Ратко Ристић: Београд на води је урбанистичка наказа. План рушења Сајма је израз напредњачке бахатости и примитивизма, то мора да се заустави

 – Београд на води је урбанистичка наказа, јер је уништена визуелна и функционална веза града и реке. То је пројекат који је омогућио исисивање огромних сума новца из система јавних финансија и наравно да га не можете срушити, неки људи су тамо нешто купили и платили. Али под хитно треба зауставити планиране процесе ширења Београда на води – каже за Данас проф. др Ратко Ристић, кандидат за градоначеника Београда коалиције Двери и Заветници на предстојећим изборима.

Рушење Београдског сајма да би се на том простору проширио комплекс Београда на води Ратко Ристић оцењује као „скандалозно“ и додаје да би то било „убијање културног идентитета нашег града и читаве наше заједнице“.

Ушао сам у политичке воде као нестраначка личност, вођен вредносним идејама водиљама које су мање-више познате. Прва се тиче државне политике према Косову и Метохији која подразумева само модел реинтеграције, дакле, никаква независност не долази у обзир

– План рушења Сајма је израз напредњачке бахатости, површности и дубоког примитивизма који постоји у њиховом политичком бићу. То мора да се заустави. Прва фаза чишћења простора на коме се налази Београд на води је, по мом мишљењу, била потпуно оправдана. Да су напредњаци имали слуха и стила они би тај простор претворили у један џиновски систем зелених површина и омогућили би излазак града на реку. Те прелепе зелене површине би биле простор на коме би десетине хиљада људи могло да борави у племенитом отвореном природном амбијенту. Имате пуно таквих пројеката у свету. То је могло да буде идеално место за београдску оперу и за Музеј жртава геноцида који постоји, али нема зграду. Овако, неке ствари су неповратно покварене.

Шта мислите о другим симболима напредњачке власти, рецимо о споменику Стефану Немањи? Да ли му је место на Савском тргу?

– О томе да ли му је то место препустио бих реч урбанистима и архитектама. Сама концепција споменика Стефану Немањи као маркантној фигури српске историје за мене није спорна. Мени је спорна чињеница да имамо фараонски комплекс Кућа цвећа где почива, ако је уопште тамо, Јосип Броз, који је, што се тиче Срба одигао крајње негативну и мрачну историјску улогу. Поставља се питање да ли треба да имамо на најбољем градском земљишту тај фараонски комплекс на неколико хектара. Сматрам да би га требало дислоцирати, као и четири гробна на калемегданском шеталишту (Моша Пијаде и остали).

Прихватили сте кандидатуру за градоначелника као нестраначка личност. Откуд Ви у политици?

– Ушао сам у политичке воде као нестраначка личност, вођен вредносним идејама водиљама које су мање-више познате. Прва се тиче државне политике према Косову и Метохији која подразумева само модел реинтеграције, дакле, никаква независност не долази у обзир. Друга ствар је намера да решимо животни проблем који погађа све људе у овој земљи, а то је квалитет животне средине и ризици од различитих врста загађења. Има и један изведени циљ, а то је супротстављање концепту у коме је Србији намењена улога нове колоније и крајње лицемерном понашању Европске уније када су у питању критични минерални ресурси. Чињеница је да њима требају неки минерални ресурси, али је исто тако чињеница да свега тога имају на сопственој територији.

Али стране компаније долазе и имају интерес да копају у Србији. И ако знате да је у Португалији пре неколико дана спроведена истрага због коруптивних радњи у вези са експлоатацијом литијума, онда можете разумети зашто су заинтересовани за Србију. Нажалост, ми смо препознати као земља са високим степеном корупције, ниским стандардима заштите животне средине и често одсуством примене правих мера у њеној заштити. У последње време имамо једну мантру која се пласира преко неких телевизија са националном фреквенцијом и преко токсичних српских таблиода, а коју заговарају аналитичари за све и свашта говорећи да је несхватљиво зашто Србија не искористи своју литијумску шансу.

Када чујете Вучића који стално жали што је пропустио шансу, то наставља Ана Брнабић и имате мало више стилизовану министарку Ђедовић која то пакује у неке европске директиве, меморандуме, споразуме о разумевању, ви схватите да они нису одустали од реализације пројекта Рио Тинто. Ја имам дубоки порив који је везан и за моју професију, будући да се више од 30 година бавим заштитом земљишта, заштитом вода, превенцијом поплава и очувањем шумских екосистема. Да живимо у уређеној земљи у којој се спроводе донети закони, у којој инспекција ради свој посао, а министри слушају рационалне аргументоване предлоге стручњака, ја вероватно никад не бих изашао у први план јер не бих имао разлог да дижем свој глас против нечега.

Имајући у виду управо Ваш дугогодишњи ангажман у области заштите животне средине, како је дошло до тога да будете кандидат за градоначелника Београда? Ко Вам је то понудио?

– У јеку борбе да се јавност Србије упозна са негативним ефектима изградње малих хидроелектрана и када су почели да се организују први протести широм Србије, једини председник неке политичке партије и једини виђенији политичар кога је то занимало био је Бошко Обрадовић. Ја сам у то време био декан Шумарског факултета. Он ме је позвао, љубазно се представио и питао да ли може да дође на разговор са мном јер га занима шта је суштина. У угодном састанку који је трајао неколико сати потрудио сам се да поменути проблем представим на прави начин јер смо из различитих струка. Он је то испратио са великим занимањем и тако је почела наша сарадња.

И кад год је било нешто проблематично и интригранто везано за заштиту животне средине он ми се без задршке обраћао. Мени се обраћају обични грађани, удружења, месне заједнице, фирме… Сматрам да је императив за универзитетског професора да подели своје знање са јавношћу за општу добробит. Причао сам са Бошком Обрадовићем и о другим темама које су значајне за нашу земљу, о разним културним, националним, привредним питањима. Успоставили смо контакт у коме се врло отворено размењују ставови и информације и постоји поверење. Нико нема монопол на тему заштите животне средине. Постоји бесмислен стереотип да то по дефиницији припада либерално левичарским странкама, што је крајње погрешна перцепција. То је тема свих нас, сваког човека који живи у овој земљи и нема везе са политичким опредељењем, јер сви хоћемо да имамо здраво животно окружење.

Таблиоди Вас проглашавају да сте „прелетач“, власт да сте прешли пут од екстремног левичара до љотићевца због тога што сте пред претходне изборе подржали коалицију Морамо.

– Ја никада нисам био члан било које странке, а због одбијања да се учланим у Савез комуниста (1986.) изгубио сам посао. Пре избора 2022. године подржао сам Александра Јовановића Ћуту јер је он са мном учествовао у десетинама акција када нигде никога није било, када нико није смео ништа да уради. Тај човек је искрен, посвећен, енергичан. Понекад искочи из неких стандарда понашања, али је искрен и храбар и учнио је много за тематику заштите животне средине у Србији. Тада сам лично њега подржао. А то што се крећемо у различитим политичким сферама је невезано за наше пријатељство и заједничку посвећеност да заштитимо животну средину.

Пре неколико дана сте виђени заједно у хотелу Метропол где је прекинута међународна конференција о минералним ресурсима у Србији. Хоћете ли после избора сарађивати са коалицијом Србија против насиља, с обзиром на то да се разилазите о крупним националним питањима, каква су однос према ЕУ, Русији или статусу Косова и Метохије?

– Око крупних националних питања која се дефинишу на ширем и вишем нивоу наравно да неће бити компромиса ни са ким. Али на нивоу Београда где говоримо о организација града, о примени прописа, поштовању закона, о борби против корупције, наркоманије и болести зависности, о безбедности деце у школама, наравно да ћу сарађивати. Сматрам да сваком у овом граду треба бољи градски превоз, да је недопустиво да крајем августа 40 одсто становника кија и кашље због амброзије, да нам се смуцају дилери око школа… То нема везе с политиком, то је стварање предуслова за нормалан живот да заштитимо децу и омладину, да старијима омогућимо боље социјалне услуге, да помогнемо сиромашнима и самохраним мајкама, повећамо наталитет, да се позабавимо јавним здрављем. Имамо јако лоше показатеље јавног здравља, најгори смо на свету по стопи смртности од рака дојке и плућа. У свим овим питањима треба сви да сарађујемо.

Као један од приоритета ако будете изабрани за градоначелника поменули се саобраћај.

– На основу информација које имам, у Градском саобраћајном предузећу се троше невероватне суме новца, а квалитет превоза не оправдава трошење тог новца. Има пуно индиција да је тамо присутан висок степен корупције, почев од јавних набавки, набавки аутобуса, јединичних цена које се плаћају за резервне делове, за гориво. План је да се направи експертска група састављена од стручњака са Грађевинског и Саобраћајног факултета и појединаца који су референтни у датој области. Врло брзо би био направљен оперативни акциони план, спровели бисмо рационализацију радних места, видели бисмо ко ради, а ко не ради и да ли људи на позицијама где се захтева висок степен стручности имају одговарајуће дипломе.

Разговарали бисмо о материјалном статусу људи који обављају послове јавног превоза, какви су утрошци горива, мазива. То су неки детаљи који утичу на целокупну слику, али би приступ решавању проблема био веома брз. Урадили бисмо и анализе потреба грађана, да бисмо чули шта је грађанима потребно, шта очекују од градског превоза, колико су задовољни фреквенцијом аутобус на појединим линијама, какво је оптерећење линија на појединим правцима. Свакако бисмо поново отворили дијалог са Грађевинским факултетом који је показао озбиљну дистанцу, не о концепту метроа, већ о предложеним решењима.

Ваш став је да је метро потребан Београду?

– Потпуно је јасно да Београд не може да напредује без метроа, али је потребно урадити озбиљну анализу предложених траса. Нејасно је ко је тај који је одбацио аргументе Грађевинског факултета без озбиљног јавног дијалога. Метро заиста треба овом граду и даћу све од себе да успемо да га изградимо, али ћемо питати најстручније људе које су оптималне трасе и шта највише треба овом граду и његовим становницима. Нећемо да се бавимо интересима појединаца, група и компанија који се често крију иза приче о јавном интересу.

Како стати на пут урбанистичком хаосу у главном граду?

– На територији општина које чине уже градско језгро, Врачар, Савски венац и Стари град, у последњих тридесетак година је нестало неколико стотина хектара зелених површина. Порушен је велики број ниских, старих објеката и направљено неколико хиљада вишеспратница ради продаје квадрата. Проблем је што тај урбанистички притисак градње на централне градске општине постоји и даље, док се с друге стране стално смањује квалитет живота и квалитет простора. Просечна цена квадрата на Врачару је од 3.500 до 4.000 хиљаде евра, а та општина има једну од најмањих стопа зеленила по глави становника у Европи. На Врачару она износи 1,2 квадрата по становнику, а стандард у Европи је 15 до 25 метара квадратних док у неким другим земљама иде и до 40. Поставља се питање смисла додатне урбанизације већ веома урбанизованих централних градских општина и очигледно је потребна дисперзија грађевинских зона у друге делове територије Београда.

Чиме мислите да парирате Шапићевим, неки кажу, популистичким мерама? Чињеница је да и они који не подржавају актуелну власт немају ништа против бесплатних уџбеника и вртића.

– То је изванредно, поздрављам то што је увео. Све добро што је Шапић урадио не бих покварио, али бих се потрудио да још више унапредим. Како? Тако што бисмо наплаћивали све што је у ингеренцији Града, а везано је за накнаде за грађевинско земљиште, за коришћење јавног простора, кроз рационализације. Имам информације да на нивоу Града стотине људи има фиктивна радна места, не долазе на посао, а примају плату. Помињу се чак неке невероватне бројке. Ту би се ослободила огромна јавна средства и наравно да би све то било усмерено на услуге које сте поменули.

Чуо сам на једној трибини од главног уредника НИН-а Милана Ћулибрка да у великој мери нису плаћане таксе за грађевнско земљиште приликом изградње Београда на води. Нико не би био изузет од обавезе да плати накнаду градској Дирекцији за грађевинско земљиште и озбиљно бисмо се позабавили проблемом узурпације јавног простора и дивље градње. Недопустиво је да имамо већ други или трећу верзију Закона о озакоњењу објеката. Знате ли шта то значи? Значи да систем констатује да неко направи нелегално објекат и уместо да му сруши и да га казни, прави се ново законско решење којим се озакоњује оно што је противзаконито направљено. И тако већ други или трећи пут.

Хоћете ли поднети оставку на место проректора Универзитета у Београду (УБ) будући да сте ушли у кампању, а Закон о високом образовању забрањује политичко деловање на универзитету?

– О томе можемо да разговарамо тек кад се заврши изборни процес. Не бавим се политиком ни у једном сегменту свог рада на универзитету и строго водим рачуна о томе. Никад не бих ни свој универзитет, ни свој факултет злоупотребио за било који вид политичке делатности. На УБ, нити на матичном факултету не постоји ништа у мом раду што има било какво политичку конотацију.

Да ли је десница Вучићева?

Да ли је десница Вучићев „Тројански коњ“, што сматра део критички настројене јавности?

– Верујем да Српски покрет Двери и Српска странка Заветници представљају аутентичне тумаче и заступнике виталних интереса српског народа, што не мислим за Александра Вучића и његов политички пројекат. Крајње је време да све странке, од „левице“ до „деснице“ јасно и јавно дефинишу своје политичке циљеве, у контексту заштите уставног поретка и доследне примене законске регулативе, а посебно у односу на последице деструктивне напредњачке политике која је довела до декомпозиције институција, набујале корупције, контаминације медијског простора и блокаде нормалних политичких процеса.

(Данас)