Srđan Koljević: Svakoj generaciji treba Princip, verujem da bi mladobosanci danas bili protiv terora globalnog kapitalizma

Hrabrost, ideju i viziju koje je pre sto godina imao Gavrilo Princip na početku 21. veka je svojim delom demonstrirao Edvard Snouden. Obojica su žrtvovala život udarajući u simbole sistema

Srđana Koljevića smo zatekli u dvorištu Narodnog muzeja u Pančevu, gde privodi kraju prvu nedelju snimanja filma „Branio sam Mladu Bosnu“. Koljević je prikupljao materijal za film skoro 20 godina. Pored Gavrila Principa, glavni junak njegovog filma je Rudolf Cistler, advokat, koji je branio članove „Mlade Bosne“ na suđenju za atentat na Franca Ferdinanda.

- Cistlerova vrsta hrabrosti se i danas prepoznaje se kao moralni integritet i univerzalni princip koji je potreban ljudskoj civilizaciji. Njegovo herojstvo je bezvremeno - kaže Koljević.

Kako ste saznali za Cistlera?

- Imao sam sreću da dobijem od porodice Čubrilović zapise i sećanja Jovanke Čubrilović, supruge Veljka Čubrilovića, jednog od trojice optuženika koji su obešeni posle atentata. U tim spisima otkrio sam Cistlera, Hrvata, austrijskog porekla, socijalistu i intelektualaca. Imao sam na raspolaganju stenograme sa suđenja i to mi je olakšalo pisanje scenarija za film.

Šta vas je konkretno fasciniralo u Cistlerovoj odbrani mladobosanaca?

- Sud ga je izabrao za branioca zbog njegovog nemačkog imena očekujući da će se on uklopiti u to suđenje s predviđenim krajem. Dok besni rat, počinje da brani optužene i uspe da u pravnom smislu obori optužnicu. Na iznenađenje svih u sudnici, on je demonstrirao građansku hrabrost. Uspeo je da dokaže kako je aneksija BiH bespravna i da se temelji na sili, a ne na zakonu. Bečki i ugarski parlament nisu propratili tu aneksiju pravnim aktima, pa samim tim cilj atentatora nikako nije mogao da bude odvajanje i oslobođenje Bosne od Austrougarske. Nema nikakvog kažnjivog dela, a kamoli veleizdaje. Cistler je glasno svetu poručio da je monarhija samu sebe dezintegrisala jer je odustala od sopstvene sintagme: Kraljevstvo počiva na pravdi. Posle suđenja jedva je izbegao linč austrijskih oficira. Kasnije je uspeo da preživi ustaški logor „Kerestinac“ i Drugi svetski rat. Iz logora ga je spasla supruga koja je bila Nemica.

Detalji Cistlerove odbrane bacaju potpuno novo svetlo na okolnosti u kojima je započet Prvi svetski rat. Mnogi istoričari ignorišu detalje njegove odbrane?

- Posle aneksije Bosne 1908. godine, postoji čitav splet događaja koji su direktno vodili otpočinjanju velikog svetskog oružanog sukoba. Austrougarska je pokazala da mimo međunarodnog prava može da učini sve, što je bila jasna poruka ostalim svetskim silama. U tom galopirajućem geostrateškom i diplomatskom sukobu Sarajevski atentat je bio samo povod za početak rata.

Šta je zapravo bila „Mlada Bosna“? Neki čak tvrde da je bila tajna teroristička organizacija?

- Članovi „Mlade Bosne“ bili su gimnazijalci koji su verovali u avangardnu ideju oslobođenja i ujedinjenja južnosloveskih naroda. Monarhija je za njih bila okupatorska sila. Istorija mnogo puta pokazala da je to sasvim legitiman stav. „Mlada Bosna“ je bila primer multinacionalne organizacije koja je za cilj imala stvaranje države u kojoj bi slobodno živeli južnoslovenski narodi. U momentu kada gine, Ferdinand je u generalskoj uniformi, a u Sarajevo je došao kao glavni inspektor austrijske vojske na vojne manevre. Terorizam prema dokumentu UN za metu ima civile, pa je poređenje „Mlade Bosne“ sa Al Kaidom tabloidizacija istorije i nauke.

Za šta bi se danas borili mladobosanci?

- Sigurno je da bi imali viziju. U momentu kada su Princip i njegovi drugovi delovali bili su 100 godina ispred svog vremena, baš kao što je Austrogarska kao feudalna carevina bila potpuno prevaziđena carevina. Verujem da bi danas mladobosanci bili protiv korporacijkog terora globalnog kapitalizma. Pokušavali bi da organizuju zdravstvenu zaštitu i obrazovanje za one van sistema.

Da li je današnjem svetu potreban Gavrilo Princip?

- Hrabrost, ideju i viziju koje je pre sto godina imao Princip, na početku 21. veka je svojim delom demonstrirao Edvard Snouden. Obojica su žrtvovala život udarajući u simbole sistema. Za svet su danas važni uzbunjivači kao što je Snouden čija savest, uprkos udobnim životnim okolnostime, ne može da podnese organizovano uskraćivanje slobode građanima. Uvek će progresivni deo sveta videti Če Gevaru kao heroja jer je verovao u ideju jednakosti, slobode i ravnopravnosti. Tako je sa Principom i Snoudenom iako je između njihovih herojskih postupaka prošao čitav vek.

Premijera

Početak snimanja filma bio je najavljen za jun 2013. da bi film premijerno bio prikazan na Vidovdan ove godine. Međutim, u nedostatku novca, snimanje je počelo tek pre nedelju dana. Premijera će biti u oktobru, a nakon nje i serija na RTS, uz podršku „Košutnjak filma“, Filmskog centra Srbije i ministra Ivana Tasovca. Glavnu ulogu, advokata Cistlera, tumači Nikola Rakočević. Gavrila Principa igra Miloš Đurović, a igraju i Nebojša Glogovac, Vuk Kostić, Boris Isaković, Branislav Lečić, Irfan Mensur... Direktor fotografije je Goran Volarević, montažer Petar Putniković, scenograf Zoran Petrov, kostimograf Boris Čakširan, za muziku je angažovana Bilja Krstić. Producent filma je Zoran Janković, a urednik Slobodan Terzić.

(Aleksandar Nikolić - Blic)