Студенти у „Утиску недеље“ поручили запосленима у институцијама: Разумемо да сте можда уцењени, ми смо ту да вас подржимо. Уставни суд је све али није уставан

Захтеви студената нису испуњени, али они и даље покушавају да пробуде људе који раде у државним институцијама, јер су то људи који заправо имају неку моћ и надлежности. Надају се да ће тужилаштво почети да ради свој посао, наводећи да студенти имају слободу да нешто кажу, али да немају слободу да их неко чује. И док, како кажу, власт задаје најниже ударце таргетирањем студената и њихових породица, млади који блокирају факултете желе да пруже подршку онима који су уцењени или уплашени да ће својом подршком њима нешто изгубити. О свему овоме, као и томе у каквом друштву би једног дана волели да живе у "Утиску недеље" говорили су студенти факултета Универзитета у Београду, Новом Саду и Нишу.

„Уставни суд је све али није уставан, он би као највиши акт Србије требало да гарантује слободу изражавања и мишљења, а ми свакодневно видимо на телевизији и улицама да тога нема“, навела је студенткиња Правног факултета Нина Кањевац говорећи о данашњем скупу студената испред Уставног суда у Београду.

Што се тиче аргумента да Уставни суд не ради недељом, студент Факултета политичких наука у Београду Алекса Симић наводи да су они изашли данас на протест како би доказали да нас Устав штити и недељом, празником, на црвено слово, 365 дана у години.

„Рекао бих да је наша слобода мишљења ускраћена имплицитно и индиректно, јер шта год да кажемо долази до одређених реакција на наше мишљење – или будемо блаћени у медијима, или нас представљају као стране плаћенике, или да смо плаћени од стране опозиције да рушимо државу. То једноставно није тачно. И не верујемо да неко треба да нам држи руку преко уста да би нам забранио да говоримо, постоји много више начина на које можете некоме да сигнализирате да не треба да изражава своје мишљење“, наводи Симић.

Студенткиња Факултета драмских уметности у Београду Мина Леонтијевић каже да је најгори пример ускраћивања права студената на говор и мишљење управо ћутање институција на њихове проблеме које гласно износе сваког дана.

„Сваког дана тражимо да се наши захтеви испуне, али нас нико не чује. Можда ми имамо слободу да нешто кажемо, али немамо ту слободу да нас неко чује“, истиче студенткиња ФДУ-а.

Студент Факултета техничких наука у Новом Саду Марко Ђенадић каже да је најочигледнији пример непоштовања Устава кршење слободе окупљања.

„Ви се негде окупите и појаве се људи који потенцијално желе да вас убију. Они вас тамо газе по улици, излазе из својих аутомобила и касније и нападају, а прокламована је слобода. Дакле, слобода у одређененим границама, слобода док ми кажемо да може, та нека ограђена слобода постоји тренутно“, објашњава Ђенадић.

Он каже и да је одлука да се иде испред просторија Безбедносно информативне агенције показатељ тога што нам се дешава и била је реакција на притиске БИА на студенте који учествују у протестима и позивање њихових родитеља на „пријатељски разговор“.

БИА транспарентно крши Закон о заштити личних података и подаци студената не би требали да се објављују без њиховог пристанка, наводи студенткиња Кањевац.

„У последње време можемо да видимо најниже удаце власти – спомињање породица, алудирање на политичку припадност, чак су и пасоши појединих студената објављивани – што никако не сме да се деси“, наводи студенткиња и истиче да лист који је објавио пасоше не би то урадио да није знао да неће за свој поступак сносити никакве последице.

Симић каже да студенти покушавају да пробуде људе који раде у државним институцијама јер су то људи који заправо имају неку моћ и надлежности.

„Из саме те надлежности произилази та њихова моћ. Потребно је да их пробудимо у том смислу да им пружимо подршку. Да им кажемо – разумемо у каквој сте позицији, да сте можда уцењени, да ћете можда изгубити посао ако будете радили у складу са законима, али да смо ми ту да их подржимо, станемо иза њих и дамо ветар у леђа да раде свој посао у складу са законом, објективно и транспарентно. Верујемо да је потребно да тим људима пружимо подршку и да тај страх који постоји у њиховом деловању склонимо“, наводи студент ФПН-а.

Један од апела власти да се престане са протестима јесте да су захтеви испуњени, али како наводи студенткиња ФДУ-у, први захтев да се идентификују и процесуирају људи који су напали студенте ФДУ и даље није испуњен.

„Наш декан је поднео кривичну пријаву, ми смо тражили да тужилаштво само реагује, али се то није догодило. Сада је покренут предистражни поступак и била су четири саслушања 9. и 10. јануара. Сви саслушани су негирали да су учествовали у нападу на студенте, а Милија Колџић се није ни појавио на саслушању 10. јануара. Такође, сведоци још увек нису саслушани, нису ни контактирани“, каже Леонтијевић.

Члан Већа општине Нови Београд Милија Колџић ће највероватније негирати кривицу, али, како истиче Леонтијевић, постоје снимци читавог инцидента на блокади испред ФДУ, те се студенти надају да ће тужилаштво почети да ради свој посао.

„У многим случајевима, који се нису односили само на студентске, већ на разне друге протесте који су се дешавали, врло често су ти људи са капуљачама који су нападали активисте повезани са људима са власти. Оно што је за мене изненађење јесте да без обзира у којој је неко странци или је неки функционер може да прегази некога аутом или да га пребије пред камерама чак, а да не одговара“, сматра студенткиња ФДУ.

Кањевац каже да ти људи који изазивају инциденте на протестима морају да слушају наређења власти јер су често заузели своје место у коруптивном систему.

„Они спроводе насиље над студентима, а знају да за то неће одговарати и њима оваква ситуација импонује јер проналазе своју улогу у систему. Они знају да ако овај систем престане да постоји неће ни њих бити више, у смислу да немају ниједну улогу у друштву“, истакла је студенткиња.

На питање шта студенти који су за блокаду одговарају оним студентима који желе да полажу испите у јануарском испитном року, студенти су навели да сви разумеју да се ради о неком вишем циљу и да је отпочео један процес.

„Најбоље саопштење јесте можда оно управе ПМФ-а у Новом Саду, да ће када се заврши блокада доћи до наставка наставе, одржаће се потребне вежбе, предавања, а онда и испитни рок. И када би се блокада завршила за дан, два, не можемо очекивати да одмах дође до одржавања јануарског рока, јер како би то изгледало на Медицинском факултету или оном који школује будуће инжењере, који нису одрадили довољан број вежби. Потребно је разговарати како да се надокнади градиво, али блокада је чињеница, а сви могу да дођу на пленум и дискутују“, наводи Ђенадић.

Студент Симић не сматра да је тачно да блокадама мањина терорише већину, већ да постоји огроман број студената који су на тим блокадама.

„У комуникацији са нашим колегама видимо расположење за промене, јединство, спремност да се међусобно подржимо у свим тим напорима. Ми сви желимо да полажемо испите, ево ја сам студент четврте године, али не бих волео да имам диплому у оваквом систему за разлику од система и друштва које бисмо могли да направимо ако истрајемо у блокадама“, истиче студент ФПН-а.

Он наводи да смо сви свесни да постоји страначко запошљавање и непотизам, те да се људи запошљавају на основу познанстава а не њихових квалитета.

„Ја желим да ми људи дају одређене шансе када будем ступио у радни однос на основу неких мојих квалитета. Сматрам да ће друштво тако бити ефикасније и да ћемо напредовати сви колективно“, каже Симић.

Студент ФПН-а каже и да морамо да институције узмемо као неку основу друштва и нешто што би требало да делује без обзира на вољу политичке елите која је тренутно ту, било да је у питању власт или опозиција.

„Институције треба да буду механизам контроле, људе који су на позицијама и који без обзира на политичку моћ кажу – прекршили сте закон или нисте прекршили закон“, наводи Симић.

На пленумима студената влада демократија, а питањима дневне политике се не баве јер је инистирање на њима доводи до раздора, што је и циљ оних који их постављају.

„Оно што је наша моћ и наш штит су наш пленуми и директна демократија коју практикујемо сваки дан. Кроз директну демократију доносимо одлуке и она је заслужна што нисмо подељени. Ми се окупимо око нечега што би могли да назовемо идеолоштки минимун, а то су тренутно пленуми и захтеви. Ми смо заједно око тога и ту смо сви једнаки. Ми нисмо сви исти, наша мишљења се разликују, имамо различите ставове, занимају нас различите ствари, али постоје ствари око којих смо сви уједињени и о којима кроз пленуме доносимо одлуке“, наводи Леонтијевић.

Она истиче и да РТС не само да не ради свој посао и не само што не извештавају о студентским протестима, него ускраћују грађанима информације које су од јавног интереса.

„Мостарска петља је протест који ни на један начин није био најављен на РТС-у. Они тиме се нису само оглушили о студенте, али је информација да ли ће једна од најважнијих саобраћајница у граду бити блокирана петком поподне информација коју грађани заслужују да знају, нешто што је јавни интерес. Проблем са институцијама је то што се уместо јавног интереса спроводи приватан интерес. То је шаблон који видимо и у РТС-у, тужилаштву, БИА…“, наводи студенткиња ФДУ-а.

На питање шта би поручили грађанима којима прете отказима због подршке студентима, Симић каже да сви треба да поднесу неке жртве како се не би дешавале трагедије као што је Нови Сад.

„Друго, ми смо друштвена група која веома добро влада технологијом и сви смо свесни колико брзо стижу вести данас и једна од наших предности јесте да ако се некаква отпуштања десе из неких политичких мотива, ми смо ту да будемо гласни око тога. Верујем и да ако јавност има своје око на тим стварима да ти људи неће нестати толико лако са својих позиција“, објашњава Симић.

Студент ФТН-а наводи да није истина да студенти немају шта да изгубе, јер су стигли до одређеног дела њиховог студирања у шта су уложили доста труда.

„Ево, зар није апсурдно? Ја сам дошао до четврте године, положио 29 испита до сада, имам још пар које бих положио преко пројеката и постао будући програмер. Релативно солидна плата, могао бих да одем и у иностранство, а видите чиме се ја бавим – ушао сам у блокаду. Помало би ме било срамота да се погледам у огледало за пар година и да кажем да нисам учествовао у овоме, зато што мислим да тај неки виши циљ – рад институција, борба за правду, солидарност са колегама су исправни“, каже Ђенадић.

Кањевац наводи да ако посматрамо ово стање у држави, она себе не види овде, али да је то и мотивисало да нешто промени.

Симић је рекао да себе види у некој ближој будућности у неком нормалнијем друштву, где су корупција, насиље и све појаве које нас тренутно прате искорењене.

„Себе видим као некога ко ће за десет година бити поносан што је данас био на блокадама и што је донео неку промену свом друштву. Не бих дозволио себи да пропустим овако нешто, верујем да је ово историјско дешавање и да остављамо неко наслеђе будућим студентима, грађанима, па и средњошколцима који нас подржавају“, истиче студент ФПН-а.

Леонтијевић је рекла да би за десет година волела да живи у друштву где би културни радници могли да се баве културом без да размишљају о томе ко је на власти и да ли је та култура подобна или неподобна.

(Нова.рс)