Преминуо владика Атанасије Јевтић

Умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије преминуо је после борбе са коронавирусом, потврђено је за АТВ из требињске болнице.

Подсећања ради, пре неколико дана умировљени владика Атанасије Јевтић хоспитализован у болници у Требињу због упале плућа, сазнаје Нова.рс.

Биографија Атанасија Јевтића

Умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије Јевтић, који је вечерас преминуо у болници у ТребињУ, оставио је неизбрисив траг у Српској православној цркви својом духовношћу и као аутор бројних књига, студија, беседа објављених на више страних језика, а његови радови залазе у све периоде историје Цркве.

Епископ Атанасије Јевтић рођен је у селу Брдарици, у шабачко-ваљевском крају, 8. јануара 1938. године. Богословију је завршио у Београду 1958. године у генерацији са блажнопочившим митрополитом Амфилохијем, те епископом Лаврентијем.

По завршетку богословије уписао је Богословски факултет у Београду, али је позван на одслужење двогодишњег војног рока у Подгорици и на Косову и Метохији.

Замонашио се по повратку из војске у манастиру Пустињи код Ваљева 3. децембра 1960. године, наведено је на сајту Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

Као сабрат манастира Троноше код Лознице наставио је и завршио студије на Богословском факултету у Београду у јуну 1963. године.

На Богојављење 1961. године, за време студија, рукоположен је у чин јерођакона, а на Успење Пресвете Богородице у свештенички чин.

У фебруару 1964. године одлази на Теолошку академију на Халку (Турска), гдје је остао до јуна исте године, а потом је прешао на Теолошки факултет у Атини и ту је одбранио докторску тезу из догматике о теми „Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“.

Остао је четири године у Атини где је служио као парохијски свештеник у атинској Руској цркви.

Онда је прешао у Париз на Богословски институт Светог Сергија, ради продужетка даљих богословских студија и изучавања француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. И тамо је остао четири године.

Од 1972. године по повратку из Париза, низ година је на Богословском факултету у Београду предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980-1981. и 1990-1991. године.

У том периоду рада на Факултету објавио је око две стотине научних радова. Тада почиње да излази његово дело „Патрологија“.

Долазак у Београд

Доласком у Београд брзо се укључио у културна кретања престонице, активним учешћем на бројним трибинама, где је својим отвореним иступањима, одличним познавањем теолошке и филозофске мисли, те својственом му ерудицијом и свестраношћу, задобио велике симпатије и подршку, нарочито омладине, у бројним дијалозима са апологетима марксизма и материјализма.

Позната су и његова реаговања у штампи (посебно у листу Православље, гдје је сматран за једно од првих пера), подсећају из Епархије.

Истовремено, са професорским дужностима учествовао је и у буђењу успаване светосавске и косовске свести, подсећајући на озбиљност ситуације на Косову и Метохији, али и у другим српским земљама.

Многобројне младе људе је својим примером надахнуо и упутио на изучавање богословља и подстакао на ступање у свештенички и монашки чин. Својим пастирско-еклисијалним деловањем допринео је измирењу и превазилажењу раскола, а нарочито тзв. Америчког раскола.

Од 1991. био је епископ банатски, а следеће године је изабран за епископа захумско-херцеговачког.

Рат

Током рата је помагао народ, војску, сирочад, избегице, рањенике… обнављајући православну веру у Херцеговини, крштавајући, причешћујући и просвећујући народ.

За првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Фочи изабран је 1994. године.

Услед тешке повреде вратних пршљенова 1998. године, замолио је Сабор епископа за разрешење од архипастирских дужности, а на септембарском заседању 1999. усвојена је оставка. Остао је у манастиру Тврдош крај Требиња.

После тога доста времена проводи на Косову и Метохији, нарочито од доласка НАТО трупа 1999. године, помажући тамошњем епископу и страдалном народу.

Јерусалемска епизода

Током 2001-2002. године провео је осам месеци у Јерусалиму изучавајући јеврејски језик ради превода Светог писма Старог завета на српски и упознавајући боље Свету земљу, као и служећи у Јерусалимској патријаршији.

За време погрома Срба на Косову и Метохији 2004. године био је присутан са страдалним народом, свештенством и монаштвом.

Епископ Атанасије је посебно као јеромонах био учесник многих домаћих и међународних научних скупова из области црквене историје, теологије, филозофије и хришћанске културе.

Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и беседа на више светских језика.

Преводио је са старогрчког, старословенског и других језика.

Његови богословски, антрополошки, патролошки, црквено-историјски радови залазе у све периоде историје Цркве и обухватају скоро сва важнија питања православног библијско-светоотачког богословља.

Литерарни теолошко-филозофски радови и иступања епископа Атанасија добила су и званичну потврду избором у Удружење књижевника Србије. Објавио је више десетина књига.

(Агенције)

Видети још: Владика Атанасије над одром митрополита Амфилохија: Косово ће издати само кукавица!