Početna strana > Hronika > Sergej Nariškin: Rusija ima molbu, a ne zahtev, da osoblje u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu ima isti status kao pripadnici NATO u Srbiji
Hronika

Sergej Nariškin: Rusija ima molbu, a ne zahtev, da osoblje u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu ima isti status kao pripadnici NATO u Srbiji

PDF Štampa El. pošta
sreda, 23. oktobar 2019.

BEOGRAD - Međunarodni terorizam je velika zajednička pretnja Srbiji i Rusiji, kaže u intervjuu za RTS direktor Spoljnoobaveštajne službe Ruske Federacije Sergej Nariškin, koji u našoj zemlji boravi povodom Dana srpske Bezbednosno informativne agencije. Prvi i najvžaniji aspekt saradnje dve službe, koji opisuje kao partnerski, jeste razmena informacija o planovima i finansiranju terorizma.

Sergej Nariškin kaže za RTS da je situacija na Balkanu veoma napeta, pre svega zbog povratnika koji su se borili na strani terorističkih organizacija.

"Oni traže novo tlo za delovanje. Zato je bezbednosna situacija veoma složena, kako u Srbiji, tako i u Rusiji. Mi razmenjujemo analitičke ocene razvoja situacije u područjima nestabilnosti. Sprovodimo složene zajedničke operacije radi zaštite zakonitih spoljnih, srpskih i ruskih interesa".

Komentarišući izostanak poziva Rusiji i Srbiji na ceremoniju obeležavanja 80. godišnjice početka Drugog svetskog rata u Varšavi, Nariškin za RTS kaže:

"U najkraćem, to je cinični pokušaj da se izopači ishod Drugog svetskog rata.

Domaćin tog skupa bila je Poljska, koja je otkrila namere drugih evropskih zemalja da čak optuže Sovjetski savez za početak Drugog svetskog rata, a Poljska je u njemu odgirala ulogu koja nije baš lepa.

Setimo se da je 1934. sa Hitlerom sklopila sporazum o neutralnosti koji je sadržao tajni protokol, prema kome bi u slučaju napada treće zemlje, ostala neutralna.

Zato je od aktuelnog političkog rukovodstva Poljske bilo i očekivano da izostavi poziv Rusiji i Srbiji."

Govoreći o "pokušaju širenja postistine" i da "Rusija i Srbija imaju zajedničke protivnike na Zapadu", Nariškin precizira da su "to su oni koji su pre 20 godina izvršili stravičnu agresiju protiv suverene evropske države, protiv Srbije, kada je stradalo nekoliko hiljada ljudi i uništena infrastruktura, a da za to niko nije odgovarao."

"Mi smo svesni kako grub pritisak te zemlje vrše na Srbiju kako Srpsko-ruski humanitarni centar ne bi dobio isti specijalni status i to je još jedna potvrda grubog mešanja u unutrašnja pitanja suverene zemlje", rekao je Nariškin za RTS.

Odgovarajući na pitanje da li Rusija ostaje pri zahtevu za diplomatskim statusom osoblja u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu — istom kakav pripadnici NATO-a uživaju u Srbiji od 2016. godine, Nariškin kaže da to nije zahtev.

„To nije zahtev, već zakonita molba ruske vlade po tradiciji po kojoj isti status uživa niz zapadnih predstavništava u Srbiji“, rekao je on u intervjuu za RTS.

(RTS-Sputnik)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner