SMG: Зашто Уједињени Арапски Емирати желе "Србина" на челу Палестине

 Уједињени Арапски Емирати су 13. августа прошле године године са Израелом, уз посредство САД-а потписали Аврамов споразум, који подразумева нормализацију односа две земље кроз мир, сарадњу и пријатељске односе. Такав корак за Емирате значи да би требало да активније учествују у решавању Палестинског питања. Савршен кандидат за његово решавање што се поменутих држава тиче је Мохамед Дахлан - српски држављанин одликован Орденом српске заставе другог реда за своје заслуге у развијању и учвршћивању односа Србије и Уједињених Арапских Емирата и бивши начелник Превентивних Снага Безбедности Палестине, један од најмоћнијих људи у Гази.

У наредна два месеца, Палестински народ ће први пут након 15 година бирати своје представнике власти. Томе се не радује Израел, али ни актуелно вођство Палестинске Управе, подељено на Фатах - секуларистичку струју на челу са председником ПУ Махмудом Абасом, која управља територијама на западној обали Јордана и Хамас - исламистичку струју која држи већину у палестинском парламенту и контролише Појас Газе. Парализу палестинских институција узроковану поделом, Израел је последњих деценију и по успешно искористио да политичким и понекад оружаним методама лишава Палестинце последњих трагова суверености, док су лидери Фатаха невољни да ризикују своје положаје моћи које би избори могли да наруше, сматрају палестински политички аналитичари. Хамас, премда рањив, традиционално ужива подршку Турске и Катара, услед чега се налази у донекле бољем положају. Аднан Абу Амер, професор са универзитета у Гази истиче да су избори резултат притиска САД-а и Европске уније, која је чак запретила обуставом финансијске помоћи режиму у Рамали (престоница ПУ на Западној обали Јордана). Западне силе инсистирају на томе да ПУ поврати свој легитимитет, пре него што се наставе међусобни односи. 

Изборима се не радује ни палестински народ, који према речима аналитичара Омара Рахмана, има претежно циничан став према изборном процесу, сматрајући да ће само послужити као основ учвршћивања моћи актуелних властодржаца, који су сваки на својој територији монополизовали институције спроводећи репресију над политичким противницима и грађанском сектору. Хамас, који је победу на парламентарним изборима 2006. године освојио на платформи супротстављања корумпираности Фатаха, потрошио је у међувремену свој „кредит“ код народа, због чега се неко време спекулисало да ће стари непријатељи поднети заједничку посланичку листу. То се није догодило, иако се окупљена око Маруана Багрутија, бившег вође милитантног крила Фатаха, уздиже нова опозициона снага. Багрутија, који служи неколико доживотних затворских казни у израелском затвору, многи палестински лидери управо виде као будућег председника, који је према акутелним истраживањима фаворит Палестинаца.

Мохамед Дахлан одржава скромно али значајно политичко присуство у Гази спроводећи хуманитарне акције међу којима су дистрибуција вакцина против ЦОВИД 19 и организација колективних венчања за сиромашне парове. Чак је, како је изјавио у свом последњем интервјуу за саудијску телевизију Ал Арабија, успео да се помири са властима у Гази након што је прогнан 2007. године. За његово помирење са Хамасом, заједнички хуманитарни фондови УАЕ и Египта су били спремни да издвоје 50.000 долара за сваку од 700 породица чији су чланови погинули током оружаног сукоба за који је тадашњи најмоћнији човек у Гази директно одговоран, а у име окончања крвних завада које су тада настале.

Као једна од четири арапске државе које су признале Израел и главни заговорник нормализације односа ове земље и арапског света, УАЕ су упркос баснословним сумама новца уложеним у хуманитарну помоћ, веома непопуларни међу Палестинцима. О томе најбоље говори чињеница да су приликом таласа протеста  поводом потписивања Аврамовог споразума 13. августа прошле године, демонстранти погазили и запалили заставу ове државе као и слике Бин Заједа и Дахлана. Иако се потоњи, као заговорник предлога о обештећењу породица погинулих, искупио у очима Хамаса и дела грађанства, и даље је један од најомраженијих палестинских политичара, будући да га је према истраживању из 2018. свега 6% грађана сматрало пожељним наследником Махмуда Абаса. Упркос ниској популарности и петогодишњој затворској казни због клевете и проневере са којом се потенцијално суочава, Дахлан намерава да се врати у Газу као једини потенцијални канал утицаја секуларистичких, анти-револуционарних режима у региону.

Као једном од главних савезника САД-а на Блиском истоку и једна од водећих економских сила у региону, а у светлу продубљивања односа са Израелом, УАЕ имају значајан интерес у слабљењу револуционарних снага у арапском свету. Цена тако постигнуте "стабилности" може значити и крај суверености за палестински народ.

Извор:

https://reut.rs/3wfQixM

https://bit.ly/31Eaziw

https://bit.ly/3sMu4kZ

https://bit.ly/3wlRYpE

https://bit.ly/3fDoL3E

https://bit.ly/31URPeZ

https://bit.ly/3cIGTXW

https://bit.ly/3uisjfO

https://bit.ly/3cL4QO9

Видети још:

SMG: Да ли ће српски држављанин и Вучићев пријатељ Мохамед Дахлан, фаворит САД и Уједињених Емирата, бити нови палестински лидер?!

(Serbia Media Group)