Slavni fudbalski trener Radomir Antić sahranjen u Užicu

Urna sa posmrtnim ostacima Radomira Antića, slavnog fudbalskog trenera, nakon petnaest meseci od njegove smrti, položena je danas u grobnicu njegove porodice na groblju Dovarje u Užicu.

Antić je preminuo 6. aprila prošle godine u Madridu, a njegovi zemni ostaci su kremirani dva dana kasnije. Zbog pogoršanja epidemijske situacije, nisu mogli da budu sahranjeni u Užicu. Urnu sa njegovim ostacima je, pre nekoliko dana, doneo u Srbiju njegov sin Dušan.

Antićeva želja je bila da bude sahranjen u Užicu, u kome je sa porodicom živeo od svoje šeste godine i započeo fudbalsku karijeru u FK Soboda.

Sahrani su prisustvovali njegova supruga Vera, kćerka Ana, sin Dušan, unuci Radomir, Marko, Ivana i Petra, brojni prijatelji i mnogi građani. Među njima su bili fudbalske i sportske legende Srbije – Dejan Stanković, Nemanja Vidić, Vladimir Petrović Pižon, Boško Đurovski, Nenad Milijaš, Miroslav Radošević, Zoran Njeguš, Goran Pandurović, Nikola Lončar, Vlade Divac, Milan Lane Jovanović, Gordan Petrić, Bata Mirković, Milun i Mikica Vesnić i drugi.

Od svetske fudbalske i trenerske legende i velikog čoveka, koga su Užičani zvali Antara, a svet mu se obraćao sa Mister, oprostili su se njegova unuka Ivana i nekadašnji predsednik uprave FK Sloboda i bivši direktor Valjaonice bakra Sevojno  Dragan Subotić.

„Za neke je on bio gospodin Antić, za neke Antara, za druge Radomir. Za nas, njegove unuke, bio je samo deda, koji je prerano otišao i nismo mogli da ti vratimo svu ljubav kojom si nas darivao“, kazala je njegova unuka Ivana.

„Bili smo opčinjeni njegovim talentom, kako je igrao, kako je, kasnije, kao trener, vodio treninge. On je čovek koji je vratio veru naroda u srpski fudbal, u kult reprezentacije, one za koju se gine, umesto da se čuvaju noge i kalkulišu novi ugovori. Smenili su ga moćnici da ih ne ugrozi. Bio je previše voljen i popularan. Kako i da ne bude, jedini trener u istoriji sve tri fudbalske veličine Španije – Reala, Barselone, Atletika Madrid“, naveo je Dragan Subotić.

Veče pre sahrane, u Narodnom pozorištu Užice, uz zvuke pesme „Dok tiho Đetinja šumi“, koju je posebno voleo i prikazivanjem filma o njemu, Grad  Užice i FK Sloboda su organozivali komemorativni skup posvećen Antiću.

Vukadin Simović, Antićev prijatelj i direktor Užičke Gimnazije, poručio je da je u Antiću bilo mesta „za sve ljude, jer je iznad svega bio i ostao čovek, koji je plenio osmehom i plemenitošću“.

„Bio je i ostao gospodin, boem, jedan od najboljih reprezenata ovog grada. Uvek spreman da pruži ruku svakome, ostao je veran vrednostima na kojima je odrastao, na kojima je gradio svoj život“, kazao je Branislav Mitrović, predsednik Skupštine Grada Užica.

Nemanja Nešić, potpredsednik FK Sloboda, istakao je da je za Antićevim stolom u Gradskoj kafani u Užicu „uvek bilo mnogo ljudi i da je s pažnjom slušao seljake iz Gostinice ili Ribaševine o tome kakvu  taktiku naša reprezentacija treba da ima u Južnoj Africi“.

„Činjenica da je Antić odabrao Užice za svoj večni dom, a ne Madrid ili Aleju velikana u Begradu, dovoljna je da gradski stadion u Užicu ponese njegovo ime“, poručio je Nešić.

Predsednik FK Partizan Milorad Vučelić, prisetio se Antića kao čoveka posvećenog svojoj prodici, a potom istakao da je „reprezentaciju Srbije podigao na pijedestal na kome nikada pre nije bila“.

„Zahvaljujući svom katakteru, ostvario je neviđeni uspeh koji nikada nijedan trener u našoj istoriji nije ostvario“, kazao je Vučelić i naveo da je Antić bio „veliki partizanovac i jedan od retkih među njima koji o Partizanu nije izrekao nijednu lošu reč“.

(Danas)