Српска академија наука и уметности одбила да делегира свог представника у скупштину ФК "Црвена звезда": Не би било у складу са мисијом САНУ да буде заступљена у органима појединачних спортских клубова

Српска академија наука и уметности бираним речима захвалила се Фудбалском клубу "Црвена звезда" да - има представника у руководећим телима вишеструког шампиона!

Извршни одбор САНУ захвалио се на понуди и предлогу, али и констатовао да је САНУ највиша научна и уметничка установа у Републици Србији, те да не би било у складу са мисијом САНУ да буде заступљена у органима појединачних спортских клубова, без обзира на њихов углед и значај спорта као активности.

САНУ је највиша научна и уметничка установа у Републици Србији, и не би било у складу са мисијом САНУ да буде заступљена у органима појединачних спортских клубова

Имајући у виду тај начелни став, Извршни одбор САНУ је одлучио да не делегира представника САНУ, да о томе обавести руководство ФК "Црвена звезда", као и да их замоли да у складу са начелним ставом изврше прилагођавање свог Статута.

У складу са Статутом и Правилником о изборима ФК "Црвена звезда" (22,23 и  24 маја 2021. одржани су избори за чланове Скупштине Клуба. На изборима је изабрано 36 чланова Скупштине у новом сазиву, док се 34 делегира.

У складу са чланом 16. Статута ФК "Црвена звезда", Српска академија наука и уметности делегира једног (1) члана у Скупштину Клуба.

Председник Клуба господин Светозар Мијаиловић и генерални директор Клуба господин Звездан Тезић упутили су молбу Извршном одбору САНУ да до 15. јуна 2021. године достави име делегата који ће заступати САНУ у Скупшини ФК "Црвена звезда".

Отворено писмо Одељења историјских наука САНУ Министарству културе Србије:

Да ли је нечасна ревизија српске историје, која се подудара с политиком Фрање Туђмана, и званична политика Србије?

Одељење историјских наука САНУ доставила је допис Извршном одбору САНУ у вези са покушајима систематског смањивања броја жртава, првенствено у Јасеновцу у Независној Држави Хрватској у Другом светском рату. Одељење је замолило ИО САНУ за мишљење и подршку за објаву текста широј јавности...

У последње време сведоци смо једне нечасне појаве у српској историографији, усмерене на посебну врсту ревизије историје и покушаја систематског смањивања броја жртава, првенствено у Јасеновцу и Независној Држави Хрватској у Другом светском рату, али и у Србији у Првом светском рату.

Све до недавно, такав однос према пострадалом становништву у НДХ (Србима, Јеврејима и Ромима) имали смо прилике да видимо у многим случајевима у Хрватској, где је његов најпознатији зачетник и тумач био Фрањо Туђман.

Последњих неколико  година, оспоравањем и умањењем броја јасеновачких и других жртава устаташких злочинаца почели су се бавити и поједини историчари из Србије. Важно је, чега то треба и нагласити, да се у пословима управо такве ревизије, којом се наноси увреда усташким страдалницима, као "кровна установа" истакао Музеј жртава геноцида.

Непосредан повод што се Одељење историјских наука САНУ оглашава о овом проблему је тај што је НОВОИМЕНОВАНИ директор Музеја (Недавно је на седници Владе Србије, Дејан Ристић дипломирани историчар именован је за в.д. директора Музеја жртава геноцида. Како је објавило Министарство културе и информисања на својој Фацебоок страници, Дејан Ристић је српски историчар, преводилац и сценариста. Један је од водећих стручњака у области интегралне заштите и управљања културним наслеђем. Бави се дипломатском историјом, Холокаустом, односом државе и традиционалних верских заједница у 20. веку, културном историјом и културом сећања. Аутор је више десетина научних радова и књига међу којима се посебно истиче „Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838-1941.“, на основу које су Филмске новости снимиле документарни филм „Сећања из пепела“. Аутор је више десетина научних радова и књига. Обављао је дужност управника Народне библиотеке Србије и државног секретара у Министарству културе и информисања.) /ДЕЈАН РИСТИЋ/ чак и пре именовања, најавио да ће наставити неморалан посао којим су се бавили његов претходник на тој дужности (Вељко Ђурић Мишина, примедба В.Д.) и председник Управног одбора те установе (Владика Јован Ћулибрк).

Најпре, осудивши усташке злочине, истакао је да је "наша успомена на Јасеновац доминантно политичка и математичка", те да тај логор, чији је број жртава проценио на 122-130 хиљада, "користимо за препуцавања" и "сви заједно манипулишемо жртвама".

Наведена изјава у духу је већ познатих његових ставова, укључујући историогиографски неутемељену одбрану Јосипа Броза од неразјашњеног односа који је имао према Јасеновцу, каи тврдње "да младима (али очито и онима мање младим) данас треба једно озбиљно ресетовање колективног сећања", будући да су га последњих "тридесет мучних година замаглили и мистификовали управо националистички историчари обеју страна. Уз благослов политичке врхушке, наравно".

Одељење историјских наука мора отуд да постави питање Министарству културе - да ли је упознато с тим да је на чело Музеја жртава геноцида поставило неквалификованог човека, који се научно никад није бавио проблемом геноцида, али је спреман да се служи нечасном ревизијом националне историје, да смишљено пребројава и смањује жртве почињеног геноцида?

Када би покушаји преиспитивања броја жртава и њиховог смањивања били засновани на поузданим изворним подацима, нико не би имао разлога да се супроставља таквим намерама. Међутим, нови поуздани историјски извори нису представљени, док се постојећи, иако прворазредни, занемарују како би се разним импровизацијама број жртава умањио,

Одељење историјских наука САНУ далеко је од сваке помисли да на било који начин повећа број жртава, сматрајући да то ненаучно и неморално, исто као и свако неосновано умањивање.

С пуно разлога, Одељење очекује да се Министарство културе огласи јасним одговором из којег ће се сазнати да ли се, када је поставило новог директора Музеја жртава геноциса, сагласило с његовим ставом?

Такође, да ли је таква ревизија српске историје, која се подудара с политиком Фрање Туђмана, и званична политика Србије?

Ако је тако, питамо се куда иде и докле ће ићи наша историографија."

Извршни одбор САНУ подржао је став Одељења историјских наука САНУ о потреби да се реагује на покушаје ревизије историје и сложио да се текст реаговања Одељења историјских наука САНУ учини - јавним.

(Svedok online medium)