Сергеј Лавров: Америка уништава светску економију како би се ослабила Русија и Москва спречила да брани свој народ, културу и језик. Запад жели да народ окрене против власти и изазове нереде у Русији. Москва и не тражи да санкције буду укинуте

 У току је хибридни рат у којем се посебна пажња придаје санкцијама против Русије, рекао је данас министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров на округлом столу посвећеном украјинској кризи.

Како је објаснио, Запад жели да народ окрене против власти и изазове нереде у Русији, као што је то већ био случај у другим деловима света, и да натера Москву да одустане од свог политичког курса.

Ипак, он истиче да је сада свима јасно да западне санкције неће довести до уништења руске економије, јер се Русија адаптирала на измењене услове, због чега Москва и не тражи да санкције Запада буду укинуте.

Раст руске економије до краја године износиће мало мање од три одсто, док главне европске економије региструју пад, додао је он. Све то, како каже, последица је санкција и тога што САД уништава своје европске вазале, допуштајући притом сопственој војној индустрији да зарађује.

Вашингтон захтева од европских партнера прекид сарадње са Москвом, али он сам ипак наставља да од Русије купује уранијум и друге важне материјале. Европска унија је због западних санкција Русији већ изгубила 250 милијарди евра, а санкције су погоршале и укупну економску ситуацију у свету

Вашингтон захтева од европских партнера прекид сарадње са Москвом, али он сам ипак наставља да од Русије купује уранијум и друге важне материјале. Европска унија је због западних санкција Русији већ изгубила 250 милијарди евра, а санкције су погоршале и укупну економску ситуацију у свету, закључује Лавров. 

Санкцијама је, како наводи, погоршан економски дисбаланс у свету, који је постојао и пре СВО, због корона вируса и приморавања других држава да пређу на такозвану зелену економију, иако оне за то нису биле спремне. 

Уништавање светске економије се наставља како би се ослабила Русија и Москва спречила да брани свој народ, културу, језик, додаје Лавров. Због свега тога, шеф руске дипломатије истиче да ће се Русија ослањати искључиво само на себе, када је реч о кључним сферама важним за безбедност државе и додаје да се ради на успостављању новог трговинског механизма, нових транспортних коридора и ланаца снабдевања, који неће зависити од Запада. 

Дедоларизација узима маха

Удео долара и евра се смањује, а процес преласка на националне валуте јача, јер су у њега укључени крупни играчи попут Турске, Саудијске Арабије, Кине, Бразила, Аргентине и тако даље

Лавров се, такође, осврнуо и на дедоларизацију, за коју је рекао да све више узима маха. Удео долара и евра се смањује, а процес преласка на националне валуте јача, јер су у њега укључени крупни играчи попут Турске, Саудијске Арабије, Кине, Бразила, Аргентине и тако даље. Аргентина и Бразил раде на валутном савезу две државе, а када је реч о Евроазијској економској унији и Заједници независних држава (ЗНД), удео националних валута већ износи више од 80 одсто у међусобној трговини.

Такође, министар наводи да ће следеће године у Казању, за време руског председавања БРИКС-ом, бити представљен и алтернативни платни систем.

За нестабилност на енергетском тржишту криво неодговорно понашање Запада

Сједињене Америчке Државе желе да представе свету као да смо ми, Русија, криви за проблеме не енергетском тржишту, али то није тако, јер је узрок у неодговорном понашању колективног Запада, који је почео да намеће себи и другим земљама, укључујући и оне које на то нису биле спремне, прелазак на зелену економију.

Сједињене Америчке Државе желе да представе свету као да смо ми, Русија, криви за проблеме не енергетском тржишту, али то није тако, јер је узрок у неодговорном понашању колективног Запада, који је почео да намеће себи и другим земљама, укључујући и оне које на то нису биле спремне, прелазак на зелену економију

Бојкотовање руских енергената, антитржишне мере и санкције против РФ су нанеле озбиљан ударац енергетском систему, појаснио је министар.

У том контексту је споменуо и инцидент са Северним током, од којег је прошло више од годину дана, а који не само да још није разрешен, већ се ни не зна докле је стигла истрага. Још нема одговора на питање ко спроводи истрагу тог терористичког напада, ништа јасно није нам речено, али то је већ постало препознатљиво обележје Запада, каже руски министар.

Ипак, Русија је врло ефикасно и са резултатом успела да за кратко време преоријентише извоз руске нафте на нова тржишта, пре свега у Кину и Индију, Латинску Америку и друге земље азијско-пацифичког региона.

Знамо да наши енергенти значе нашим партнерима, који тако успевају да ове цене држе под контролом, додао је он.

УН не може да побегне од одговорности у Бучи

Лавров се данас осврнуо и на Бучу и прошлогодишње оптужбе да је Русија крива за масакр цивила. Како је рекао, нешто мало више од два дана након што је руска војска изашла из Буче прошле године, Украјина је свету показала снимке људских тела по централним улицама, одевених у чисту одећу, рекавши да су за то криви руски војници. Од тада, а прошло је скоро годину и по дана, нико не говори ко спроводи истрагу о Бучи, подсећа данас Лавров.

Ипак, како је навео, Русија је затражила од генералног секретара УН Антонио Гутереша да дође у посед имена и презимена људи који се налазе на објављеним снимцима, и Москва неће одустати од тога да добије њихова имена. УН не могу да побегну од своје одговорности, посебно сада када видимо велико кршење међународног права, истиче руски министар спољних послова.

Запад покренуо хистерију око Споразума о житу

Лавров је говорио и о прехрамбеној ситуацији у свету. Како је рекао, криза је била изазвана на почетку пандемије корона вируса, када су САД, Велика Британија и Јапан штампале новац без покрића и прикупиле намирнице, знајући да ће доћи до затварања. 

Само три одсто намирница које су из Украјине преко Црног мора одлазиле на светско тржиште доспевало до оних земаља, којима су оне највише биле потребне. Највећи део је ишао у Европу и богате земље

Говорећи о Споразуму о житу, Лавров је подсетио да је само три одсто намирница које су из Украјине преко Црног мора одлазиле на светско тржиште доспевало до оних земаља, којима су оне највише биле потребне. Највећи део је ишао у Европу и богате земље, поновио је он. 

"А то што је Запад покренуо хистеричну кампању након што је Русија напустила Споразум о житу може се објаснити врло лако: више од трећине украјинске плодне земље купљено је од стране америчких прехрамбених компанија, које на томе зарађују. И они се и брину, јер је постало теже испоручивати намирнице из Украјине на светско тржиште, те се смањује њихова добит", објаснио је.

Такође, министар спољних послова је подсетио да је председник РФ Владимир Путин донео одлуку о бесплатном слању више десетина тона пшенице у шест афричких држава. 

(РТ)