Скупштина Србије: Ирена Вујовић - Не можемо унапред да баратамо нивоима загађења Рио Тинта, којег можда неће ни бити; Марија Обрадовић: Потребно још хиљаду инспектора, ковид мере су приоритет

Министарка за заштиту животне средине Ирена Вујовић изјавила је да се не може унапред причати о загађењу када је реч о "отварању рудника литијума од стране компаније Рио Тинто, док нема Студије утицаја на животну средину", за коју је рекла да је у изради.

Вујовић је у Скупштини Србије, одговарајући на питање самосталног посланика Владана Глишића, изјавила да „не можемо да баратамо нивоима загађења којег можда неће бити“.

Она је рекла да ће бити прихваћене све сугестије и „све што је смислено и правно утемељено“, након што буде позната студија утицаја на животну средину.

„Студија утицаја на животну средину када буде предата од њихове стране биће транспарентна. Ми ћемо све кроз студију утврдити, не може да се осуђује унапред пројеката док не будемо имали студију о којој моземо да разговарамо“, рекла је Вујовић.

Она је навела да је Министарство за заштиту животне средине „има свакодневну комуникацију са представницима компаније“.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић је рекао да ће се, након што буде предата Студија утицаја на животну средину, расписати референдум, што ће бити „први пут да се о једном оваквом прјекту одлучује на тај начин“.

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да је власт у Србији сва обећања грађанима у време епидемије коронавируса „испунила у дан и у динар“, што је, како је навео, резултат „одговорне економске политике коју је актуелни председник Србије Александар Вучић покренуо у време када је био премијер“.

Мали је одговарајући на посланичко питање Самира Тандира (Странка правде и помирења) о мерама предузетим у вези епидемије коронавируса, рекао да је на епидемију власт у Србији „одговорила боље од многих земаља у свету“, и да је у најтежим условима обезбедила респираторе и да је прва у Европи обезбедила четири врсте вакцине против коронавируса.

„Изградили смо три потпуно нове ковид болнице, сваку од њих за четири месеца. Вероватно смо тако спасили хиљаде живота. Тренутно градимо прву и једину фабрику вакцина (против корона вируса) у региону, од марта наредне године прозводићемо своје вакцине“, рекао је Мали и додао да је претходних година отворено и 250 нових фабрика.

Он је истакао да је у ребалансу републичког буџета предвиђен завршетак и потпуно опремање Универзитетског клиничког центра Србије у Београду, „који ће бити готов до краја године“, а да ће „наредне среде бити потписан уговор о почетку изградње метроа у Београду“.

„Са преко осам милијарди евра, што је 18 одсто годишњег БДП-а, подржали смо и привреду и грађане. Прошле године смо обезбедили по 100 евра (помоћи), шест или седам минималних зарада за мала и средња предузећа. Трећи пакет (помоћи) је у току, 1. новембра пензионери ће добити по 30 евра, а 2. и 3. новембра грађани ће добити 30 евра, и отворићемо још једну пријаву за још 20 евра у децембру“, казао је Мали.

Министар је додао да је „тај новац обезбеђен у ребалансу буџету који је усвојен“.

Према његовим речима, Србија је „сигурно позиционирана као једна од најбрже растућих економија у Европи“, уз стопу раста бруто друштвеног производа (БДП) од преко седам одсто, и стопу незапослености, „која је иста као 2019. године, пре кризе“, коју је изазвала епидемија.

Мали је додао да је „удео јавног дуга у БДП-у ове године 58,2 одсто, док се у наредној години циља на 55,5 одсто удела“.

Министарка Обрадовић: Потребно још хиљаду инспектора

Министарка за државну управу и локалну самоуправу Марија Обрадовић изјавила је да је у спровођењу мера против ширења коронавируса у протеклих годину дана 2.400 инспектора из 46 иснпекција обавило милион надзора, утврдило 30.000 неправилности и написало 10.000 прекршајних налога, од којих су сви наплаћени.

„Тих 2.400 инспектора су минимум са којим радимо. Ковид мере су приоритет, али не смемо да заборавимо ни остале контроле, које су њихов посао, рекла је Обрадовић на седници Скупштине Србије, предвиђеној за посланичка питања.

Како је истакла, у овом тренутку потребно је још 1.000 инспектора у разним инспекцијама и зато је упутила молбу свим министарствоима да активирају и покрену конкурсе за њихово запошљавање.

Јоксимовић: Власт и грађани делом треба да буду задовољни извештајем ЕК

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је да власт и грађани у Србији „делом треба да буду задовољни“ извештајем Европске комисије о напретку за 2020, јер је за све области које се оцењују у извештају наведено да је остварен „мањи или већи напредак“.

Јоксимовић је одговарајући на посланичка питања у Скупштини Србије изјавила да је Србија „потпуно спремна за кластер три – у коме има осам преговарачких поглавља, и кластер четири у коме има четири поглавља“.

„Да ли ћемо отворити кластере који су препоручени од Европске комисије зависи од земаља чланица“, рекла је Јоксимовић и додала да је извештај написан по принципима нове методологије за претприступне преговоре за чланство у ЕУ, „и да је сачињен тако да препозна шта су све Влада Србије и парламент урадили у спровођењу реформи“.

Она је рекла да није тачно да „Србија фингира реформе“, већ да је извештај Европске комисије последица одговорног рада у тешким околностима, и оценила да је „Србија препозната као отпорна и одговорна европска земља“.

Према њеним речима, због такве оцене „треба да буду задовољни грађани, јер се све реформе тичу онога што желе грађани, ефикасно правосуђе, лакши приступ правди, као и медијске и мањинске слободе“.

„Током пандемије (коронавируса) показали смо да можемо да сачувамо и слободе и права, иако можда није донело ефикасан одоговор на неке пандемијске изазове, али сачували смо слободу и право“, рекла је Јоксимовић.

Дмитровић: Негативан природни прираштај – проблем свих проблема, а гура се на маргину

Министар за бригу о породици и демографију Радомир Дмитровић употорио је да је негативан природни прираштај проблем свих проблема у Србији, а да се то на неки начин гура на маргину, иако је ситуација језива, јер „нестајемо великом брзином“.

Дмитровић је, одговарајући на посланичка питања у Скупштини, указао да је Србија по стопи родности пала са 1,53 на 1,4 и да је прошле године „нестао град величине Шапца или Ужица“, јер је било 55.000 мање рођених него умрлих, а ове године та цифра биће много већа „јер се све мање деце рађа, а све више умире, из разних разлога“.

„Питање стопе родности није питање новца, него свест, а мењати свест је најтеже“, констатовао је он и додао да су резултати у првих 10 месеци превазишли сва негативна очекивања, јер поред мање рођених од умрлих људи и одлазе из Србије у потрази за бољим животом.

„Уколико не урадимо нешто да зауставимо негативну стопу природног прираштаја, доћи ћемо, као неки други народи, до линије испод које нема повратка. Ми нисмо близу те линије, али нисмо ни далеко“, упозорио је Дмитровић.

Чомић: У Србији неће бити толерисан говор мржње према мањинским заједницама

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић изјавила је данас да је то министарство „алат за изградњу људских и мањинских права“, и да је позната листа највећих проблема из области мањинских заједница, односно њихових националних савета.

Чомић је одговарајући на посланичко питање у Скупштини Србије рекла да неће бити толерисан језик мржње, нити увреде према мањинским заједницама, наводећи као пример претње које је пре недељу дана добио словачки бискуп – за исељавање Словака из Бегеча.

Она је додала да је поводом тога дошло до „заједничке реакције“ министарства, представника власти из Војводине и Словачког националног савета, који су осудили те претње.

„То је изнимак, то није Србија. И то није проблем, таквих људи има свугде и биће их. Проблем је има ли нас. Не можеш да сматраш популарним да шириш мржњу и да неког протерујеш из његовог села“, рекла је Чомић.

Чомић је додала да се у Србији око 800.000 људи изјашњава као припадници националних мањина, који су груписани око 23 национална савета.

(Бета, Фонет)