Професор Драгослав Шумарац: Бесомучна градња разлог зашто поново трпимо тешке последице од поплава. Гледа се профит, а не води се рачуна о инфраструктури. Највећи кривац је Зорана Михајловић

Бесомучна градња, инвеститорски урбанизам, небрига о обалоутврдама и бујичним потоцима, а на крају и третирање потока и река као депонија - разлози су зашто поново трпимо тешке последице од поплава, каже универзитетски професор и бивши министар за урбанизам и грађевину, Драгослав Шумарац.

„Поплаве у градском подручју, попут оних на Златибору или оних које се дешавају у Београду – последица су бесомучне градње, такозваног инвеститорског урбанизма, где се пре свега гледа профит, а не води се рачуна о инфраструктури“, рекао је он, гостујући у Дневнику Н1.

Канализациона мрежа у Београду, па и на Златибору, вероватно је прављена за мањи број квадрата и житеља, сматра професор.

„Када се на мрежу прикључи велики број станова, она то не може да прихвати, па се вода враћа, углавном у подруме, гараже“, објашњава.

Други проблем јављају се у равничарским пределима, а примери су поплаве у Јагодини, Чачку, околини Краљева.

„Не раде се довољно обалоутврде на тим рекама, не штите се довољно насипи. Последице су стигле и услед изградње Моравског коридора, који је направио једну брану, пресекао све иригационе канале који су повезивали њиве пољопривредника, а преко којих је вода отицала у Велику Мораву“, сматра.

Следећи проблем су бујични потоци, додаје. „У Руднику, у Бору, видели смо како се завршило. Власт тешко може да се у овом случају држи за своју флоскулу како је бивша власт крива за садашње, јер ту су више од деценије “, каже.

„Морам да кажем, највећи кривац је бивша министарка Зорана Михајловић, која је била на тој позицији од 2014. до 2020. године. Такође, 2014. године да је формирана Канцеларија за одбрану од поплава, а онда је маркетиншким потезима у наредној години преведена у Канцеларију за јавна улагања. Потом је формирано министарство. Видимо да буџет није недостајао, али јесу стручњаци, који би пре свега водили рачуна о поменутим проблемима – да се гради плански, не само квадрати и километри ауто-пута, већ да се обнављају мостови, путеви нижег реда, па чак и сеоски. Све то је у последњих десетак година све било запостављено“, тврди Шумарац.

Тешко је рећи колико је објеката у проблематичном стању, попут моста који се јуче срушио у Мрчајевцима.

„Пре годину дана срушен је висећи мост у Чачку, а баш као и овај у Мрчајевцима, био је у надлежности локалне самоуправе, граду Чачку. Очигледно су инспектори заказали. Требало би да и они који раде на Моравском коридору воде рачуна о тешким камионима који тим локалним путевима превозе материјал за његову изградњу. Да су они помогли 2014. да се мост у Мрчајевцима обнови… али сада је дошло до тога да се срушио и много ће више коштати него да је обновљен“, каже.

„Паметни народи се уче на туђим грешкама, ми нисмо могли ни на својим. Поменута бивша министарка је укинула и Комору, а Комора је помогла у процени штете у Обреновцу са својих 2.000 инжењера. Уложили су средства за санацију тих објеката, али се није много помогло у обалоутврдама, у регулисању бујичних потока, правом урбанизму у градским подручјима где морамо да сачувамо зеленило, а не само да градимо бетонске површине на којима вода нема где да протекне већ све иде у канализацију, која то не може да подржи“, закључио је он.

(Н1)