Сергеј Лавров: Запад би требало мање да говори о Криму, а више о бомбардовању СРЈ и Косову; На гомилање НАТО трупа ћемо адекватно реаговати

Москва -- Руски партнери на Западу требало би да посвете пажњу бомбардовању СРЈ, КиМ и распаду Либије, а не само Криму, изјавио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

"Што се тиче међународног права и пажње коју оно има у последње време, пре свега у вези са Кримом, желели бисмо да се наши западни партнери не мање ревносно односе и према другим случајевима који су се десили недавно у модерној историји", рекао је Лавров, а преноси Тасс.

Лавров је рекао да се Москва "доследно залаже за уважавање међународног права у пуном капацитету његових циљева и принципа".

"То бомбардовање земаља чланица ОЕБС-а једне земље чланице, имам у виду Југославију, ситуација са једностраним проглашењем независности Косова - без икаквих референдума. Нико ту није дизао глас нити питао зашто се то десило без референдума", истакао је Лавров.

Шеф руске дипломатије је рекао да су лидери националиста у Украјини пре годину дана отворено позивали на прогон или уништење Руса на Криму, али да Запоад на то није реаговао.

"Журба да се укине статус мањинским језицима у Украјини праћена је антируским изјавама. Јарош (Дмитриј, лидер Десног сектора) рекао је крајем фебруара прошле године да Руси никада неће прихватити украјинску културу, никада неће славити (украјинског националисту Степана) Бандеру, да се Руси не могу променити, и зато на Криму Руса не треба да буде, те их треба или протерати или уништити", казао је Лавров и додао да нико од руских партнера "на такве изјава није реаговао".

Према његовим речима, и напад на Ирак изведен је са "отворено измишљеним изговорима" а у случају Либије "грубо је злоупотребљен мандат УН".

"Уништена је држава и сада сви покушавају да је обнове, а питају се само једно: како да се спречи распад и других земаља тог региона", рекао је Лавров.

Истичући да све те чињенице треба да истраже историчари, шеф руске дипломатије рекао је да се у практичној политици не могу достићи резултати уколико се не буде памтило зашто се шта догодило на међународној сцени "грубим подривањем међународног права".

"То треба памтити”, истакао је Лавров.

„Русија неће тражити од укидање санкција од ЕУ, живот ће све довести у ред“

МОСКВА – Русија не намерава да тражи од Европске уније укидање санкција, изјавио је данас шеф руске дипломатије Сергеј Лавров након разговора са шпанским колегом Хосеом Мануелом Гарсијом-Маргалом.

„Ми нисмо разговарали о санкцијама, оне нису наш избор. Ми нећемо да убеђујемо или тражимо нашим европским пријатељима било шта. Живот ће све довести у ред”, рекао је Лавров, а пренео ТАС С.

Санкције Русији „наносе велику штету шпанској економији”, која има велике губитке, посебно у сектору пољопривреде, рекао је шпански министар.

Гарсија-Маргал је рекао да не види основу за разговоре о проширењу санкција Русији сада када се споразуми из Минска поштују, а тешко наоружање повлачи са југоистока Украјине.

„Останак или уклањање санкција зависи од тога да ли стране поштују споразуме. Санкције не користе никоме”, додао је он.

Лавров је рекао да питање ублажавања ембарга на храну Шпанији, што Русија разматра када је реч о Грчкој, није било тема разговора.

Шеф руске дипломатије је поновио да криза у Украјини не може бити решавана војним путем и да је неопходно политичко решење, о чему Русија и Шпанија имају јединствен став.

Он је истакао да је неопходно испунити одредбе споразума из Минска од 12. фебруара, пре свега решавање најакутнијих хуманитарних проблема, прекид економске блокаде Доњецка и Луганска, одржавање избора, обезбеђивање специјалног статуса тих области и спровођење уставне реформе.

Гарсија-Маргало је рекао да споразум о придруживању Украјине и ЕУ мора да узме у обзир интересе Русије.

„Јасно је да односи Русије и ЕУ не доживљавају свој најбољи период. Ситуација мора да буде разрешена, укључујући питање Украјине”, рекао је шеф шпанске дипломатије.

Важно је размотрити питање Украјине и односе Русија-Европа у ширем контексту. Морамо да се постарамо да интереси Русије буду узети у обзир у случају придруживања Украјине и ЕУ.

Русија, Украјина и ЕУ договорили су се 12. септембра да одложе имплементацију споразума о слободној трговини између Кијева и Европе до краја 2015.

Русија је у више наврата истицала да би примена тог споразума могла да угрози домаће тржиште, уколико се не унесу амандмани на текст документа.

Гарсија-Маргало је односе Шпаније са Русијом описао као „пријатељске, искрене и поштене” и изразио посебну захвалност руском председнику Владимиру Путину због потписивања закона којим се ратификује споразум Русије и Шпаније о усвајању деце.

Шеф шпанске дипломатије је, такође, рекао да је туризам ујединио две државе и да је „више од милион руских туриста посетило Шпанију прошле године”.

„Одговорићемо НАТО-у на адекватан начин“

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је данас да ће Москва одговорити на нагомилавање војника НАТО близу руске границе "на адекватан начин".

Нагомилавање војника НАТО близу границе Русије "не доприноси обнови поверења" у евроатлантском простору, рекао је Лавров на конференцији за новинаре са својим шпанским колегом Хосеом Мануелом Гарсијом-Маргаљом.

"Приморани смо да реагујемо на адекватан начин, али смо уверени да ови проблеми треба да буду решени кроз равноправан дијалог заснован на узајамном поштовању", истакао је Лавров.

Пентагон је јуче саопштио да ће око 3.000 америчких војника из Треће пешадијске дивизије бити распоређено у Источној Европи, како би учествовали у вежбама обуке са снагама Естоније, Летоније и Литваније.

Пуковник Стив Ворен рекао је да је 750 америчких војних тенкова, хеликоптера, других возила и опреме стигло у Ригу у понедељак, а треба да се допреми још око 120 комада војне опреме.

Опрема је намењена текућој операцији "Атлантска решеност", од чега ће део остати у Летонији, а део ће бити пребачен у суседну Естонију и Литванији.

"То ће даље помоћи побољшању безбедности све три балтичке државе и демонстрира солидарност са нашим НАТО чланицама", написао је на Твитеру министар одбране Летоније Раимондс Вејонис.

Америчка операција "Атлантска решеност" подразумева настојања САД да подрже НАТО савезнике и партнере у Европи, што значи стално присуство копнених снага у Пољској и у региону Балтика, као и одржавање поморских веžжби у Црном мору.

Независно од тога, директор руског Националног центра за смањење нуклеарних ризика Сергеј Рижков изјавио је данас агенцији ТАСС да ће руски стручњаци испитати подручје на северу Француске где ће НАТО одржати вежбу.

"У складу са документом из Беча 2011. о мерама за јачање поверења, група руских стручњака спровешће инспекцију подручја на француској територији од 10. марта до 13. марта", рекао је Рижков.

Подручје је изабрано за заједничку вежбу јединица за брзо реаговање. Позив за учешће у вежби "Цитадела Клебер 2015." упућен је између осталих трупама из Белгије, Британије, Немачке, Грчке, Данске, Шпаније, Италије, САД и Француске.

(Танјуг)