Sergej Lavrov: Amerika uništava svetsku ekonomiju kako bi se oslabila Rusija i Moskva sprečila da brani svoj narod, kulturu i jezik. Zapad želi da narod okrene protiv vlasti i izazove nerede u Rusiji. Moskva i ne traži da sankcije budu ukinute

 U toku je hibridni rat u kojem se posebna pažnja pridaje sankcijama protiv Rusije, rekao je danas ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov na okruglom stolu posvećenom ukrajinskoj krizi.

Kako je objasnio, Zapad želi da narod okrene protiv vlasti i izazove nerede u Rusiji, kao što je to već bio slučaj u drugim delovima sveta, i da natera Moskvu da odustane od svog političkog kursa.

Ipak, on ističe da je sada svima jasno da zapadne sankcije neće dovesti do uništenja ruske ekonomije, jer se Rusija adaptirala na izmenjene uslove, zbog čega Moskva i ne traži da sankcije Zapada budu ukinute.

Rast ruske ekonomije do kraja godine iznosiće malo manje od tri odsto, dok glavne evropske ekonomije registruju pad, dodao je on. Sve to, kako kaže, posledica je sankcija i toga što SAD uništava svoje evropske vazale, dopuštajući pritom sopstvenoj vojnoj industriji da zarađuje.

Vašington zahteva od evropskih partnera prekid saradnje sa Moskvom, ali on sam ipak nastavlja da od Rusije kupuje uranijum i druge važne materijale. Evropska unija je zbog zapadnih sankcija Rusiji već izgubila 250 milijardi evra, a sankcije su pogoršale i ukupnu ekonomsku situaciju u svetu

Vašington zahteva od evropskih partnera prekid saradnje sa Moskvom, ali on sam ipak nastavlja da od Rusije kupuje uranijum i druge važne materijale. Evropska unija je zbog zapadnih sankcija Rusiji već izgubila 250 milijardi evra, a sankcije su pogoršale i ukupnu ekonomsku situaciju u svetu, zaključuje Lavrov. 

Sankcijama je, kako navodi, pogoršan ekonomski disbalans u svetu, koji je postojao i pre SVO, zbog korona virusa i primoravanja drugih država da pređu na takozvanu zelenu ekonomiju, iako one za to nisu bile spremne. 

Uništavanje svetske ekonomije se nastavlja kako bi se oslabila Rusija i Moskva sprečila da brani svoj narod, kulturu, jezik, dodaje Lavrov. Zbog svega toga, šef ruske diplomatije ističe da će se Rusija oslanjati isključivo samo na sebe, kada je reč o ključnim sferama važnim za bezbednost države i dodaje da se radi na uspostavljanju novog trgovinskog mehanizma, novih transportnih koridora i lanaca snabdevanja, koji neće zavisiti od Zapada. 

Dedolarizacija uzima maha

Udeo dolara i evra se smanjuje, a proces prelaska na nacionalne valute jača, jer su u njega uključeni krupni igrači poput Turske, Saudijske Arabije, Kine, Brazila, Argentine i tako dalje

Lavrov se, takođe, osvrnuo i na dedolarizaciju, za koju je rekao da sve više uzima maha. Udeo dolara i evra se smanjuje, a proces prelaska na nacionalne valute jača, jer su u njega uključeni krupni igrači poput Turske, Saudijske Arabije, Kine, Brazila, Argentine i tako dalje. Argentina i Brazil rade na valutnom savezu dve države, a kada je reč o Evroazijskoj ekonomskoj uniji i Zajednici nezavisnih država (ZND), udeo nacionalnih valuta već iznosi više od 80 odsto u međusobnoj trgovini.

Takođe, ministar navodi da će sledeće godine u Kazanju, za vreme ruskog predsedavanja BRIKS-om, biti predstavljen i alternativni platni sistem.

Za nestabilnost na energetskom tržištu krivo neodgovorno ponašanje Zapada

Sjedinjene Američke Države žele da predstave svetu kao da smo mi, Rusija, krivi za probleme ne energetskom tržištu, ali to nije tako, jer je uzrok u neodgovornom ponašanju kolektivnog Zapada, koji je počeo da nameće sebi i drugim zemljama, uključujući i one koje na to nisu bile spremne, prelazak na zelenu ekonomiju.

Sjedinjene Američke Države žele da predstave svetu kao da smo mi, Rusija, krivi za probleme ne energetskom tržištu, ali to nije tako, jer je uzrok u neodgovornom ponašanju kolektivnog Zapada, koji je počeo da nameće sebi i drugim zemljama, uključujući i one koje na to nisu bile spremne, prelazak na zelenu ekonomiju

Bojkotovanje ruskih energenata, antitržišne mere i sankcije protiv RF su nanele ozbiljan udarac energetskom sistemu, pojasnio je ministar.

U tom kontekstu je spomenuo i incident sa Severnim tokom, od kojeg je prošlo više od godinu dana, a koji ne samo da još nije razrešen, već se ni ne zna dokle je stigla istraga. Još nema odgovora na pitanje ko sprovodi istragu tog terorističkog napada, ništa jasno nije nam rečeno, ali to je već postalo prepoznatljivo obeležje Zapada, kaže ruski ministar.

Ipak, Rusija je vrlo efikasno i sa rezultatom uspela da za kratko vreme preorijentiše izvoz ruske nafte na nova tržišta, pre svega u Kinu i Indiju, Latinsku Ameriku i druge zemlje azijsko-pacifičkog regiona.

Znamo da naši energenti znače našim partnerima, koji tako uspevaju da ove cene drže pod kontrolom, dodao je on.

UN ne može da pobegne od odgovornosti u Buči

Lavrov se danas osvrnuo i na Buču i prošlogodišnje optužbe da je Rusija kriva za masakr civila. Kako je rekao, nešto malo više od dva dana nakon što je ruska vojska izašla iz Buče prošle godine, Ukrajina je svetu pokazala snimke ljudskih tela po centralnim ulicama, odevenih u čistu odeću, rekavši da su za to krivi ruski vojnici. Od tada, a prošlo je skoro godinu i po dana, niko ne govori ko sprovodi istragu o Buči, podseća danas Lavrov.

Ipak, kako je naveo, Rusija je zatražila od generalnog sekretara UN Antonio Gutereša da dođe u posed imena i prezimena ljudi koji se nalaze na objavljenim snimcima, i Moskva neće odustati od toga da dobije njihova imena. UN ne mogu da pobegnu od svoje odgovornosti, posebno sada kada vidimo veliko kršenje međunarodnog prava, ističe ruski ministar spoljnih poslova.

Zapad pokrenuo histeriju oko Sporazuma o žitu

Lavrov je govorio i o prehrambenoj situaciji u svetu. Kako je rekao, kriza je bila izazvana na početku pandemije korona virusa, kada su SAD, Velika Britanija i Japan štampale novac bez pokrića i prikupile namirnice, znajući da će doći do zatvaranja. 

Samo tri odsto namirnica koje su iz Ukrajine preko Crnog mora odlazile na svetsko tržište dospevalo do onih zemalja, kojima su one najviše bile potrebne. Najveći deo je išao u Evropu i bogate zemlje

Govoreći o Sporazumu o žitu, Lavrov je podsetio da je samo tri odsto namirnica koje su iz Ukrajine preko Crnog mora odlazile na svetsko tržište dospevalo do onih zemalja, kojima su one najviše bile potrebne. Najveći deo je išao u Evropu i bogate zemlje, ponovio je on. 

"A to što je Zapad pokrenuo histeričnu kampanju nakon što je Rusija napustila Sporazum o žitu može se objasniti vrlo lako: više od trećine ukrajinske plodne zemlje kupljeno je od strane američkih prehrambenih kompanija, koje na tome zarađuju. I oni se i brinu, jer je postalo teže isporučivati namirnice iz Ukrajine na svetsko tržište, te se smanjuje njihova dobit", objasnio je.

Takođe, ministar spoljnih poslova je podsetio da je predsednik RF Vladimir Putin doneo odluku o besplatnom slanju više desetina tona pšenice u šest afričkih država. 

(RT)