Професори Шумарског факултета: Штета од поплава је могла бити знатно мања

БЕОГРАД, 21. маја 2014. (Бета) - Последње поплаве у Србији биле су неизбежне, с обзиром на количину падавина, али је штета могла да буде знатно мања да су примењене превентивне мере заштите, рекли су у среду професори Шумарског факултета у Београду, стручњаци за бујице и ерозије.

Они су као највеће проблеме навели лоше законе, неприхватљиво мале суме новца које држава издваја за заштиту од бујица и ерозије и четвртвековно занемаривање те области, руинирана водопривредна предузећа са проблемима у власничким односима и неодговорно становништво које гради куће на плавним подручјима и баца огромне количине ђубрета у бујичне токове.

Стручњаци су навели да Аустрија, светски лидер у заштити од бујица и ерозије, годишње издваја 60 милиона евра за заштиту, док се у Србији за ту намену издваја тек 300.000 евра, што је готово занемарљиво.

"Недостатак новца је хроничан. Водопривреда је у свим буџетима посматрана као неважна, све док не дође до овога. Да смо имали добру превенцију, не би имали штету од милијарду евра", рекао је продекан за науку и међународну сарадњу Шумарског факултета Ратко Ристић на конференцији за новинаре у Медија центру.

Он је навео да на 75 одсто територије Србије постоје проблеми са ерозијом и да постоји 11.500 бујичних токова.

Ристић је истакао да је неопходно укинути лошу одредбу Закона о водама којом је држава пренела одговорност на локалне самоуправе да се баве заштитом од бујица и вратити то у републичку надлежност, јер се показало да су градови и општине "апсолутно неспособни" да се тиме баве, и истакао да би свака општина морала да има бар једног стручкања за бујице.

"Заштита од бујица и ерозије и водопривредна предузећа морају се вратити под државну надлежност. Државе источне Европе су приватизовале та предузећа, па су прошле деценије имали поплаве са катастрофалним последицама, јер приватницима није у интересу да улажу. Онда су их вратили под државну надлежност. Водопривредна предузећа се и код нас морају финансирати из буџета", рекао је Ристић.

Ристић је навео да у Аустрији заштитом управља држава, јер не жели да јој бујице оштете инфраструктуру и планинске путеве, што би угрозило велики приход од туризма.

"Ми смо од краја осамдесетих година сами урушили свој систем, који је добро функционисао. Мора се увести и ред у урбанизам да се не би градиле куће у зони плавних корита. Нелегални објекти делују као препрека, успоравају речне токове, ниво воде се подиже и плави", рекао је Ристић.

Ристић је истакао да се мора увести оштра казнена политика за бацање дјубрета у приобаље и у водене токове.

"Ко баца дјубре у речно корито чини акт против безбедности исто као када би бацио упаљену шибицу на бензинској пумпи. То су поплаве и показале. Многе деонице су поплављене јер су се отвори мостова и разни путни пропусти запушили од дјубрета и дошло је до подизања воде и плављења. На акумулацији за водоснабдевање Ћелија код Крушевца било је неколико хектара плутајућег отпада, флаша и кеса", рекао је Ристић.

Ристић је навео да је разлика измедју изливања река и бујичних поплава у томе што се подизање нивоа водостаја река може предвидети данима унапред, док бујице настају брзо и, чак и са постављеном савременом опремом, могу се предвидети тек неколико сати унапред, а та опрема кошта 40.000 евра по једном току.

Додао је да држава, због урушеног система, не запошљава стручњаке који се баве одбраном од бујица, па они трајно одлазе у иностранство, где постижу значајне резултате, и не враћају се у Србију.

Професор Шумарског факултета Станимир Костадинов рекао је да је превенција основни начин одбране од бујица, јер нема времена за реаговање када се појаве јаке бујице.

"Ми смо уништили вегетативни покривач и Србија је једва 30 одсто пошумљена, а просторним планом предвидјен је 41 одсто пошумљености. Сеча шума оставља голе стене и киша нема где да се задржи, па вода брзо пада низ падине и планине и ствара бујице. Коефицијент површинског отицања на голетима је и 60 одсто, а у пошумљеним пределима 10 до 12 одсто", рекао је Костадинов.

(Блиц)