Profesor Dragoslav Šumarac: Besomučna gradnja razlog zašto ponovo trpimo teške posledice od poplava. Gleda se profit, a ne vodi se računa o infrastrukturi. Najveći krivac je Zorana Mihajlović

Besomučna gradnja, investitorski urbanizam, nebriga o obaloutvrdama i bujičnim potocima, a na kraju i tretiranje potoka i reka kao deponija - razlozi su zašto ponovo trpimo teške posledice od poplava, kaže univerzitetski profesor i bivši ministar za urbanizam i građevinu, Dragoslav Šumarac.

„Poplave u gradskom području, poput onih na Zlatiboru ili onih koje se dešavaju u Beogradu – posledica su besomučne gradnje, takozvanog investitorskog urbanizma, gde se pre svega gleda profit, a ne vodi se računa o infrastrukturi“, rekao je on, gostujući u Dnevniku N1.

Kanalizaciona mreža u Beogradu, pa i na Zlatiboru, verovatno je pravljena za manji broj kvadrata i žitelja, smatra profesor.

„Kada se na mrežu priključi veliki broj stanova, ona to ne može da prihvati, pa se voda vraća, uglavnom u podrume, garaže“, objašnjava.

Drugi problem javljaju se u ravničarskim predelima, a primeri su poplave u Jagodini, Čačku, okolini Kraljeva.

„Ne rade se dovoljno obaloutvrde na tim rekama, ne štite se dovoljno nasipi. Posledice su stigle i usled izgradnje Moravskog koridora, koji je napravio jednu branu, presekao sve irigacione kanale koji su povezivali njive poljoprivrednika, a preko kojih je voda oticala u Veliku Moravu“, smatra.

Sledeći problem su bujični potoci, dodaje. „U Rudniku, u Boru, videli smo kako se završilo. Vlast teško može da se u ovom slučaju drži za svoju floskulu kako je bivša vlast kriva za sadašnje, jer tu su više od decenije “, kaže.

„Moram da kažem, najveći krivac je bivša ministarka Zorana Mihajlović, koja je bila na toj poziciji od 2014. do 2020. godine. Takođe, 2014. godine da je formirana Kancelarija za odbranu od poplava, a onda je marketinškim potezima u narednoj godini prevedena u Kancelariju za javna ulaganja. Potom je formirano ministarstvo. Vidimo da budžet nije nedostajao, ali jesu stručnjaci, koji bi pre svega vodili računa o pomenutim problemima – da se gradi planski, ne samo kvadrati i kilometri auto-puta, već da se obnavljaju mostovi, putevi nižeg reda, pa čak i seoski. Sve to je u poslednjih desetak godina sve bilo zapostavljeno“, tvrdi Šumarac.

Teško je reći koliko je objekata u problematičnom stanju, poput mosta koji se juče srušio u Mrčajevcima.

„Pre godinu dana srušen je viseći most u Čačku, a baš kao i ovaj u Mrčajevcima, bio je u nadležnosti lokalne samouprave, gradu Čačku. Očigledno su inspektori zakazali. Trebalo bi da i oni koji rade na Moravskom koridoru vode računa o teškim kamionima koji tim lokalnim putevima prevoze materijal za njegovu izgradnju. Da su oni pomogli 2014. da se most u Mrčajevcima obnovi… ali sada je došlo do toga da se srušio i mnogo će više koštati nego da je obnovljen“, kaže.

„Pametni narodi se uče na tuđim greškama, mi nismo mogli ni na svojim. Pomenuta bivša ministarka je ukinula i Komoru, a Komora je pomogla u proceni štete u Obrenovcu sa svojih 2.000 inženjera. Uložili su sredstva za sanaciju tih objekata, ali se nije mnogo pomoglo u obaloutvrdama, u regulisanju bujičnih potoka, pravom urbanizmu u gradskim područjima gde moramo da sačuvamo zelenilo, a ne samo da gradimo betonske površine na kojima voda nema gde da protekne već sve ide u kanalizaciju, koja to ne može da podrži“, zaključio je on.

(N1)