РТС: Живот у Аргентини напредовао после банкрота из 2001.

Аргентинско искуство показује да има живота и након банкрота. Иако је Аргентина у децембру 2001. прогласила најгору дужничку кризу у историји успела је да је преброди. Међутим, то је учинила одбацујући ригорозне мере штедње, које се данас примењују у еврозони, не би ли се спасла заједничка монета.

Аргентина је у децембру 2001. прогласила најгору дужничку кризу у историји. Успела је да је преброди, одбацујући ригорозне мере штедње, које се данас примењују у еврозони, не би ли се спасла заједничка монета. Многи кажу да је европска дужничка криза, огледало Аргентине 2001. године.

Изјаве Нестора Ломбардија и Игнасиа Мендигурена.

Та латиномеричка држава тада је дуговала 93 милијарде долара. Неки економисти сматрају да су поступци међународних монетарних институција довели економију до краха, други тврде да неприхватање савета међународних институција неизбежно води привреду у пропаст.

Грађани Аргентине не заборављају тешка времена, на то их подсећа и јединствен музеј у Буенос Ајресу.

Директор Музеја спољног дуга Федерико Силва рекао је да Музеј представља пресек последњих 30 година, током којих је аргентински спољни дуг највише порастао.

Према његовим речима, циљ је да грађани не забораве опасности позајмљивања новца из иностранства.

Банкрот је увек болан, кажу стручњаци, али када државни дугови постану неодрживи, онда је у интересу свих да се проблем реши брзо.

Нестор Ломбарди из Генералне конфедерација Аргентине каже да та земља никада није искусила патње због рата, али је криза била као да је ратовала, валутни систем је био у хаосу, тржишту је недостајала виталност, финансијске институције су пропадале једна за другом.

Нова Аргентина

Привреда је претрпела јаке ударце, али се све вратило на своје место после банкрота. Девалвирани пезос је учинио аргентински извоз јефтиним и конкурентним у иностранству, док је обесхрабрио увоз.

"У оно време, постојао је ризик да ће нас тадашња власт и ММФ довести до најниже тачке. Био је то период доларизације наше економије, предаје државне банке и државних прихода", рекао је председник Синдиката индустријалаца Игнасио Мендигурен.

Време владавине председника Нестора Кирхнера, од 2003. до 2007. било је одлучујуће за излазак из кризе. Реструктурирани су дугови, које је преузело 90 одсто приватних инвеститора.

Политика обнове земље и јачање потрошње кредитирањем уз ниске камате и додатне субвенције, брзо су дали резултате. Просек годишњег привредног раста је осам одсто, стопа незапослености седам одсто.

"Данас имамо нову Аргентину, али још има много посла. Док у Европи и Америци разговарају о штедњи, овде говоримо о повећању зарада. То је стварност коју нико не може негирати", навео је Уго Мохано из Генералне конфедерација радника.

У последњој деценији, привреда Аргентине се развија готово кинеским темпом. Мотор раста био је извоз у Кину и Бразил. И даље су склони да прецењују своју валуту.

Познати по инфлацији из 80-их, која је ушла у светску економску историју, још је нису зауставили и сада је 20 одсто. Влада је принуђена да смањи домаћу тражњу, па је најавила смањивање државних субвенција за струју, воду и јавни превоз.

(РТС)