Ratko Ristić: Beograd na vodi je urbanistička nakaza. Plan rušenja Sajma je izraz naprednjačke bahatosti i primitivizma, to mora da se zaustavi

 – Beograd na vodi je urbanistička nakaza, jer je uništena vizuelna i funkcionalna veza grada i reke. To je projekat koji je omogućio isisivanje ogromnih suma novca iz sistema javnih finansija i naravno da ga ne možete srušiti, neki ljudi su tamo nešto kupili i platili. Ali pod hitno treba zaustaviti planirane procese širenja Beograda na vodi – kaže za Danas prof. dr Ratko Ristić, kandidat za gradonačenika Beograda koalicije Dveri i Zavetnici na predstojećim izborima.

Rušenje Beogradskog sajma da bi se na tom prostoru proširio kompleks Beograda na vodi Ratko Ristić ocenjuje kao „skandalozno“ i dodaje da bi to bilo „ubijanje kulturnog identiteta našeg grada i čitave naše zajednice“.

Ušao sam u političke vode kao nestranačka ličnost, vođen vrednosnim idejama vodiljama koje su manje-više poznate. Prva se tiče državne politike prema Kosovu i Metohiji koja podrazumeva samo model reintegracije, dakle, nikakva nezavisnost ne dolazi u obzir

– Plan rušenja Sajma je izraz naprednjačke bahatosti, površnosti i dubokog primitivizma koji postoji u njihovom političkom biću. To mora da se zaustavi. Prva faza čišćenja prostora na kome se nalazi Beograd na vodi je, po mom mišljenju, bila potpuno opravdana. Da su naprednjaci imali sluha i stila oni bi taj prostor pretvorili u jedan džinovski sistem zelenih površina i omogućili bi izlazak grada na reku. Te prelepe zelene površine bi bile prostor na kome bi desetine hiljada ljudi moglo da boravi u plemenitom otvorenom prirodnom ambijentu. Imate puno takvih projekata u svetu. To je moglo da bude idealno mesto za beogradsku operu i za Muzej žrtava genocida koji postoji, ali nema zgradu. Ovako, neke stvari su nepovratno pokvarene.

Šta mislite o drugim simbolima naprednjačke vlasti, recimo o spomeniku Stefanu Nemanji? Da li mu je mesto na Savskom trgu?

– O tome da li mu je to mesto prepustio bih reč urbanistima i arhitektama. Sama koncepcija spomenika Stefanu Nemanji kao markantnoj figuri srpske istorije za mene nije sporna. Meni je sporna činjenica da imamo faraonski kompleks Kuća cveća gde počiva, ako je uopšte tamo, Josip Broz, koji je, što se tiče Srba odigao krajnje negativnu i mračnu istorijsku ulogu. Postavlja se pitanje da li treba da imamo na najboljem gradskom zemljištu taj faraonski kompleks na nekoliko hektara. Smatram da bi ga trebalo dislocirati, kao i četiri grobna na kalemegdanskom šetalištu (Moša Pijade i ostali).

Prihvatili ste kandidaturu za gradonačelnika kao nestranačka ličnost. Otkud Vi u politici?

– Ušao sam u političke vode kao nestranačka ličnost, vođen vrednosnim idejama vodiljama koje su manje-više poznate. Prva se tiče državne politike prema Kosovu i Metohiji koja podrazumeva samo model reintegracije, dakle, nikakva nezavisnost ne dolazi u obzir. Druga stvar je namera da rešimo životni problem koji pogađa sve ljude u ovoj zemlji, a to je kvalitet životne sredine i rizici od različitih vrsta zagađenja. Ima i jedan izvedeni cilj, a to je suprotstavljanje konceptu u kome je Srbiji namenjena uloga nove kolonije i krajnje licemernom ponašanju Evropske unije kada su u pitanju kritični mineralni resursi. Činjenica je da njima trebaju neki mineralni resursi, ali je isto tako činjenica da svega toga imaju na sopstvenoj teritoriji.

Ali strane kompanije dolaze i imaju interes da kopaju u Srbiji. I ako znate da je u Portugaliji pre nekoliko dana sprovedena istraga zbog koruptivnih radnji u vezi sa eksploatacijom litijuma, onda možete razumeti zašto su zainteresovani za Srbiju. Nažalost, mi smo prepoznati kao zemlja sa visokim stepenom korupcije, niskim standardima zaštite životne sredine i često odsustvom primene pravih mera u njenoj zaštiti. U poslednje vreme imamo jednu mantru koja se plasira preko nekih televizija sa nacionalnom frekvencijom i preko toksičnih srpskih tablioda, a koju zagovaraju analitičari za sve i svašta govoreći da je neshvatljivo zašto Srbija ne iskoristi svoju litijumsku šansu.

Kada čujete Vučića koji stalno žali što je propustio šansu, to nastavlja Ana Brnabić i imate malo više stilizovanu ministarku Đedović koja to pakuje u neke evropske direktive, memorandume, sporazume o razumevanju, vi shvatite da oni nisu odustali od realizacije projekta Rio Tinto. Ja imam duboki poriv koji je vezan i za moju profesiju, budući da se više od 30 godina bavim zaštitom zemljišta, zaštitom voda, prevencijom poplava i očuvanjem šumskih ekosistema. Da živimo u uređenoj zemlji u kojoj se sprovode doneti zakoni, u kojoj inspekcija radi svoj posao, a ministri slušaju racionalne argumentovane predloge stručnjaka, ja verovatno nikad ne bih izašao u prvi plan jer ne bih imao razlog da dižem svoj glas protiv nečega.

Imajući u vidu upravo Vaš dugogodišnji angažman u oblasti zaštite životne sredine, kako je došlo do toga da budete kandidat za gradonačelnika Beograda? Ko Vam je to ponudio?

– U jeku borbe da se javnost Srbije upozna sa negativnim efektima izgradnje malih hidroelektrana i kada su počeli da se organizuju prvi protesti širom Srbije, jedini predsednik neke političke partije i jedini viđeniji političar koga je to zanimalo bio je Boško Obradović. Ja sam u to vreme bio dekan Šumarskog fakulteta. On me je pozvao, ljubazno se predstavio i pitao da li može da dođe na razgovor sa mnom jer ga zanima šta je suština. U ugodnom sastanku koji je trajao nekoliko sati potrudio sam se da pomenuti problem predstavim na pravi način jer smo iz različitih struka. On je to ispratio sa velikim zanimanjem i tako je počela naša saradnja.

I kad god je bilo nešto problematično i intrigranto vezano za zaštitu životne sredine on mi se bez zadrške obraćao. Meni se obraćaju obični građani, udruženja, mesne zajednice, firme… Smatram da je imperativ za univerzitetskog profesora da podeli svoje znanje sa javnošću za opštu dobrobit. Pričao sam sa Boškom Obradovićem i o drugim temama koje su značajne za našu zemlju, o raznim kulturnim, nacionalnim, privrednim pitanjima. Uspostavili smo kontakt u kome se vrlo otvoreno razmenjuju stavovi i informacije i postoji poverenje. Niko nema monopol na temu zaštite životne sredine. Postoji besmislen stereotip da to po definiciji pripada liberalno levičarskim strankama, što je krajnje pogrešna percepcija. To je tema svih nas, svakog čoveka koji živi u ovoj zemlji i nema veze sa političkim opredeljenjem, jer svi hoćemo da imamo zdravo životno okruženje.

Tabliodi Vas proglašavaju da ste „preletač“, vlast da ste prešli put od ekstremnog levičara do ljotićevca zbog toga što ste pred prethodne izbore podržali koaliciju Moramo.

– Ja nikada nisam bio član bilo koje stranke, a zbog odbijanja da se učlanim u Savez komunista (1986.) izgubio sam posao. Pre izbora 2022. godine podržao sam Aleksandra Jovanovića Ćutu jer je on sa mnom učestvovao u desetinama akcija kada nigde nikoga nije bilo, kada niko nije smeo ništa da uradi. Taj čovek je iskren, posvećen, energičan. Ponekad iskoči iz nekih standarda ponašanja, ali je iskren i hrabar i učnio je mnogo za tematiku zaštite životne sredine u Srbiji. Tada sam lično njega podržao. A to što se krećemo u različitim političkim sferama je nevezano za naše prijateljstvo i zajedničku posvećenost da zaštitimo životnu sredinu.

Pre nekoliko dana ste viđeni zajedno u hotelu Metropol gde je prekinuta međunarodna konferencija o mineralnim resursima u Srbiji. Hoćete li posle izbora sarađivati sa koalicijom Srbija protiv nasilja, s obzirom na to da se razilazite o krupnim nacionalnim pitanjima, kakva su odnos prema EU, Rusiji ili statusu Kosova i Metohije?

– Oko krupnih nacionalnih pitanja koja se definišu na širem i višem nivou naravno da neće biti kompromisa ni sa kim. Ali na nivou Beograda gde govorimo o organizacija grada, o primeni propisa, poštovanju zakona, o borbi protiv korupcije, narkomanije i bolesti zavisnosti, o bezbednosti dece u školama, naravno da ću sarađivati. Smatram da svakom u ovom gradu treba bolji gradski prevoz, da je nedopustivo da krajem avgusta 40 odsto stanovnika kija i kašlje zbog ambrozije, da nam se smucaju dileri oko škola… To nema veze s politikom, to je stvaranje preduslova za normalan život da zaštitimo decu i omladinu, da starijima omogućimo bolje socijalne usluge, da pomognemo siromašnima i samohranim majkama, povećamo natalitet, da se pozabavimo javnim zdravljem. Imamo jako loše pokazatelje javnog zdravlja, najgori smo na svetu po stopi smrtnosti od raka dojke i pluća. U svim ovim pitanjima treba svi da sarađujemo.

Kao jedan od prioriteta ako budete izabrani za gradonačelnika pomenuli se saobraćaj.

– Na osnovu informacija koje imam, u Gradskom saobraćajnom preduzeću se troše neverovatne sume novca, a kvalitet prevoza ne opravdava trošenje tog novca. Ima puno indicija da je tamo prisutan visok stepen korupcije, počev od javnih nabavki, nabavki autobusa, jediničnih cena koje se plaćaju za rezervne delove, za gorivo. Plan je da se napravi ekspertska grupa sastavljena od stručnjaka sa Građevinskog i Saobraćajnog fakulteta i pojedinaca koji su referentni u datoj oblasti. Vrlo brzo bi bio napravljen operativni akcioni plan, sproveli bismo racionalizaciju radnih mesta, videli bismo ko radi, a ko ne radi i da li ljudi na pozicijama gde se zahteva visok stepen stručnosti imaju odgovarajuće diplome.

Razgovarali bismo o materijalnom statusu ljudi koji obavljaju poslove javnog prevoza, kakvi su utrošci goriva, maziva. To su neki detalji koji utiču na celokupnu sliku, ali bi pristup rešavanju problema bio veoma brz. Uradili bismo i analize potreba građana, da bismo čuli šta je građanima potrebno, šta očekuju od gradskog prevoza, koliko su zadovoljni frekvencijom autobus na pojedinim linijama, kakvo je opterećenje linija na pojedinim pravcima. Svakako bismo ponovo otvorili dijalog sa Građevinskim fakultetom koji je pokazao ozbiljnu distancu, ne o konceptu metroa, već o predloženim rešenjima.

Vaš stav je da je metro potreban Beogradu?

– Potpuno je jasno da Beograd ne može da napreduje bez metroa, ali je potrebno uraditi ozbiljnu analizu predloženih trasa. Nejasno je ko je taj koji je odbacio argumente Građevinskog fakulteta bez ozbiljnog javnog dijaloga. Metro zaista treba ovom gradu i daću sve od sebe da uspemo da ga izgradimo, ali ćemo pitati najstručnije ljude koje su optimalne trase i šta najviše treba ovom gradu i njegovim stanovnicima. Nećemo da se bavimo interesima pojedinaca, grupa i kompanija koji se često kriju iza priče o javnom interesu.

Kako stati na put urbanističkom haosu u glavnom gradu?

– Na teritoriji opština koje čine uže gradsko jezgro, Vračar, Savski venac i Stari grad, u poslednjih tridesetak godina je nestalo nekoliko stotina hektara zelenih površina. Porušen je veliki broj niskih, starih objekata i napravljeno nekoliko hiljada višespratnica radi prodaje kvadrata. Problem je što taj urbanistički pritisak gradnje na centralne gradske opštine postoji i dalje, dok se s druge strane stalno smanjuje kvalitet života i kvalitet prostora. Prosečna cena kvadrata na Vračaru je od 3.500 do 4.000 hiljade evra, a ta opština ima jednu od najmanjih stopa zelenila po glavi stanovnika u Evropi. Na Vračaru ona iznosi 1,2 kvadrata po stanovniku, a standard u Evropi je 15 do 25 metara kvadratnih dok u nekim drugim zemljama ide i do 40. Postavlja se pitanje smisla dodatne urbanizacije već veoma urbanizovanih centralnih gradskih opština i očigledno je potrebna disperzija građevinskih zona u druge delove teritorije Beograda.

Čime mislite da parirate Šapićevim, neki kažu, populističkim merama? Činjenica je da i oni koji ne podržavaju aktuelnu vlast nemaju ništa protiv besplatnih udžbenika i vrtića.

– To je izvanredno, pozdravljam to što je uveo. Sve dobro što je Šapić uradio ne bih pokvario, ali bih se potrudio da još više unapredim. Kako? Tako što bismo naplaćivali sve što je u ingerenciji Grada, a vezano je za naknade za građevinsko zemljište, za korišćenje javnog prostora, kroz racionalizacije. Imam informacije da na nivou Grada stotine ljudi ima fiktivna radna mesta, ne dolaze na posao, a primaju platu. Pominju se čak neke neverovatne brojke. Tu bi se oslobodila ogromna javna sredstva i naravno da bi sve to bilo usmereno na usluge koje ste pomenuli.

Čuo sam na jednoj tribini od glavnog urednika NIN-a Milana Ćulibrka da u velikoj meri nisu plaćane takse za građevnsko zemljište prilikom izgradnje Beograda na vodi. Niko ne bi bio izuzet od obaveze da plati naknadu gradskoj Direkciji za građevinsko zemljište i ozbiljno bismo se pozabavili problemom uzurpacije javnog prostora i divlje gradnje. Nedopustivo je da imamo već drugi ili treću verziju Zakona o ozakonjenju objekata. Znate li šta to znači? Znači da sistem konstatuje da neko napravi nelegalno objekat i umesto da mu sruši i da ga kazni, pravi se novo zakonsko rešenje kojim se ozakonjuje ono što je protivzakonito napravljeno. I tako već drugi ili treći put.

Hoćete li podneti ostavku na mesto prorektora Univerziteta u Beogradu (UB) budući da ste ušli u kampanju, a Zakon o visokom obrazovanju zabranjuje političko delovanje na univerzitetu?

– O tome možemo da razgovaramo tek kad se završi izborni proces. Ne bavim se politikom ni u jednom segmentu svog rada na univerzitetu i strogo vodim računa o tome. Nikad ne bih ni svoj univerzitet, ni svoj fakultet zloupotrebio za bilo koji vid političke delatnosti. Na UB, niti na matičnom fakultetu ne postoji ništa u mom radu što ima bilo kakvo političku konotaciju.

Da li je desnica Vučićeva?

Da li je desnica Vučićev „Trojanski konj“, što smatra deo kritički nastrojene javnosti?

– Verujem da Srpski pokret Dveri i Srpska stranka Zavetnici predstavljaju autentične tumače i zastupnike vitalnih interesa srpskog naroda, što ne mislim za Aleksandra Vučića i njegov politički projekat. Krajnje je vreme da sve stranke, od „levice“ do „desnice“ jasno i javno definišu svoje političke ciljeve, u kontekstu zaštite ustavnog poretka i dosledne primene zakonske regulative, a posebno u odnosu na posledice destruktivne naprednjačke politike koja je dovela do dekompozicije institucija, nabujale korupcije, kontaminacije medijskog prostora i blokade normalnih političkih procesa.

(Danas)