Sajmon DŽenkins: Medijska regulativa

Šta bi trebalo da se uradi sa nama, novinarima?  Razbesneli smo kraljevsku porodicu Dijaninim slikama i snimcima njenih telefonskih razgovora.  Razbesneli smo članove parlamenta u vezi sa njihovim deklaracijama o troškovima. Sada smo (neki od nas) povredili dobar ukus javnosti prisluškivanjem telefona. U svim ovim slučajevima privatnost je narušena i zakon donekle prekršen. Svaki je doveo do poziva da se ojača regulacija, preduzmu mere protiv upada i zaštiti privatnost. Oko provala u telefonske veze, povika je postala  ogromna: obuzdati štampu, kazniti prestupnike, registrovati (i izbaciti sa novinarske liste) te novinare.

Duboko sam skeptičan. Gledao sam decenijama kako se pripremaju, i propadaju zakoni o privatnosti. Pokazalo se da je nemoguće, dok Internet čini skoro svu telekomunikaciju poroznom, definisati odbranu "javnog interesa" koja dozvoljava neke upade  u privatnost, ali  ne i druge. Tačnije rečeno, najozbiljniji izazovi državnoj i korporativnoj moći došli su baš od novinara koji su prkosili zakonu - od slučajeva talidomida[1] i "Lovca na špijune" (Spycatcher)[2], pa do krađe podataka koja je otkrila troškove članova parlamenta. Kao i u većini slučajeva  slobode govora, slobodna štampa mora da uživa određeni stepen pravne tolerancije.

To ne bi trebalo da novinare oslobađa odgovornosti. Sadašnja Medijska komisija za žalbe je postavljena da postupa po žalbama javnosti protiv novina. Za razliku od ranijeg Saveta za štampu, ona ne daje komentare ili sud o tome šta novinari rade, bilo u pojedinačnim slučajevima ili u celini. I nije se oglasila povodom prisluškivanja telefona.

Potrebno je neko novo telo, ali ne sa strogim pravnim ovlašćenjima nego – kao i za lekare i advokate, sa visokim ličnostima iz, ali i izvan profesije, da definiše šta jeste, a šta nije etičko ponašanje.

Takvo telo ne bi trebalo nikoga da spreči da piše. Ali, javno prozivajući urednike i njihove novinare, treba da ih imenuje i osramoti. Činilo bi nešto da ublaži bes javnosti, a tako je bolje, nego da – kao što je to slučaj danas – svi novinari ne mare šta neki od njih čine.

Prevod: Vasilije Kleftakis

(Gardijan)