neposredan povod što se Odeljenje istorijskih nauka SANU oglašava o ovom problemu je taj što je NOVOIMENOVANI direktor Muzeja (Nedavno je na sednici Vlade Srbije, Dejan Ristić diplomirani istoričar imenovan je za v.d. direktora Muzeja žrtava genocida. Kako je objavilo Ministarstvo kulture i informisanja na svojoj Facebook stranici, Dejan Ristić je srpski istoričar, prevodilac i scenarista. Jedan je od vodećih stručnjaka u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem. Bavi se diplomatskom istorijom, Holokaustom, odnosom države i tradicionalnih verskih zajednica u 20. veku, kulturnom istorijom i kulturom sećanja. Autor je više desetina naučnih radova i knjiga među kojima se posebno ističe „Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941.“, na osnovu koje su Filmske novosti snimile dokumentarni film „Sećanja iz pepela“. Autor je više desetina naučnih radova i knjiga. Obavljao je dužnost upravnika Narodne biblioteke Srbije i državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja.) /DEJAN RISTIĆ/ čak i pre imenovanja, najavio da će nastaviti nemoralan posao kojim su se bavili njegov prethodnik na toj dužnosti (Veljko Đurić Mišina, primedba V.D.) i predsednik Upravnog odbora te ustanove (Vladika Jovan Ćulibrk).

Najpre, osudivši ustaške zločine, istakao je da je "naša uspomena na Jasenovac dominantno politička i matematička", te da taj logor, čiji je broj žrtava procenio na 122-130 hiljada, "koristimo za prepucavanja" i "svi zajedno manipulišemo žrtvama".

Navedena izjava u duhu je već poznatih njegovih stavova, uključujući istoriogiografski neutemeljenu odbranu Josipa Broza od nerazjašnjenog odnosa koji je imao prema Jasenovcu, kai tvrdnje "da mladima (ali očito i onima manje mladim) danas treba jedno ozbiljno resetovanje kolektivnog sećanja", budući da su ga poslednjih "trideset mučnih godina zamaglili i mistifikovali upravo nacionalistički istoričari obeju strana. Uz blagoslov političke vrhuške, naravno".

Odeljenje istorijskih nauka mora otud da postavi pitanje Ministarstvu kulture - da li je upoznato s tim da je na čelo Muzeja žrtava genocida postavilo nekvalifikovanog čoveka, koji se naučno nikad nije bavio problemom genocida, ali je spreman da se služi nečasnom revizijom nacionalne istorije, da smišljeno prebrojava i smanjuje žrtve počinjenog genocida?

Kada bi pokušaji preispitivanja broja žrtava i njihovog smanjivanja bili zasnovani na pouzdanim izvornim podacima, niko ne bi imao razloga da se suprostavlja takvim namerama. Međutim, novi pouzdani istorijski izvori nisu predstavljeni, dok se postojeći, iako prvorazredni, zanemaruju kako bi se raznim improvizacijama broj žrtava umanjio,

Odeljenje istorijskih nauka SANU daleko je od svake pomisli da na bilo koji način poveća broj žrtava, smatrajući da to nenaučno i nemoralno, isto kao i svako neosnovano umanjivanje.

S puno razloga, Odeljenje očekuje da se Ministarstvo kulture oglasi jasnim odgovorom iz kojeg će se saznati da li se, kada je postavilo novog direktora Muzeja žrtava genocisa, saglasilo s njegovim stavom?

Takođe, da li je takva revizija srpske istorije, koja se podudara s politikom Franje Tuđmana, i zvanična politika Srbije?

Ako je tako, pitamo se kuda ide i dokle će ići naša istoriografija."

Izvršni odbor SANU podržao je stav Odeljenja istorijskih nauka SANU o potrebi da se reaguje na pokušaje revizije istorije i složio da se tekst reagovanja Odeljenja istorijskih nauka SANU učini - javnim.

(Svedok online medium)