Сајмон Џенкинс: Медијска регулатива

четвртак, 26. децембар 2024.

Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)

Претходни бројеви

Пронађите НСПМ на

Твитеру

Нове књиге

Шта би требало да се уради са нама, новинарима? Разбеснели смо краљевску породицу Дијаниним сликама и снимцима њених телефонских разговора. Разбеснели смо чланове парламента у вези са њиховим декларацијама о трошковима. Сада смо (неки од нас) повредили добар укус јавности прислушкивањем телефона. У свим овим случајевима приватност је нарушена и закон донекле прекршен. Сваки је довео до позива да се ојача регулација, предузму мере против упада и заштити приватност. Око провала у телефонске везе, повика је постала огромна: обуздати штампу, казнити преступнике, регистровати (и избацити са новинарске листе) те новинаре.

Дубоко сам скептичан. Гледао сам деценијама како се припремају, и пропадају закони о приватности. Показало се да је немогуће, док Интернет чини скоро сву телекомуникацију порозном, дефинисати одбрану "јавног интереса" која дозвољава неке упаде у приватност, али не и друге. Тачније речено, најозбиљнији изазови државној и корпоративној моћи дошли су баш од новинара који су пркосили закону - од случајева талидомида[1] и "Ловца на шпијуне" (Spycatcher)[2], па до крађе података која је открила трошкове чланова парламента. Као и у већини случајева слободе говора, слободна штампа мора да ужива одређени степен правне толеранције.

То не би требало да новинаре ослобађа одговорности. Садашња Медијска комисија за жалбе је постављена да поступа по жалбама јавности против новина. За разлику од ранијег Савета за штампу, она не даје коментаре или суд о томе шта новинари раде, било у појединачним случајевима или у целини. И није се огласила поводом прислушкивања телефона.

Потребно је неко ново тело, али не са строгим правним овлашћењима него – као и за лекаре и адвокате, са високим личностима из, али и изван професије, да дефинише шта јесте, а шта није етичко понашање.

Такво тело не би требало никога да спречи да пише. Али, јавно прозивајући уреднике и њихове новинаре, треба да их именује и осрамоти. Чинило би нешто да ублажи бес јавности, а тако је боље, него да – као што је то случај данас – сви новинари не маре шта неки од њих чине.

Превод: Василије Клефтакис

(Гардијан)

[1] Први велики светски фармацеутски скандал. Талидомид се давао трудницама ради стабилизације трудноће, али је у неприхватљиво високом проценту доводио до наказности код новорођенчади. Та афера је, упркос систематским скривањима од стране фармацеутске индустрије, 1973. изнета у јавност и довела до тога да је фармацеутска индустрија била принуђена да плаћа огромне одштете погођеним мајкама и деци. (Прим. прев)

[2] Године 1988. је дошло до правне битке и победе штампе над британским премијером, који је покушавао да спречи објављивање мемоара британског тајног агента Питера Рајта “Ловац на шпијуне“. Дом лордова (Горњи дом Парламента) онемогућио је притисак владе да се спрече објављивање детаља из те књиге у штампи о значајним прекршајима закона у раду британске тајне службе МИ5. (Прим. прев)

Пристигли коментари (2)

Донирајте НСПМ

[ Почетна страна ]