Срђан Кољевић: Свакој генерацији треба Принцип, верујем да би младобосанци данас били против терора глобалног капитализма

Храброст, идеју и визију које је пре сто година имао Гаврило Принцип на почетку 21. века је својим делом демонстрирао Едвард Сноуден. Обојица су жртвовала живот ударајући у симболе система

Срђана Кољевића смо затекли у дворишту Народног музеја у Панчеву, где приводи крају прву недељу снимања филма „Бранио сам Младу Босну“. Кољевић је прикупљао материјал за филм скоро 20 година. Поред Гаврила Принципа, главни јунак његовог филма је Рудолф Цистлер, адвокат, који је бранио чланове „Младе Босне“ на суђењу за атентат на Франца Фердинанда.

- Цистлерова врста храбрости се и данас препознаје се као морални интегритет и универзални принцип који је потребан људској цивилизацији. Његово херојство је безвремено - каже Кољевић.

Како сте сазнали за Цистлера?

- Имао сам срећу да добијем од породице Чубриловић записе и сећања Јованке Чубриловић, супруге Вељка Чубриловића, једног од тројице оптуженика који су обешени после атентата. У тим списима открио сам Цистлера, Хрвата, аустријског порекла, социјалисту и интелектуалаца. Имао сам на располагању стенограме са суђења и то ми је олакшало писање сценарија за филм.

Шта вас је конкретно фасцинирало у Цистлеровој одбрани младобосанаца?

- Суд га је изабрао за браниоца због његовог немачког имена очекујући да ће се он уклопити у то суђење с предвиђеним крајем. Док бесни рат, почиње да брани оптужене и успе да у правном смислу обори оптужницу. На изненађење свих у судници, он је демонстрирао грађанску храброст. Успео је да докаже како је анексија БиХ бесправна и да се темељи на сили, а не на закону. Бечки и угарски парламент нису пропратили ту анексију правним актима, па самим тим циљ атентатора никако није могао да буде одвајање и ослобођење Босне од Аустроугарске. Нема никаквог кажњивог дела, а камоли велеиздаје. Цистлер је гласно свету поручио да је монархија саму себе дезинтегрисала јер је одустала од сопствене синтагме: Краљевство почива на правди. После суђења једва је избегао линч аустријских официра. Касније је успео да преживи усташки логор „Керестинац“ и Други светски рат. Из логора га је спасла супруга која је била Немица.

Детаљи Цистлерове одбране бацају потпуно ново светло на околности у којима је започет Први светски рат. Многи историчари игноришу детаље његове одбране?

- После анексије Босне 1908. године, постоји читав сплет догађаја који су директно водили отпочињању великог светског оружаног сукоба. Аустроугарска је показала да мимо међународног права може да учини све, што је била јасна порука осталим светским силама. У том галопирајућем геостратешком и дипломатском сукобу Сарајевски атентат је био само повод за почетак рата.

Шта је заправо била „Млада Босна“? Неки чак тврде да је била тајна терористичка организација?

- Чланови „Младе Босне“ били су гимназијалци који су веровали у авангардну идеју ослобођења и уједињења јужнословеских народа. Монархија је за њих била окупаторска сила. Историја много пута показала да је то сасвим легитиман став. „Млада Босна“ је била пример мултинационалне организације која је за циљ имала стварање државе у којој би слободно живели јужнословенски народи. У моменту када гине, Фердинанд је у генералској униформи, а у Сарајево је дошао као главни инспектор аустријске војске на војне маневре. Тероризам према документу УН за мету има цивиле, па је поређење „Младе Босне“ са Ал Каидом таблоидизација историје и науке.

За шта би се данас борили младобосанци?

- Сигурно је да би имали визију. У моменту када су Принцип и његови другови деловали били су 100 година испред свог времена, баш као што је Аустрогарска као феудална царевина била потпуно превазиђена царевина. Верујем да би данас младобосанци били против корпорацијког терора глобалног капитализма. Покушавали би да организују здравствену заштиту и образовање за оне ван система.

Да ли је данашњем свету потребан Гаврило Принцип?

- Храброст, идеју и визију које је пре сто година имао Принцип, на почетку 21. века је својим делом демонстрирао Едвард Сноуден. Обојица су жртвовала живот ударајући у симболе система. За свет су данас важни узбуњивачи као што је Сноуден чија савест, упркос удобним животним околностиме, не може да поднесе организовано ускраћивање слободе грађанима. Увек ће прогресивни део света видети Че Гевару као хероја јер је веровао у идеју једнакости, слободе и равноправности. Тако је са Принципом и Сноуденом иако је између њихових херојских поступака прошао читав век.

Премијера

Почетак снимања филма био је најављен за јун 2013. да би филм премијерно био приказан на Видовдан ове године. Међутим, у недостатку новца, снимање је почело тек пре недељу дана. Премијера ће бити у октобру, а након ње и серија на РТС, уз подршку „Кошутњак филма“, Филмског центра Србије и министра Ивана Тасовца. Главну улогу, адвоката Цистлера, тумачи Никола Ракочевић. Гаврила Принципа игра Милош Ђуровић, а играју и Небојша Глоговац, Вук Костић, Борис Исаковић, Бранислав Лечић, Ирфан Менсур... Директор фотографије је Горан Воларевић, монтажер Петар Путниковић, сценограф Зоран Петров, костимограф Борис Чакширан, за музику је ангажована Биља Крстић. Продуцент филма је Зоран Јанковић, а уредник Слободан Терзић.

(Александар Николић - Блиц)